REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Odeljenje za informativno-istraživačke i bibliotečke poslove
Odsek za informativno-istraživačke poslove
Tema: Parlament Savezne Republike Nemačke
Datum: 22/06/2011
Br.: Z-19 /11
Ovo istraživanje je uradio Odsek za informativno-istraživačke poslove za potrebe
rada narodnih poslanika i Službe Narodne skupštine. Za više informacija molimo
da nas kontaktirate putem telefona 3026-532 i elektronske pošte
[email protected]
. Istraživanja koja priprema Odsek za informativno-
istraživačke poslove ne odražavaju zvanični stav Narodne skupštine Republike
Srbije.
zemlja sa više od šest miliona stanovnika ima pet glasova, i zemlja sa više od sedam
miliona stanovnika ima šest glasova. Svaka zemlja može da imenuje onoliko članova
Bundesrata koliko ima glasova. U Bundesratu se primenjuje sistem ponderisanog
glasanja, te dakle predstavnici jedne zemlje mogu glasati samo jednoglasno. Članovi
Bundesrata ne mogu istovremeno biti i članovi Bundestaga.
U oblasti zakonodavstva Bundestag ima šira ovlašćenja od Bundesrata, tako da je
saglasnost Bundesrata neophodna samo u pogledu izvesnih zakona, za čije donošenje su
federalne jedinice neposredno zainteresovane, dok je u pogledu ostalih zakona, moguće
da ih donese i Bundestag sam, ne vodeći računa o eventualno suprotnom stavu
Bundesrata. Međutim, u određenim okolnostima Bundesrat može da donosi zakone bez
učešća Bundestaga. To je moguće ako predsednik države na predlog Savezne vlade i uz
saglasnost Bundesrata objavi stanje zakonodavne neodložnosti (član 81. Ustava) u
odnosu na neki predlog zakona, a u trenutku kada savezni kancelar zatraži izjašnjavanje
o poverenju u skladu sa članom 68. Ustava. Ako Savezna vlada smatra da zakon treba
doneti bez odlaganja, Bundesrat ima pravo da usvoji predlog zakona bez saglasnosti
Bundestaga (pod uslovom da Bundestag odbaci predlog zakon iako je Savezna vlada
zahtevala neodložno usvajanje, ili ga usvoji u verziji koju Savezna vlada smatra
neprihvatljivom, ili ga ne usvoji u roku od četiri nedelje od dana proglašavanja stanja
zakonodavne neodložnosti) i taj predlog zakon će se smatrati usvojenim u meri u kojoj
je dobio podršku Bundesrata. Stanje zakonodavne neodložnosti može se izreći za
određeni period. Tokom trajanja mandata saveznog kancelara, bilo koji drugi predlog
zakona koji odbaci Bundestag može da postane zakon u skladu sa članom 81. stav 1 i 2.
u roku od šest meseci nakon što je proglašeno stanje zakonodavne neodložnosti. Nakon
isteka ovog perioda, nije moguće ponovno proglašavanje stanja zakonodavne
neodložnosti u toku trajanja mandata istog saveznog kancelara.
Nadležnosti Bundestaga i Bundesrata
Bundestag
Nemački Bundestag bira nemački narod i on predstavlja forum na kojem se izlažu,
raspravljaju i formulišu različita mišljenja o politici zemlje. Najvažnije funkcije
Bundestaga su zakonodavna koja se ostvaruje u zakonodavnom postupku i kontrolna
koja se ostvaruje parlamentarnom kontrolom rada Savezne vlade.
Bundestag je najvažniji organ zakonodavne vlasti u nemačkom federalizmu. U skladu sa
principom podele vlasti, Bundestag je najviši organ zakonodavne vlasti u Nemačkoj.
Savezna vlada predstavlja izvršnu vlast, i savezni sudovi i sudovi zemalja predstavljaju
pravosuđe.
Osnovne nadležnosti Bundestaga su da:
1. donosi i menja Ustav;
2. donosi zakone;
3. odlučuje o državnom budžetu;
4. potvrđuje međunarodne ugovore;
5. bira saveznog kancelara;
4
