4
Razlikujemo tri podele:
•Po tehnickoj strukturi:
1. za ulaganje u građevinske objekte – materijal za izgradnju,
rekonstrukciju i proširenje proizvodnih kapaciteta (hala,magacina, zgrada);
2. za ulaganje u opremu – mašine, uređaje, postrojenja, instalacije;
3. za ulaganje u ostalo – za obuku kadrova, otkupe i štete, osnovno stado;
• Po nameni:
1. za ulaganje u nove objekte,
2. za ulaganje u rekonstukciju i proširenje,
3. za ulaganje u dislokaciju,
4. za ulaganje u uvođenje nove opreme i uređaja,
5. za ulaganje u naučnoistraživački rad i obuku kadrova.
• Po idustrijkim granama
1. industrija
2. poljoprivreda
3. saobraćaj
4. građevinarstvo itd.
Investicija kao složena I kompleksna kategorija sadrži cetira osnovna
elementa:
1. subjekt koji investira
2. objekat u koga se investira (investicioni predlog ili projekat)
3. cenu odricanja od potrošnje (kamatna stopa)
4. cenu nade (diskontna stopa)
5
Pojam investicionog projekta
Projektni pristup upravljanju kompleksnim procesima i aktivnostima preduzeća
predstavlja osmišljen, planski i organizaciono-upravljački način rešavanja
specifičnih problemskih situacija i realizovanja trajnih ili trenutnih ciljeva. Samo
takav pristup projektu kao određenoj kompleksnoj, ciljno usmerenoj, novoj
aktivnosti može da obezbedi njegovu optimalnu efikasnost, a time i doprinese
ukupnoj poslovnoj uspešnosti preduzeća kao ekonomskog sistema. Projekat kao
neponovljiv poslovni poduhvat prevashodno je usmeren na ostvarenje
određenih ciljeva u budućem periodu na osnovu seta resursa, po pravilu, po
kvalitetu i kvantitetu limitiranih.
Planiranje projekta podrazumeva niz aktivnosti koje su vezane za pripremu
određenog projekta za njegovu realizaciju. Načelno, ovde se u vidu ima
definisanje i selekcija ideja, predinvesticione analize (studije), izrada
investicionog elaborata i odgovarajuće dokumentacije.
Planiranje
vremena
realizacije projekta podrazumeva razradu njegovog odvijanja u
budućem periodu. Vremenski plan realizacije jednog projekta definiše
odvijanje implementacije projekta po pojedinim fazama i njihovim
aktivnostima.
Planiranje resursa
uključuje utvrđivanje količina i vrednosti
pojedinih vrsta resursa i njihovo obezbeđivanje po kvantitetu i kvalitetu
prema terminima u kojima su oni potrebni za realizaciju projekta. U toku
tog procesa resursi se troše tj. upotrebljavaju, pa je potrebno planiranje
izdataka i troškova za realizaciju projekta.
Na osnovu sadržaja aktivnosti
projekta vrši se
planiranje troškova
. Na taj način utvrđuju se sve vrste
troškova inputa realizacije određenog projekta. Kroz analizu i izbor između
različitih mogućnosti za ulaganje u resurse (oprema, materijal, kadrovi i
dr.) dolazi se do objektivno nužnih troškova. Pošto se redovno razmatra
više mogućih varijanti jednog projekta, objektivni troškovi po različitim
varijantama se upoređuju sa koristima od projekta. Projektovanje troškova
treba vršiti i prema aktivnosti ili fazama projekta. Pored ovoga, ukoliko se
resursi projekta diferenciraju kao materijal, sredstva i radna snaga,
procenu (planiranje) troškova projekta treba vršiti upravo po navedenim
elementima.
