2
I UVOD
Ekonomska aktivnost svakog društva čini osnovu njegovog postojanja i razvoja. Od
nje zavisi razvoj i prosperitet društva. Privredu kao izraz ekonomske aktivnosti jedne
zemlje, čini ekonomska aktivnost mnoštva pojedinaca, koji su međusobno povezani i
međuzavisni. Izučavanje ekonomske aktivnosti društva, odnosno privrede, spada u domen
ekonomskih nauka.
Ekonomski odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo značajan deo ekonomske
aktivnosti svake zemlje. Ekonomski odnosi na međunarodnom planu i između zemalja
predmet su regulisanja i usmeravanja, odnosno ekonomsko-političke aktivnosti
međunarodnih institucija, asocijacija i država.
Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke, čak i
međudržavne granice, pa i onda kada su one cementirane i armirane političkim ili nekim
drugim ciniocima. Brže ili sporije, danas ili sutra, legalnim ili nelegalnim putem, sa manje
ili više uspeha, one se ruše ili ponovo nastaju pod naletom ekonomskog interesa. Među
njima i trasa međunarodnog poslovanja.
Međunarodno poslovanje je naučna disciplina koja izučava pravila kojima se
regulišu međunarodni ekonomski odnosi. Uticaj globalizacije je uslovio veći značaj
međunarodnog poslovanja: objedinjavanje poslovnih procesa na makro i mikro nivou,
uspostavljanje jedinstvenih ekonomskih odnosa, stvaranje konkurentske prednosti,težnja
od nacionalnog ka globalnom.
Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena
sposobnosti preduzeća koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako
dostići sem putem stvaranja sebi većih troškova (ulaganja) u dužem vremenskom periodu.
Predmet izučavanja međunarodnog poslovanja su razmena roba i usluga,
međunarodno kretanje rada, međunarodno kretanje kapitala, direktne strane investicije,
portfolio investicije, uloga i značaj međunarodnih institucija.
Cilj ovog rada je utvrđivanje mehanizama, pravila, načela, smernica, pretpostavki,
instrumenata na kojima počivaju globalni ekonomski odnosi u kojima će preduzeća
izgraditi konkurentske prednosti, a države postati ključni katalizator te izgradnje.
4
subjekata u međunarodnom poslovanju, kao i političke implikacije koje utiču na
poslovanje u globalnim okvirima.
Subjetki u međunarodnom poslovanju su:
a) Međunarodna zajednica – iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga
posredstvom međunarodnih institucija (svetska trgovinska organizacija,
MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na međunarodno
poslovanje,
b) Država – koja ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući,
zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom, njena uloga
u međunarodnom poslovanju jeste i da svojim zakonima i propisima
reguliše instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja, monetarna
i fiskalna politika). Takođe njena uloga je naglašena u kreiranju
multilateralnih
1
i bilateralnih
2
odnosa međunarodnog poslovanja.
c) Preduzeće kao subjekt međunarodnog poslovanja posmatra se sa mikro
aspekta – osnovni subjekt globalnih ekonomskih odnosa.
Većina ekonomista nikada nisu trvdili da samo tehnologija i profit mogu objasniti
celokupno poslovanje korporacija. Neophodan uslov za tako brzo razrastanje
međunarodne proizvodnje je politički pristanak ne samo Amerike već i ostalih
industrijski razvijenih zemalja na slobodnu i otvorenu svetsku ekonomiju. O tome, koji
je glavni američki motiv u tome, mišljenja su različita. Na kompanije, pak, države utiču
svojom politikom, posebno pomoću finansijske i industrijske politike, što se po običaju
potcenjuje. Jer, kompanije su ne samo partner, čak i nacionalni šampion vlade,
već su
ponekad i njen protivnik. Države kontrolišu transnacionalne kompanije na dva načina: na
nivou država, odnosno nacionalno i na nivou multilateralnih sporazuma. Najmanje
uspešne su bile na ovom drugom planu, jer je projekat za kontrolu delovanja
transnacionalnih kompanija, koji je urađen 1976. u okviru zemalja OECD-a, a posle više
od deset godina verifikovan kao kodeks OUN, više podsticao ''loše'' ponašanje kompanija
nego što ga je sprečavao. To je navelo industrijski razvijene zemlje da to pitanje reše
kako za svoje transnacionalne kompanije tako i za one koje otvaraju afilijacije na
njihovim teritorijama. Tako je Kanada, da bi se zaštitila od dominacije stranih kompanija,
još 1970. godine osnovala nadzorne agencije, kao što je, na primer, FIRA (Foreign
1
Multilateralizam (lat.) - Mnogostran, višestran (npr. kad više država sklope neki sporazum koji podjednako
sve obavezuje).
2
Bilateralizam (lat.) - Trgovina između dve zemlje s prebijanjem dugova.
5
Investment Review Agency). Veoma brzo su došli do saznanja da je nemoguće imati jasna
i jedinstvena pravila na osnovu kojih bi dozvolili ili odbacili delovanje stranih
(prvenstveno američkih) kompanija na svojoj teritoriji. U suštini, praktično političko
pitanje je, koliko koncesija može dobiti vlada od kompanija ako im dozvoli ulaz na
kanadsko tržište i koja je cena tog ulaza.
3
2. RAZLIČITI ASPEKTI GLOBALNE EKONOMSKE
MEĐUZAVISNOSTI
Razvoj svetske privrede u drugoj polovini 20. veka, karakterišu vrlo dinamične
strukturne promene, kako u sferi proizvodnje tako i u tržišnoj poziciji pojedinih zemalja.
Globalna privredna kretanja su bila praćena znatno bržim rastom svetske trgovine od rasta
svetske proizvodnje. Stanje na svetskom tržištu, u uslovima globalizacije, je poznato,
a promena odnosa na istom može se postići jedino bržim tehnološkim razvojem i
podizanjem produktivnosti u nerazvijenim zemljama, tj. razvojem njihovog sopstvenog
tržišta, tržišne prakse i unapređivanjem konkurentnosti njihove ponude. Neosporno, da
je i kroz poziciju zemalja u razvoju moguće uvideti rastuću dinamičnost i međuzavisnost
svetskog tržišnog ambijenta.
4
Poimanje i tumačenje međunarodnog poslovanja se kreće u veoma širokom
rasponu. Na jednoj strani se nalaze shvatanja da međunarodno poslovanje obuhvata svaku
vrstu poslovne transakcije proizvoda i usluga koja se realizuje u dve ili više zemalja. Na
drugom kraju su ona shvatanja, koja pojam međunarodnog biznisa (poslovanja) vezuju
samo za najveće multinacionalne i transnacionalne kompanije, koje imaju svoje
proizvodne i poslovne jedinice locirane i van sopstvene zemlje. Mogli bismo reči da
navedena ekstremna shvatanja predstavljaju granice i određuju svu širinu i kompleksnost
pojma međunarodnog poslovanja. Sam pojam međunarodnog poslovanja, koji
poistovećujemo sa pojmom međunarodnog biznisa i paralelno i ravnopravno koristimo,
obuhvata kako navedena tumačenja tako i sve prelazne obilike i forme intemacionalizacije
preduzeća koji se nalaze u tom rasponu.
3
Petković L. Todor: Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, Visoka poslovna škola strukovnih studija,
2012., Čačak, str. 228.
4
Ibid, str. 229.
