BANKE, BANKARSKI SISTEM, TRŽIŠTE NOVCA
1. POJAM I POJAVA BANAKA
Banke su finansijske institucije, odnosno kreditne ustanove koje se bave
novčanim prometom, to jest prikupljanjem slobodnih finansijskih
sredstava, koje vrše njihovu koncentraciju i alokaciju kroz odobravanje
kredita uz određenu kamatu.
Prve banke se pojavljuju još u ranom srednjem veku. Njihova pojava je
bila vezana za razvoj trgovine. Banke su se razvile iz zlatara i zalagaonica,
koje su u početku služile kao institucije za čuvanje zlata i ostalih
dragocenosti građana. Zlatare su za primljenu vrednost zlata ili neke
dragocenosti izdavali potvrdu, tj. priznanicu. Kasnije, pri preuzimanju
svog zlata, ulagači su pokazivali svoju priznanicu i uz plaćanje određene
naknade dobijali svoje zlato nazad. Zlatari su ubrzo shvatili da ne moraju
vraćati isti komad zlata koji je klijent ostavio ako je vrednost tog komada
bila ekvivalentna pozajmljenom komadu. To je omogućilo zlatarama da i
same pozajmljuju drugim građanima već deponovano zlato. U periodu
kapitalizma, ubrzan razvoj proizvodnih snaga uslovio je potrebu razvoja
banaka kao institucija, koje se bave mobilizacijom i centralizacijom
sredstava kao i njihovim plasmanom. Osnovni poslovi banaka vezani su za
kreditne odnose.
225
PRINCIPI EKONOMIJE
2. BANKARSKI POSLOVI
Banke obavljaju mnogobrojne i raznovrsne poslove. Možemo
klasifikovati celokupno bankarsko poslovanje sa gledišta ročnosti i funkcije
koju banke obavljaju.
Sa gledišta
ročnosti
, tj. vremena za koje se kapital pozajmljuje, podela
bankarskih poslova izvršena je na:
a)
kratkoročne
b)
dugoročne
bankarske poslove.
Kratkoročni
poslovi podrazumevaju sve poslovne aktivnosti banke koji
se obavljaju u rokovima kraćim od 1 godine,
a
dugoročni
bankarski poslovi
one koji se obavljaju u rokovima dužim od 1 godine. Ovo je opšta podela,
primenljiva na sve bankarske poslove.
Sa aspekta
funkcije
koju obavljaju bankarski poslovi se mogu podeliti
na:
a) aktivne (kreditne);
b) pasivne (mobilizatorske);
c) neutralne (posredničke) i
d) sopstvene.
Aktivni
bankarski poslovi odnose se na kreditnu aktivnost banke i
plasmane u hartije od vrednosti (HoV) izdate od strane drugih banaka ili
lica. To su oni poslovi u kojima se banke javljaju u ulozi davanja kredita
odnosno pozajmljivača finansijskih sredstava. Kod kreditnih poslova banke
naplaćuju takozvanu
aktivnu
kamatu, koja je u odnosu na pasivnu za
odgovarajući procenat veća. U suštini, banke ostvaruju prihod na osnovu
razlike između aktivne (veće) i pasivne (manje) kamatne stope.
Pasivni
bankarski poslovi podrazumevaju aktivnost prikupljanja
štednje i depozitnog potencijala uopšte preko HoV sopstvenog izdanja.
Njihova osnovna funkcija je prikupljanje i koncentracija slobodnih
finansijskih sredstava. Uloga banaka u ovim poslovima je posrednička, jer
je usmerena na mobilizaciju slobodnih finansijskih sredstava. Banke na ovaj
način od velikog broja individualnih vlasnika prikupljaju sredstva, da bi ih
stavile na raspolaganje zajmotražiocima. Na prikupljena sredstva od
226
PRINCIPI EKONOMIJE
3. BANKARSKI SISTEM I VRSTE BANAKA
Promene koje su došle sa globalizacijom (procesi deregulacije,
liberalizacije i internacionalizacije), poslednjih decenija XX veka, uslovile su
i teorijska razmatranja banaka, posebno problem njihove klasifikacije. Do
70-tih godina XX veka vladalo je stanovište o podeli banaka na osnovu
njihove specijalizacije. Banke su uglavnom bile razvrstavane na depozitne,
komercijalne, investicione, poslovne banke, štedionice, kreditne zadruge i
osiguravajuća društva. Poslednje decenije XX veka, naročito 80-te i 90-te
godine, donele su ključne promene u međunarodnim ekonomskim
odnosima, a samim tim i u teoriji bankarskog poslovanja. Banke su sve više
počele da preuzimaju mnogostruke funkcije i naglašavana je njihova
finansijska i posrednička funkcija u savremenom poslovanju.
Sve više je
prisutna tendencija stvaranja univerzalne banke.
Danas se podela banaka vrši na drugim osnovama. Zbog prirode posla
koji obavljaju kao i odgovornosti koje imaju u vršenju svojih poslovnih
funkcija, banke su svuda u svetu organizovane u bankarski sistem, koji
može imati svoje specifičnosti. Ipak, u osnovi je bankarski sistem
centralizovan i svodi se na sledeće komponente:
centralna banka
poslovne banke
nebankarske finansijske organizacije
Centralna banka je centralna institucija bankarskog sistema u svakoj
nacionalnoj ekonomiji. Iako se naziva bankom, cilj njenog poslovanja nije
ostvarivanje dobiti. Ona je državna institucija sa posebnim ovlašćenjima u
čiju osnovnu delatnost spada emisija novčane mase, održavanje i kontrola
stabilnosti nacionalne valute i sprovođenje monetarno-kreditne politike
preko instrumenata i mehanizama monetarno-kreditnog regulisanja. To je
banka države i banka banaka. Centralna banka se naziva i emisiona banka,
budući da je to jedina banka koja ima pravo štampanja novca.
Ona je
odgovorna za održavanje odgovarajuće novčane mase u nacionalnoj
ekonomiji. Za obavljanje emisione funkcije centralna banka je ovlašćena
posebnim propisima koje donosi država.
Poslovne banke objedinjuju funkcije depozitnih, investicionih,
komercijalnih banaka i štedionica. Pod poslovnom bankom u najopštijem
smislu reči podrazumeva se finansijska institucija koja formira kratkoročan
i dugoročan depozitni potencijal i koja multiplikacijom i ročnom
transformacijom depozita kreditira nebankarske subjekte na kratak, srednji
i dugi rok.
228
BANKE, BANKARSKI SISTEM, TRŽIŠTE NOVCA
U nebankarske finansijske organizacije spadaju osiguravajuća društva.
Prema tipu vlasništva banke možemo podeliti na:
državne
privatne i
mešovite.
Sa stanovišta teritorijalne razmeštenosti, banke mogu biti:
lokalne
regionalne
nacionalne
međunarodne.
229
BANKE, BANKARSKI SISTEM, TRŽIŠTE NOVCA
2) složeni sistem centralne banke,
3) supernacionalna centralna banka.
1. Jedinstvena centralna banka
Organizacioni oblik jedinstvene centralne banke zastupljen je u većini
savremenih ekonomija. Ovde su funkcije vrhovne monetarne vlasti
koncetrisane u jednom pravnom subjektu, a princip organizovanja glasi:
jedna država – jedna banka. Ovaj model sledi centralna banka Srbije, koja
posluje pod nazivom Narodna banka Srbije, sa sedištem u Beogradu i
filijalama u svim većim gradovima Srbije.
2.
Složeni sistem centralnih banaka
Kod ovog modela postoji više banaka koje čine sistem i zajedno
obavljaju funkcije centralne banke. Monetarna vlast nije koncentrisana u
jednoj već u mreži međusobno povezanih banaka koje zajednički deluju i
odlučuju. Obično jedna banka ima ulogu glavnog koordinatora i njen
zadatak je da upravlja ovom složenom organizacijom. Primer ovog modela
je centralna banka SAD-a – Sistem federalnih rezervi (FED), koju čine 12
regionalnih banaka sa sedištima u Njujorku, Čikagu, Dalasu, Ričmondu i
drugim glavnim gradovima.
3. Supernacionalna centralna banka
Model supernacionalne centralne banke karakterističan je za monetarnu
uniju grupe zemalja. Monetarna unija predstavlja veoma visok stepen
ekonomske integracije, takav gde se države članice odriču svojih
suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-
monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke državne rezerve i
osnivaju zajedničku centralnu banku. Ova banka se sastoji od afilijacija
odnosno ogranaka koji se nalaze u svakoj državi članici monetarne unije.
Primer postojanja ovog modela centralne banke je Evropska centralna
banka (ECB), centralna banka Evropske Unije.
Ključna karakteristika centralne banke je njena
institucionalna
nezavisnost
. To znači da je ona u obavljanju svojih funkcija samostalna i
nezavisna, ne tražeći niti primajući uputstva za rad od drugih državnih
organa i pravnih lica. Samostalnost i nezavisnost centralne banke u radu
preduslov je za odgovorno obavljanje svačijih funkcija i zadataka centralne
banke, a posebno za ostvarivanje makroekonomske politike i ciljeva kao sto
su: obuzdavanje inflacije, niska stopa nezaposlenosti, regulisanje
bankarskog i finansijskog sistema zemlje. Nezavisnost centralne banke
značajna je i zbog poverenja koje ona stiče kod privrednih subjekata i
stanovništva.
231
