SEMINARSKI RAD
Predmet: MAKROEKONOMIJA
NOVAC KAO SREDSTVO PLAĆANJA
Mentor:
Student:
, Decembar 2010.
2
Sadržaj
1.
Uvod
3
2.
Nastanak novca
4
3.
Karakteristike i funkcija novca
5
3.1
Novac kao mera vrednosti
6
3.2
Novac u funkciji sredstva razmene-prometa
6
3.3
Novac kao blago
8
3.4
Novac kao sredstvo placanja
9
3.5
Novac kao svetski novac
11
4.
Oblici novca
12
4.1
Kovani novac
12
4.2
Papirni novac
12
4.3
Elektronski novac
13
5.
Zaključak
14
Literatura
15
4
2. Nastanak novca
Proces razvoja različitih oblika razmene robe predstavlja proces nastanka novca,
nastanak novca je bio objektivno uslovljen potrebama razmene.
Novčani oblik
razmjene javlja se u situaciji u kojoj je robna proizvodnja dovoljno razvijena, a
društvena podela rada raširena. Teškoće u razmeni su dovele do otkrića novca, čijom
pojavom se te teškoće uspjevaju prevazići. Pojavljuje se roba za koju su svi spremni
da ustupe svoje proizvode jer znaju da će za nju uspeti nabaviti ono što im je
potrebno. Proces nastanka novca je bio veoma dug ekonomski proces.
U početku se kao novac najčešće prihvatala stoka jer je bila lako pokretljiva i jer je
za njom postojala velika potreba (hrana i upotreba u poljoprivredi), pa su je svi
stanovnici rado prihvatali kao opšte sredstvo razmene. U nekim društvima novac su
bili predmeti od određenih vrsta metala, najčešće bakra, ali i druge vrste korisnih
proizvoda. Vremenom se ova funkcija počela vezivati za robe koje su po svojim
prirodnim karakteristikama bile pogodne da služe kao opšte sredstvo razmene. Te
robe su bili plemeniti metali, ali se i unutar njih zlato izdvojilo kao najpogodnije za
obavljanje ove funkcije. Razlog zašto su ljudi u različitim društvima prihvatali zlato
kao svetski univerzalno sredstvo razmene treba tražiti u prirodnim osobinama koje
ono ima.
Prvo, i male količine zlata u prometu predstavljaju veliku vrednost.
Do zlata je veoma teško doći jer su njegove zalihe u poređenju sa drugim vrstama
metala veoma male i teško se otkrivaju. Zbog toga su i minimalne količine ovog
plemenitog metala veoma vredne. Na ovaj način se za male količine zlata mogu
menjati i relativno značajne količine drugih roba.
U 7. veku p.n.e. uveden je u grckim gradovima kovani novac od plemenitih metala,
tako da je dugi niz godina atenska srebrena drahma bila dominantan oblik novca u
tom delu sveta. U Rimu je postojao srebreni dinarius i zlatni aureus. Tokom celog
srednjeg veka novac se kovao od plemenitih ili drugih metala.
Slika 1. – Zlatni kovani novac
Medutim, nisu samo prirodna svojstva ucinila plemenite metale, u prvom redu zlato,
novcem, vec cinjenica da je novac roba kao i svaka druga roba, da ima vrednost koju
dobija u razmeni, kao i svoju ponudu i potraznju; takode i svoju upotrebnu vrednost (
izrada nakita, ukrasnih predmeta itd.), a potom upotrebnu vrednost zbog svoje
ekonomske funkcije koju vrsi. Sa razvojem i sirenjem robne proizvodnja zlato je
postepeno prestajalo da obavlja funkciju opsteg sredstva razmjene tokom XIX, a u
5
toj funkciji potpuno iscezlo tokom XX stoljeca ( kao datum uzima se 1971 godina,
kada su SAD ukinule tkz. Zlatno vazenje)
3. Karakteristike i funkcija novca
Novac je sredstvo koju javnost prihvata kao sredstvo plaćanja, međutim za razmenu i
merilo vrednosti svih drugih roba i usluga.
Razmenjivost za sve robe i uluge, cini novac posebnom ili retkom robom
( roba nad robama), koja u sebi sadrzi, u prikrivenom stanju, sve druge robe.
Prihvaćenost opstim sredstvom razmene uslovljena je sledećim osobinama novca u
savremenoj ekonomiji:
a.
Prenosivost
– novac mora biti pogodan za nošenje i prenos radi
transakcija na razlicitim lokacijama
b.
Trajnost
– novac mora posedovati fizičku trajnost
c. Deljivost – mora postojati mogućnost deljivosti novca na jednake
delove ( npr. 1 US dolar = 100 centi)
d.
Standardizovanost
– novčanice se ne smeju razlikovati po obliku i
kvalitetu,
e.
Prepoznatljivost
– novac mora biti poznat prepoznatljiv, čime se
olakšava njegova primena i zaštita od falsifikata.
Slika 2.- Prepoznatljivost papirnog novaca
Kroz faze razvoja proizvodnje i razmene, novac evoulira od trampe, preko razvijenog
i opsteg oblika razmene, do novčanog (kovanice, papirni novac).
Bitno je istaći da papirni novac, za razliku od kovanica nema unutrašnju (nominalnu)
vrijednost, vec samo čini novčani znak, a njegova stvarna vrednost jednaka je
štampanju i vrednosti papira od kojeg je novčanica izrađena. Današnji sistem
plaćanja papirnim novcem delimo na
gotovinski
( papirni novac i metalni sitni novac)
i
bezgotovinski
(plaćanje upotrebom cekova preko računa u bankama).
Već započeta buducnost novca vidi se u potpunom prebacivanju novca iz fizickog
koncepta u koncept elektronskog novca čime novac postaje
informacija
.
Specifična suština novca izrazava se u njegovim funkcijama; razvitak novca je
ustvari razvitak njegovih pet osnovnih funkcija:
1
.
mera vrednosti
,
2
.
Sredstvo
