Игрокази и сценске игре

БОЖИЋНА ПРИЧА

Ликови:

 приповедач, мама, тата, Дарко, Сунце, Месец, Облак, Звездица 1, Звездица 

2, Звездица 3, Деда Божа.

(Радња се дешава у једној кући. Уобичајена породична атмосфера).

ПРИПОВЕДАЧ: У једној причи, не тако давно, живео са својим родитељима један 
дечак. За неке је био злочест, а за неке и не баш тако злочест. Али, да вам сада све 
не препричавам, боље да погледате и послушате сами шта се то тачно догодило.

(Приповедач одлази, а на сцени су дечак који седи на поду и игра се играчкама или 
нешто чита, мајка која седи и плете, те отац који седи у фотељи и чита новине).

1. призор

МАМА: Дарко, зашто ниси избацио смеће?
ТАТА: Јуче ниси донео дрва из шупе!
МАМА: Свој кревет јутрос ниси наместио!
ТАТА: И свој радни сто ниси поспремио!
ДАРКО: Јутрос сам баш…
ТАТА: (Прекида га). Ћути! Немогућ си ових дана. Чак си и суседима успео лоптом 
да разбијеш прозор. Шта ти је, забога?
ДАРКО: Али, тата, то је Иванова лопта. Ја сам је само шутнуо.
МАМА: Ето, још си и безобразан! А да ствар буде још гора, тетки Злати исплазио 
си језик. Како ме је само срамота било док ми је то причала.
ДАРКО: А она је тетки Власти причала да си ти лења и неуредна и да нам је кућа 
увек неуредна. Ето, зато сам јој исплазио језик.
МАМА: Е сад си стварно претерао. Сместа на спавање!
ТАТА: А деди  Божи ћемо јавити да не долази код  тебе. Сутра ће сва деца добити 
поклоне, а ти нећеш.

(Мајка одводи Дарка на спавање, а отац одлази на другу страну сцене, иза паравана. 
Мајка,  такође,  нестаје иза паравана. Дарко остаје сам на сцени, у својој  „соби“. 
Лежи и јеца. После неког времена  устаје).

2. призор

ДАРКО: Заспали су. Поћи ћу сам у свет и потражити тог деду Божидара. Све ћу му 
објаснити. Сигурно ћу добити своје дарове.

(Појављује се приповедач и обраћа се публици.)

ПРИПОВЕДАЧ: И тако, наш тужни дечак креће у свет да тражити деду Божу. Лутао 
је он тако, лутао целу ноћ и на крају се изгубио. Рано у јутро дошао је у неки
непознат крај, али је, ипак, на некога наишао. Погледајте шта се затим десило...

(За то време дечак се огледа, тражи нешто, помало плаче.)

СУНЦЕ: (Појављује се иза паравана.  Зева из свег гласа.).  Аааа! Баш сам поспан. 
Тако  бих још мало спавао на свом кревету од меких, прозрачних облака. Чека ме 
тако напоран дан. Цели, целцати дан морам сијати да људи виде улицом ходати и
да мама свом детету може пољубац дати. Да тата види на посао  поћи, зато исто 
морам   сијати.   Шта  сам   оно   рекао?   Јој,   јој,  колико   само   посла!  И   да,   умало   да 
заборавих. Морам јутарњу маглицу са ливаде потерати и мраз са траве отопити. 
Чекај, чекај! Ко то плаче? Ко си ти? Ааа, сада те боље видим. Ти си онај дечак који 
целе зиме храни гладне и смрзнуте врапчиће.
ДАРКО: Да, ја сам тај дечак. Изгубио сам се. Тражим  једног старог и седог деду 
Божидара. Помози ми, молим те!
СУНЦЕ: Таквог не познајем. Хм, хм, али питаћемо неког. Ево,  на пример,  онај 
облак,  што горке сузе лије, јер га нико за добро јутро пољубио није. Хеј, облаче 
тужна лица, што плакати горко стаде, јеси ли видео старца седе браде?
ОБЛАК: (Појављује се и говори кроз сузе). Радо… бих… вам помогао, кад… бих…
само могао. Таквог видео нисам. А ко је то с тобом, сунчани свате? И какве га то 
невоље прате? (Приђе дечаку и загледа се мало боље у њега). Чекај, чекај! Да није 
то онај дечак који је случајном пролазнику показао пут којим треба ићи?
СУНЦЕ: Управо тако, облачног ти дана! То је тај дечак! Помози нам!
ОБЛАК: Причекајте ноћ. Можда разигране звездице знају.
(Појављује   се   приповједач.   Гура   Сунце   у   страну,   а   дечак   за   то   време  иде   на 
спавање).
ПРИПОВЕДАЧ:   И   тако,   дечак   је  отишао   на   спавање,   а   и   Сунце   је   отишло   на 
заслужени одмор. Али, ево. Појављују се и звездице. Да видимо шта ће сада бити.

3. призор

(Појављују се три звездице иза паравана. Веселе су, смеју се).

ЗВЕЗДИЦА1: Дивне ли вечери. Права лепота...
ЗВЕЗДИЦА 2: Чека нас доста посла, а ноћ је тако кратка.
ЗВЕЗДИЦА 3: Да, Млечну стазу помести морамо.
ЗВЕЗДИЦА 1: И још много тога. Гледајте! Ко то овде лежи?
ЗВЕЗДИЦА 2: А да није то онај дечак који је  читав  месец  дана  болесној баки у 
суседству доносио хлеба и млека из трговине?
ЗВЕЗДИЦА 3: Пробудимо га!
ЗВЕЗДИЦЕ: (У глас) Бу! Бу!
ДАРКО:   (Поскочи)   Тако   сте   ме   уплашиле.   Сав   сам   се   најежио.   Помозите   ми. 
Изгубио сам се.

background image

Želiš da pročitaš svih 6 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti