Politika deviznog kursa

1

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Ekonomska diplomatija

Tema:

Politika deviznog kursa

Profesor:                                                                                           Student:

Prof. dr David Đ. Dašić                                                         Đorđe Marjanović 009/12m

Beograd, januar 2014. godine

2

Uvod

   Devizna tržišta u svetu imaju vrlo veliku propulziju, što se objašnjava trendom globalizacije 

robnih i finansijskih tržišta. Bitan faktor koji je delovao na brz razvoj deviznih tržišta je porast 

broja zemalja koje su uspostavile valutnu konvertibilnost i to pre svega za tekuće transakcije, a 

jedan broj zemalja kasnije i za kapitalne transakcije sa inostranstvom.

  Razvoj međunarodne robne razmene, finansiranja i platnog prometa kao odraz kretanja novca i 

kapitala,  roba   i   usluga   preko   nacionalnih   granica   predstavljaju   ujedno   i   uzrok   i   posledicu 

uvođenja   deviznog   tržišta   kao   mehanizma   koji   obezbeđuje   nesmetano   odvijanje   procesa 

kupovine   i   prodaje   stranih   sredstava   plaćanja.   Devizno   tržište   je   tržište   na   kojem   se   trguje 

devizama   (a   pod   devizama   podrazumijevamo   osim   efektivnog   stranog   novca   i   potraživanja 

nominiranih u stranoj valuti kao što su depoziti, menice, čekovi i sl.).

  Potraživanja u stranim valutama su proizvod ekonomskih i finansijaskih odnosa subjekata jedne 

zemlje–rezidenata sa subjektima drugih zemlja–nerezidentima i kao takva predstavljaju osnovni 

predmet kupoprodaje na deviznom tržištu.

   U okviru odnosa ponude i tražnje, na deviznom tržištu se vrši vrednovanje cene deviza – 

deviznog   kursa.   Devizni   kurs   predstavlja   odnos   domaće   ekonomije   i   spoljnog   okruženja.   U 

zavisnosti kakav se devizni kurs formira, zavisiće i dalji razvoj situacije u pogledu ekonomske 

politike zemlje. To se prvensteveno odnosi na monetarnu, fiskalnu, deviznu i spoljnotrgovinsku 

politiku.

4

Šta je devizni kurs?

    Devizni   kurs   predstavlja   ključnu   kariku   funkcionisanja   sistema   internacionalne   trgovine   i 

intenacionalnih finansija, odnosno funkcionisanja tržišne ekonomije u svetskim razmerama.

   „Pod deviznim kursom podrazumeva se cena određene inostrane valute izražene u domaćem 

novcu. Devizni kursevi su, u stvari, sredstvo razmene pomoću koga i preko koga se ostvaruju 

internacionalne   transakcije   u   svetskoj   ekonomiji,   odnosno   svakodnevne   kupovine   i   prodaje 

dobara i usluga između ekonomskih aktera različitih zemalja.“

3

Uspostavljanje devitnog kursa je jedan od ključnih parametara mehanizama tržišne ekonomije. 

Vođenje   politike   deviznog   kursa   nacionalne   valute   jedna   je   od   centralnih   funkcija   emisione 

banke,   odnosno   u   našim   uslovima   Narodne   banke   Srbie,   u   skaldu   sa   obavezama   preuzetim 

članstvom u MMF.

   Na primer, kada pojedinac iz Srbije želi da kupi neki proizvod od prodavca iz SAD on prvo 

mora da zameni svoje dinare u dolare i da sa njima plati kupljeni artikal. Jer, prema američkom 

zakonu, sve kupovine u SAD moraju se obavljati u dolarima, a ne u nekoj drugoj nacionalnoj 

valuti, pa i kad je ona konvertibilna.

  Obrnuto, kada pojedinac iz SAD želi da kupi neki proizvod u Srbiji, on prvo mora svoje dolare 

da zameni u dinare i da sa njima plati taj proizvod. Jer, po našem važećem zakonu, sve kupovine 

u Srbiji moraju se zvanično obavljati u dinarima, bez obzira što je američki dolar konvertibilna 

valuta.

Glavno pitanje, koje se postavlja, je šta dve ili više različitih nacionalnih valuta čini samerljivim, 

na osnovu čega se utvrđuje kurs po kome jedna valutra treba da se razmenjuje za drugu.

3

 David Đ. Dašić, isto. str. 767.

5

Paritet

kupovne

moći 

(PPP)

   Kada se govori o paritetu kupovne moći, ima se u vidu problematika pitanja po kom kursu 

jedna nacionalna valuta treba da se razmemnjuje za drugu. U centru tog problema nalazi se PPP 

koji   „predstavlja   stopu   kojom   se   izjednačava   cena   identičnih   dobara   i   usluga   izraženih   u 

različitim valutama.“

4

  Primera radi, ako je prosečna cena autobuske karte u SAD 3 dolara, „odgovarajući“ kurs bio bi 

onaj po kom se 3 dolara zamenjuje za iznos po kome se u dinarima može kupiti bioskopska 

ulaznica u Srbiji. Iz toga sledi, ako je prosečna cena autobuske karte 90 dinara, onda bi kurs koji 

odražava kupovnu moć mogao da se izračuna na sledeći način:

Din 90 ÷ $3= Din 30/$

  Prema tome, ako kurs između dve valute (dinara i dolara) iznosi 30 dinara po dolaru, to znači  

da onaj pojedinac koji hoće da uživa uslugu vožnje autobusom, bez obzira u kojoj od dve zemlje 

koristi autobus, može da kupi kartu po ceni koja predstavlja istu vrednost : 3$ odnosno 90$. To je 

teorija 

pariteta kupovne moći

.

   Ako se cena istog dobra ili usluga označi sa Pdin u Srbiji i sa P$ u SAD, a gotovinski kurs 

između dinara i dolara sa S din/$, onda cena dobara ili usluga u dinarima predstavlja cenu u 

dolarima pomnoženu gotovinskim kursom:

Pdin= P$ x S din/$

Odnosno, Cena u Srbiji = Cena u SAD x Kurs

  Pri tome, gotovinski kurs dinara i dolara izračunava se stavljanjem u odnos dve cene identičnog 

dobra ili usluge:

S din/$ = Pdin ÷ P$

4

 David Đ. Dašić, isto. str. 768