УВОД

Значај   монетарне   компоненте   за   несметано   функционисање   тржишних 

привреда је велики, имајући у виду чињеницу да се природа монетарних агрегата 
мења   изузетном   динамиком,   с   једне,   као   и   да   се   и   сам   карактер   савремених 
привредних система непрекидно трансформише, с друге стране. 

Могуће   је   закључити   да   постоји   аутономни   монетарни   механизам   који 

превазилази једноставне идеје квантитативне теорије новца. Наиме, могуће је све 
економске активности пратити како у облику реалних, тако у форми новчаних тј. 
монетарних токова. 

Основни економски циљ сваке државе је макроекономска равнотежа, а она 

подразумева   истовремено   постизање   стабилности   цена,   високог   нивоа 
запослености и спољно трговинске равнотеже , уз сталан привредни раст.

1. Монетарна политика 

Монетарна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената којима 

се   у   монетарној   сфери   друштвене   репродукције   регулише   ниво,   структура   и 
динамика   новчане   масе,   као   и   циркулација   новца   у   прометним   каналима 
репродукције. Монетарна политика представља примењену научну област која се 
састоји из емисионе, кредитне и девизне политике, а уско је повезана са фискалном 
политиком у склопу финансијске, односно макроекономске политике. Она је део 
опште   економске   политике   која   се   састоји   од   скупа   мера   које   утичу   на   ток 
привредног   живота   стварањем,   поништавањем,   расподелом   и   прерасподелом 
куповне снаге новца и кредита у националној економији.

Монетарну политику утврђује и спроводи централна банка. У Србији је то 

Народна   банка   Србије.   Основни   циљ   монетарне   политике   је   да   да   обезбеди 
потребну количину новца за обнављање ресурса у производњи и за континуитет 
репродукције.

Кредитна   политика   је   део   економске   политике   којом   се   утврђује   начин 

креирања   новчаних   средстава   у   коме   преовлађује   кредитни   однос   и   начин 
усмеравања   новчаних   средстава   у   коме   преовлађује   кредитни   однос   и   начин 
усмеравања   новчаних   средстава   према   потребама   појединих   грана   субјеката   у 
процесу репродукције.

Кредитна политика служи и као средство за остваривање циљне функције 

монетарне   политике,   пошто   се   давањем   кредита   ствара   новац   и   врши 
прераспоређивање   куповних   снага.   Кредитна   политика   може   знатно   допринети 
мобилизацији недовољно коришћених фактора производње, као и да утиче на обим 
и   регионално   усмеравање   извоза   и   увоза   и   да,   у   одређеној   мери,   допринесе 
смањењу потрошње на одређеним подручјима: општа потрошња, лична потрошња 
и инвестиције.

Пошто   су   монетарна   и   кредитна   политика   међусобно   испреплeтане   и 

условљавају једна другу најчешће у пракси користимо израз монетарно-кредитна 
политика.

1

1

 Бјелица, В.: 

“Финансије (теорија и пракса)”

, Висока пословна школа, Нови Сад, 2001. год. стр. 71 

1

background image

Политику 

стопа обавезних резерви

 води Народна банка Србије. Повећањем 

или   смањењем   стопе   обавезне   резерве   смањује   се   или   повећава   кредитни 
потенцијал пословних банака, па и могућност емитовања кредита. Централна банка 
прописује   проценат   на   депозите   оп   видјењу,   који   пословна   банка   уплаћује   као 
обавезну резерву на рачун код НБС. Тиме је стопа обавезне резерве ограничавајући 
фактор кредитне и монетарне мултипликације и регулисања креирања примарног 
раста.

Стопу   резерве   ликвидности

  самостално   одређују   пословне   банке,   ради 

регулисања сопствене ликвидности и солвентности. Резерве ликвидности зависе од 
нивоа депозита по виђењу и од осцилације у нивоу ових депозита, као и од стопе 
резерве   ликвидности   која   се   примењује   на   дати   обим   депозита   по   виђењу,   код 
одговарајуце банке. 

Основицу

 

за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности

  одређује 

ниво депозита по виђењу код банака. Проширењем или сужавањем основица за 
обрачун   обавезне   резерве   и   резерве   ликвидности,   сужавају   се   и   проширују 
краткорочни   кредити   -   потенцијала   банке,   па   следствено   томе   и   кредитни 
потенцијал.

Селективни   реесконтни   кредити

  су   наменски   кредити   за   регулисање 

новчаног оптоцаја и ликвидности, као и остварење одређених циљева економске 
политике.   Рефинансирање   кредитних   пласмана   у   одређене   наменске   правце 
(пољопривреда, продаја опреме и бродова у иностранству, трајна потрошња добара 
итд.)   спада   у   домен   инструменрарија   квалитативног   монетарно-кредитног 
регулисања.   Суштина   реестонтног   лимита   огледа   се   у   следецем:   уколико 
реесконтни   лимит   износи   40%   и   уколико   кредитни   пласман   банке   износи   100 
милиона долара, Народна банка Србије треба да рефинансира кредитни пласман у 
износу од 40% што знаци да је у крајњој инстанци пословна банка дала кредит у 
износу од 60 милиона долара, а НБС осталих 40 милиона долара. 

 

Политику отвореног тржишта

  спроводи Народна банка Србије у оквиру 

своје функције регулисања новца у оптицају. Народна банка Србије преко банака 
купује само преносиве краткороцне вредносне папире, која су издала предузећа на 
основу робно-новцаних трансакција и које су авалирале банке. Тиме се емисија 
примарног новца непосредно везује за робно-новчане односе привреде. 

3

1.2 Монетарна стабилност и нестабилност

Стабилну вредност новца у једној привреди имамо када домаћи новац без 

тешкоћа   обавља   своје   функције.   Тада   кажемо   да   је   вредност   домаћег   новца 
стабилна. Вредност новца се састоји у његовој куповној снази. Новцем се купују 
разне робе па његова вредност стоји у обрнутој сразмери са ценама. При томе 
вредност новца опада или расте. Да вредност новца била стабилна, новцем се мора 
управљати   како   на   домаћем   тако   и   на   иностраном   тржишту.   Зато   разликујемо 
унутрашњу   монетарну   стабилност   и   нестабилност   и   међународну   монетарну 
стабилност и нестабилност. 

Унутрашња   монетарна   стабилност   подразумева   уравнотеженост   робно- 

новчаних односа. Тада је домаћа вредност новца стабилна. Супротно, када дође до 
поремећаја у робно- новчаним односима, пораста или пада цена онда говоримо о 
унутрашњој   монетарној   нестабилности.   Унутрашња   монетарна   нестабилност 
имамо   када   тражња   на   страни   новца   за   робом   буде   већа   од   понуде   робе.

Спојашњу монетарну стабилност имамо када постоји уравнотежен биланс 

плаћања   и   када   постоје   стабилни   девизни   курсеви   тј.   када   постоји   стабилност 
курсева   домаћег   новца   на   иностраним   курсевима.   У   противном,   када   је 
неуравнотежен   биланс   плаћања   и   када   девизни   курсеви   расту   или   падају   онда 
говоримо о спојашњој нестабилности. При томе монетарна ситуација једне земље 
снажно делује на спојашњу монетарну ситуацију те земље и обрнуто.

2.  Неутралност новца

Новац није само средство размене, него он представља и меру вредности 

свих осталих роба и услуга. Да бисмо знали да ли се  вредност неке робе променила 
(порасла или опала) морамо бити сигурни да се вредност новца није променила. 

Промена количине новца у оптицају мења његову куповну снагу, тако да 

промене цена могу да настану како због утицаја чинилаца који одређују цене, тако 
и због промене вредности самог новца. 

4

На тржишту привредни субјекти доносе самостално одлуке о размени. Они 

располажу одређеним информацијама о општим условима на тржишту и процењују 
будуће стање на тржишту. Због брзине промена појединачних цена, како продаваца 
који продају робу тако и купаца који издвајају део свог доходка како би купили 
одређену врсту робе, долази до пораста новчане масе у оптицају. Економисти кажу 

4

 Лабус, М.: 

„Основи економије“

, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 171

4

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti