УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА И
ДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ
ТЕМА:
Н А Р О Д
(
Семинарски рад )
Ментор: професор др. Мехмед Авдагић Студент: Јовановић Филип
Предмет: Социологија Број индекса: I 37/10
Децембар 2010. година
Велика Плана
УВОД СЕМИНАРКОГ РАДА
Тема: Народ
Прошлост људског рода обележена је траговима које је човек оставио у
времену и простору. Од давних времена и најдаље прошлости, када је у
првобитним заједницама почео савлађивати природу , па до наших дана, када је у
развијеним друштвима постао господар природе и начинио велике кораке на пољу
науке, човек је о себи непрестајно остављао трагове свог постојања. Социологија
попут историје проучава прошлост људског друштва откривајући чињенице
човековог постојања кроз сачувана материјална и писана сведочанства.
Целокупна прошлост људског друштва подељена је према временском следу
збивања на хронолошка раздобља и периоде у којима је дошло до друштвених
промена услед којих је дошло до постанка народа. Остваривањем хронолошког и
периодизационог увида на промене које су пратиле развој људског друштва,
покушаћу да што сликовитије и детаљније опишем настанак и развој народа.
У даљем тексту овог семинарског рада употребом доступне литературе и
електронских извора информација објашњен је појам,настанак и развој „народа“ од
првобитне људске заједнице па све до савременог друштва, чији смо делови и ми
сами.
СТР. 1.
језиком, вером, обичајима и самим тим настанак првих народа. Настанком народа,
стварањем услова да са свака породица може постати успешна производна
јединица, дошло је до повећања производње где се први пут створио вишак
производа, што је узроковало појаву приватне својине и самим тим настанак првих
држава чији је циљ био заштита интереса владајућих класа.
1.2.
Карактеристике народа
„
Народ је по обиму шири од племена, јер се увек састоји од већег броја
племена која се током заједничког живота све мање разликују и временом спајају у
ширу етничку скупину.“
3
Из напред наведеног можемо закључити да је народ последица међусобне
асимилације два или више племена услед чега настаје бројнија друштвена
скупинакоја је хомогена попут самог племена.
„У племенској организацији још се посредно задржава проширено сродство,
као друштвени оквир у односима људи, док се код народа потпуно губи свака
повезаност сродничких или етничких односа.“
4
Док је племе повезивала сродничка повезаност, род крвна, народ за разлику
од наведених друштвених скупина повезују односи унутар ове друштвене
групације и може се слободно рећи да народ повезују интереси и виши циљеви који
су пред њим постављени.
„Племена могу бити и скитачка, док су народи увек више и чвршће везани
за неку територију и на њој организована државна власт и представљају главни
констутивни елемент и основни услов историјског настанка неког народа, са
особено развијеном народном културом.Зато се за разлику од племена , народи
сврштавају у цивилизоване облике етничких заједница.“
5
Из напред наведеног цитата може се увидети да народ има своје културне
карактеристике које су му својствене као што је на пример језик, музика, вера,
уметност и слично, а предуслов за настанак народа је постојање неке територије
која ће бити настањена од стране више племена. Све ово је узроковало настанак
првих народа у старом веку.
3
Митровић М.,
Увод у социологију и социологију права,
Правни факултет универзитета Београд
јавно предузеће „Службени гласник“, Београд 2007. године, страна 147.
4
Митровић М.,
Увод у социологију и социологију права,
Правни факултет универзитета Београд
јавно предузеће „Службени гласник“, Београд 2007. године, страна 147.
5
Митровић М.,
Увод у социологију и социологију права,
Правни факултет универзитета Београд
јавно предузеће „Службени гласник“, Београд 2007. године, страна 148.
СТР. 3.
2. НАРОДИ СТАРОГ ВЕКА
Паралелно, док су људи у разним деловима Земље живели у првобитним
људским заједницама у долинама великих река, око источног дела Средоземног
мора у Месопотамији, Индији, Кини на далеком истоку развиле су се прве државе,
народи и културе које означавају почетке историје људског друштва. Од краја IV
миленијума пре нове ере омогућена је унапређењем земљорадње већа подела рада
и раслојавање друштва. Од сеоских општина, развиле су се државице и први
градови који су били основа државног уређења. Поделом рада и раслојавањем
владајућих класа настајала је све сложенија друштвена организација која је и даље
утицала на усавршавање земљорадње, трговине и металургије и омогућила боље
услове за војне кампање за одбрану и нападање других народа. Обједињавањем
више државица и подчињавањем народа владајућим класама дошло је до стварања
великих царстава која су обухватала огромна пространства и народе који су на
њима живели. Прве велике државе које су настале су Египат, Месопотамија,
Индија, Кина, а нешто касније Стара Грчка и Стари Рим. Све набројане државе с
настале у долинама великих река које су биле богате водом и плодним муљем које
су избацивале плављењем приобалних области, а пример тих река су Нил, Тигар,
Еуфрат, Инд, Ганг, Јангценгјанг, Хоанхо, Тибар и др.
2.1.Стари Египћани, настанак и развој народа и државе
Древни Египат је настао 3300 година пре нове ере у долини реке Нила, која
је велика и водом богата река.
6
Пошто у Египту влада пустињска клима и падавине
су ретке, принос од пољопривреде је зависио од поплава које је узроковао Нил и
који је том приликом наносио велике количине плодног муља, а други фактор који
је утицао на приносе је иригациони систем (систем за наводњавање) који су
направили и одржавали сељаци и робови, а који је одржавао константност у
наводњавању и производњи пољопривредних добра током читаве године.
Изградња и одржавање иригационог система т.ј. канала, насипа, брана захтевало је
много радне снаге, што је натерало људе да се удружују у веће заједнице, које су се
називале „Номе“
7
чијим спајањем су настале две државе; Доњи Египат који је
заузимао територију делте Нила и Горњи Египат који се налазио у средњем току
реке Нила. Даљим укрупњавањем држава, дошло је до спајања Доњег Египта и
Горњег Египта у јединствену државу Египат и јединствени народ, који је
представљао јединствено царство које је услед сталног развоја доживело културни,
научни, војни и привредни процват што га је начинило најмоћнијом државом тог
периода.
6
„VIDI“Електронски извор информација
http://sh.wikipedija.org./wiki/stari_Egipat
01.12.2010. године
7
„VIDI“ Гађеша Н.
Историја
, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000 године, стр. бр.
22.
СТР. 4.
