Висока пословна школа струковних студија
Блаце

Семинарски рад

Стављање робе у слободан промет

Професор : Студент :

Срећко Радојчић

Садржај

Уводне
напомене..........................................................................................................1

Историјат царинске службе...............................................................................1
.................................................................................................................................2
.................................................................................................................................3

Царински систем и царинско пословање..................................................4

Царински систем..................................................................................................5
.................................................................................................................................6
2.1 Развој царинског система Србије...............................................................7
2.2 Царинско пословање.....................................................................................8

Царински поступци.......................................................................................8

Царински поступак, стављање робе у слободан промет........................9

4.1 Поступак са робом по преласку царинске линије...................................9
...............................................................................................................................10
...............................................................................................................................11
...............................................................................................................................12
...............................................................................................................................13
...............................................................................................................................14
...............................................................................................................................15

Подношење ЈЦИ и других прописаних исправа...................................16

...............................................................................................................................17
...............................................................................................................................18
...............................................................................................................................19
...............................................................................................................................20
...............................................................................................................................21
...............................................................................................................................22
...............................................................................................................................23
...............................................................................................................................24

Преглед робе.................................................................................................25

Транзит..........................................................................................................26

Царинско складиштење.............................................................................26

Поступак царињења робе у увозу.............................................................27

..............................................................................................................................28

10.

Привремени увоз.........................................................................................28

11.

Обрачун царинских и других дажбина ..................................................29

..............................................................................................................................30
..............................................................................................................................31
Закључак.....................................................................................................32
Литература.................................................................................................33

Њена   улога и   значај   у   регулисању   спољнотрговинске   размене   и   заштите
домаће   производње,зависе   од   степена   привредног   развоја   и   општих   услова
привређивања.
1952.године донета је Привремена царинска тарифа, а 1959. године доноси се
Уредба о царинској тарифи за робу коју грађани уносе, односно примају из
иностранства. Дана 15. марта 1961. године донета је Уредба о привременој
општој   царинској   тарифи,   да   би   1.   јула   1965.   године   био   донет   и   Закон   о
Царинској тарифи. У циљу усклађивања царинске политике са другим
системским законима из области друштвене репродукције, 1. јула 1978. Године
ступио   је   на   снагу   нови   Закон   о   Царинској   тарифи.   Практично   од   1961.
годиненаша земља примењује тзв. “
Бриселску номенклатуру сврставања робе .  У Савезној Републици Југославији
Законо Царинској тарифи донет је 1994. године, а следећи 1997. године, када је
југословенска царинска тарифа у већој мери номенклатурно усклађена сацарин
ском тарифом Европске уније, чиме је прилагођена светскимстандардима.У ск
ладу са развојем царинске службе и са добијањем све значајнијихфункција у д
ржави и друштву, њу је стално пратио и одговарајућиорганизациони   развој   са
потребним   кадровским   оспособљавањем.   ПрвобитноОдељење   царина,
почетком   1947.   године   трансформисано   је   у   Управу   царина   усаставу
Министарства   за   спољну   трговину.   Од   фебруара   1967.   године,
царинскаслужба делује као самоста-лни савезни орган управе, непосредно под
ређентадашњем   Савезном   извршном   већу. До   01.01.2002.   године   Савезна
управа

царина

је

самостални

орган

управе, директно одговоран југословенској Савезној влади. Од 01.01.2002. год
инеСавезна управа царина је у саставу Савезног министарства
финансија.Веома обимне и сложене послове и задатке царинске службе, данас
обавља3.129 царинских радника у 15 царинарница, 149 царинских испостава, 2
1царинском реферату, 78 међународних граничних прелаза и 7 прелаза запогра
нични саобраћај.Нови, сложенији и одговорнији задаци царинске службе, а
тиме

већа

улога,значај и одговорност према држави и друштву за извршавање задатака,за
хтевали   су   и   нормативно   регулисање   низа   значајних   питања   рада
царинскеслужбе. Зато је 1970. године донет први Закон о царинској служби, а
десетгодина касније и нови Закон о царинској служби, који је нека питања
уредио   нановији,   односно   савременији   начин,   да   би   1987.   године   било
извршено   даљеосавремењавање   и   усклађивање   рада   царинске   службе,
доносењем Закона оизменама и допунама Закона о царинској служби.
Врло   битна   компонента   у   развоју   југословенске   царинске   службе   је   и
њенааутоматизација,   односно   компјутеризација   већине   послова   основне
царинске делатности, чиме је добијена већа ефикасност и сигурност у раду, ве
ћамогућност   контроле   рада   и   надзора   над   робом   и   путницима   и   чиме   је
смањенброј извршилаца, тако да би потребан број радника царинске службе
данас
биосигурно знатно већи, да се не користи ова моћна алатка у реализацијицарин
ских послова. По доносењу Закона о финансирању програмамодернизације
царинске   службе   од   1971.до   1975.   године,   почеле   су

интензивнеприпреме за прелазак на аутоматску обраду података. Пуштање у р
адЕлектронског рачунског центра Савезне управе царина обављено је 24. деце
мбра   1974.   године.   За   даљи   развој   аутоматизације   царинских   послова
ицаринске службе уопште, посебно је важан 1. јануар 1995. године. Тада је
почела да   се   примењује   нова   царинска   тарифа   донета1994.године,нова
царинска документација усклађена је са европским трендовима и уведен је нов
иинформациони систем царинске службе са најсавременијом рачунарскомопре
мом, уз коришћење најновијих технологија рада. Број царинских докумената с
веден је на најмању могућу меру
(Јединствена царинска исправа,Царинска исправа за пријављивање робе, Спец
ификација за раздужењепривремено   увезене   – извезене   робе, Лист   промене
података),   а обезбеђени   суна   највишем   нивоу   и   јединствена   и   истовремена
примена

свих

прописа

који

субитни за рад царинске оперативе, обједињена наплата царине и другихувозн
их дажбина и статистика спољне трговине. Наравно, у складу са
сталнимразвојем рачунарства и информационих система уопште, а који стално
прати
иаутоматизација царинских послова, ове функције се стално надграђују иунап
ређују. Данас информациони систем царинске службе располаже самоћним
централним рачунаром и са 111 периферних рачунарских системаповезаних у
јединствену информациону мрежу, који у свом окружењу укупноимају 780
терминала и 304 штампача.

Царински надзор и контрола

- обухватају мере за спречавање

неовашћеног поступања са царинском робом. Царински надзор и
контрола почињу у моменту пријављивања робе.

Царински прелаз

- представља место које је одређено за увоз, извоз и

транзит робе, као и за прелаз лица и превозних средстава преко
царинске линије на граничном прелазу.

Царински погранични појас

- је појас 15 км од царинске линије

према дубини где се спроводе појачане мере царинске контроле.

Царинске повластице

- ослобађају од плаћања царинских дажбина.

ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ

царинског система Србије могу се сврстати у три

групе, и то :

1 Заштитна

2 Фискална

3 Безбедносна функција.

Значај ових функција се кроз време мењао у зависности од

пројектованих циљева текуће економске политике и глобалне пројекције
привредног развоја земље као и других околности. У основи, најзначајнија
функција раније, а и сада је

заштитна функција.

Када се говори о овој

функцији, мисли се на подстицај домаће производње кроз обезбеђивање
њене заштите.

Фискална функција

у царинском систему је од великог значаја, али

нема пресудну улогу. Финансирање буџета врши се непосредно из прихода
царине и то мањим делом, док већим делом из наплате пореза на додату
вредност и других извора.

Безбедносна функција

царине се огледа у спречавању

неконтролисаног увоза робе високог ризика по безбедност земље и
становништва. Реализација ове функције врши се кроз спречавање илегалног
увоза робе у земљу и сузбијање кријумчарења робе и девиза. Ова функција је
добила на значају нарочито у последње време због неповољних околности