SEMINARSKI RAD
PREDMET: BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE
Tema
: Pojam i značaj berzi
Mentor: Student:
S A D R Ž A J
UVOD............................................................................................................ 3
NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ BERZI............................................. 4
POJAM BERZI.............................................................................................. 4
VRSTE BERZI............................................................................................... 5
Robne ( produktne)berze................................................................................ 6
Novčane berze................................................................................................ 6
Devizne ( valutne) berze................................................................................. 7
Berze usluga………………………………………………………………... 7
Efektne berze ................................................................................................. 8
OSNIVANJE I ORGANIZACIJA BERZE ................................................... 9
ZNAČAJ, FUNKCIJA I DUŽNOSTI BERZE........................................... 9
BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE.................................................... 10
BERZANSKI CIKLUS................................................................................. 11
NAJVEĆE SVETSKE I DOMAĆE INSTITUCIJE HARTIJA OD
VREDNOSTI
………………………….…………………………………. 12
NYSE ( New York Stock Exchange )…………………………………….. 12
ISE London – International Stock Exchange of London.............................. 13
TSE – Tokyo Stock Exchange....................................................................... 13
Beogradska berza........................................................................................... 13
Novosadska berza …………………………………………………………..15
Z A K LJ U Č A K ........................................................................................16
LITERATURA ............................................................................................. 17
2
NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ BERZI
Koreni berze kao specifičnog oblika tržista moguće je naći još u davnim vremenima
kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima (bazarima),
vašarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo
je do susreta ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su
doživljavale snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su
uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, što se kasnije ispostavilo,
posebno značajnu za razvoj berzi, a to je donošenje uzorka i mustri umesto robe. Na bazi
razgledanja uzorka i mustri, počeli su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi
sledila nakon ugovaranja poslova. Drugi važan momenat za nastanak berzi je vezivanje za
odredenu lokaciju, odnosno mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom
prostoru, što bi se reklo pod ”vedrim nebom”. Kasnije su nalazili različite prostore, sobe,
lokale i narocito kafane za svoje sastanke.
Berze, kao institucije u kojima ovlašćena lica obavljaju trgovinu određenim
materijalom, na utvrđenom mestu i po usvojenim pravilima, osnovane su u drugoj
polovini XV veka. Pre toga trgovalo se na vašarima i sajmovima. Prvo su nastale robne
berze a tek kasnije, razvojem hartija od vrednosti, i efektne berze.
Sam naziv berza vezuje se za trgovačku i bankarsku porodicu Van den Beurse iz
Briža. U dvorištu i u prostorijama njihove kuće održavali su se sastanci trgovaca.
Vremenom je , ime ove porodice postalo sinonim za sastanke na kojima se trgovalo
proizvodima poznatih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opšte prihvaćen i u drugim
gradovima gde se osnivaju berze. Smatra se da je prva organizovana berza nastala u
belgijskom gradu Anversu 1460. godine’’. Nakon ove javljaju se i u Londonu,
1566-“Royal Exchanvaleurs” današnja “Stock Exchange” i u Parizu 1563-“Bourse de
valeurs”, a nakon dva veka i u Njujorku. Beogradska berza osnovana je 1894. godine.
POJAM BERZI
Reč “berza”potiče od francuske riječi “bourse”što znači mesto gde su se sastajali
trgovci početkom XV veka. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište), na kojem se
kupuje određena roba. To je poslovni objekat, gdje se kupuje i prodaje novac, hartije od
vrednosti, devize i roba
.
To
je samostalna i specifična institucija koja se definiše se kao
organizovani prostor i u fizičkom i u poslovnom smislu na kome se trguje strogo
utvrđenim pravilima. Na berzi se ostvaruje kupoprodaja vlasničkih i dužničkih hartija od
vrednosti. Izvorni vlasnici ne učestvuju u radu berze, ako ni krajnji korisnici, jer umesto
njih finansijske instrumente kupuju berzanski posrednici. Berza je organizovana po
principu koncentričnih krugova čiji centar čini sama berza sa svojim službama. Oko centra
nalazi se krug ovlašćenih posrednika. Sa svakim narednim krugom opada stepen
ovlašćenja tako da drugi krug čine takođe posrednici koji nemaju pravo pristupa zvaničnoj
berzanskoj trgovini i treći krug čini najšire tržište.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije,
odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su
ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za
učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
4
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i
srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima
njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih
preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta
za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu
standardne oznake kvaliteta.
VRSTE BERZI
U zavisnosti od uslova pod kojima su se razvijale, mesta na koje su nastale i od predmeta
sa kojima se na njima trgovalo postoje sličnosti i razlike medju berzama.
Berze se dele:
1.
prema vrsti artikla kojim se na njima trguje na:
a) berze hartije od vrednosti., (efektne berze) tržiste kapitala
b) devizne berze gde se uskladjuje ponunda i tražnja deviza i utvrdjuje devizni
kurs valuta
c) robne ili produktivne berze kao tržiste odredjenih tipiziranih proizvoda
d) berze usluga kao tržiste osiguranja i iznajmljivanja brodskog prostora
2. prema obliku poslovanja na:
a)
berze za promtne (spot, kasa) poslove i
b)
berze za terminske i specijalne terminske poslove (fjučersi, svopovi, opcije)
3. prema prisutnosti na:
e) berze na kojima su učesnici prisutni
f) kompjuterske berze
4. prema sedistu na:
g) inostrane
h) domaće
U svetu postoje tri osnovna tipa berzi:
1)
Anglo-saksonski tip
berze je privatna institucija na akcionarskoj osnovi (Londonska,
Njuorška i Tokijska berza). Berze ovog tipa su veoma konzervativne sa aspekta proširenja
članstva,berzanske regulative, berzanskog poslovanja, upravljanja i kontrole.Članovi berze
su brokerske firme. Uticaj države injenih organa na rad i upravljanje berzom je beznačajan
i svodi se na kontrolu zakonitosti rada. Banke i drugi finansijski posrednici ne mogu na
bilo koji način biti članovi ovog tipa berze.
5
