ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА

КРАГУЈЕВАЦ

ДИПЛОМСКИ РАД

Предмет:

Примена рачунара

ХАРДВЕР КАО КОМПОНЕНТА

РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА

Ментор: Кандидат:

Мр Славица Шаренац АлександарТанасковић

бр.индекса: 188/2005-ц

Крагујевац, 2016. године

САДРЖАЈ

УВОД

................................................................................................................................

1. ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

................................................................................................

1.1. Монитор и врсте монитора ....................................................................................

1.1.1. Монитори са катодном цеви

(CRT)

...........................................................

1.1.2.

LCD

монитор ...............................................................................................

1.2. Штампачи ................................................................................................................

1.2.1. Матрични штампачи ................................................................................... 10
1.2.2.

Ink-јеt

штампачи .......................................................................................... 10

1.2.3. Ласерски штампачи .................................................................................... 11

1.3. Плотер (цртач) ........................................................................................................ 12
1.4. Видео пројектор .....................................................................................................

1.5.

Fax

модем ................................................................................................................ 14

2. УЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

..................................................................................................

2.1. Тастатура ................................................................................................................ 15
2.2. Миш ......................................................................................................................... 16
2.3. Скенер ...................................................................................................................... 16
2.4. Дигитални фотоапарат и

web

камера ...................................................................

3. УЛАЗНО - ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

...........................................................................

3.1. Модем и врсте модема ........................................................................................... 18

  3.1.1. Интерни модем ............................................................................................ 19
  3.1.2. Екстерни модем ........................................................................................... 20
  3.1.3. Мултимедијални модем .............................................................................

  3.1.4. Телефонски модем ...................................................................................... 22
  3.1.5. Кабловски модем ........................................................................................ 22
  3.1.6. Режими рада модема ..................................................................................

3.1.7. Напредне могућности модема ................................................................... 25

3.2. Звучна картица .......................................................................................................

3.2.1. Интегрисане звучне картице ...................................................................... 26

3.3. Графичка картица ................................................................................................... 27
3.4. Мрежне картице ..................................................................................................... 29

3.4.1. Еthernet мрежне картице ..........................................................................

3.1.2. Бежичне мрежне картице ........................................................................... 30

ЗАКЉУЧАК

.....................................................................................................................

ЛИТЕРАТУРА

.................................................................................................................

1. ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

То су уређаји који претварају податке из рачунара у облик прихватљив

околини. То су јединице које служе за претварање бинарно-кодираних
информација из средишње јединице рачунара у облик погодан за коришћење
човеку.

Најчешћи излазни уређаји су монитор и штампач. Монитори и графичке

картице приказују текст, графику и слике. Квалитетније графичке картице могу на
монитору приказати и видео клипове. На штампачима можете штампати текст и
графику од готових сличица до професионалних инжењерских нацрта. Звучници
који све више постају стандардан део мултимедијских рачунара репродукују
музику, људски глас или звукове генерисане помоћу рачунара.

У излазне уређаје рачунара спадају следећи уређаји:



монитор,



штампач,



плотер,



видео пројектор,



fax

модем,



излаз за микрофон.

1.1. Монитор и врсте монитора

Монитори су неизоставни део сваког компјутерског система. Представљају

визуелну везу са апликацијама и витална су компонента у оцењивању комплетног
квалитета и комфора целог компјутерског система. Квалитет слике се из
генерације у генерацију побољшава, међутим човек тежи да слику доведе до
перфекције. Можда зато што смо поставили недостижне идеале. Можда ћемо бити
задовољни тек када екран заиста буде прозор у свет, када се слика коју гледамо
заиста неће разликовати од реалности.

Монитор, дисплеј или приказ је излазни уређај који приказује рачунарске

сигнале као слику коју корисник види. Монитор је основни уређај без којег би
рачунар био скоро неупотребљив. Током развијања технологије у области
монитора издвојиле су се одређене врсте технологија, и то : монитор са течним
кристалима

(LCD)

, катодни монитор

(CRT)

, плазма монитор,

Surface ponduction

electron-emitter

приказ

(SED)

и Органска светлосна диода

(OLED)

приказ.

Милошевић Б

Апликативни софтвер

, Прометеј, Нови Сад, 2008.

Најпознатији произвођачи су :

AOC, Apple Computer, BenQ, DEll, EIzo, HannsStar

Display Corporatopn, LaCie, LGElectronic

, итд.

1.1.1. Монитори са катодном деви

(CRT)

Монитори са катодном цеви (енгл.

CRT

Монитор

) користе

катодну цев

коју је

пронашао

Карл Фердинанд Браун

. Овај начин приказивања се користи у већини

данашњих монитора, као што се катодна цев користи и
у

телевизорима, осцилоскопима

и другим уређајима. Карактерише их велика

тежина, велико заузимање простора као и висока потрошња електричне енергије,
али зато имају веома добар квалитет и оштрину слике.

CRT монитор

ради на

принципу

катодне цеви

. Унутар катодне цеви, катода је загрејана метална нит

која се налази у вакуумској стакленој цеви. Катодно зрачење је уствари ток
електрона који ствара електронски топ. Електрони су негативни и емитовани са
катоде, док је анода позитивна што привлачи електроне који су пажљиво
усмерени према усмеривачу који их помоћу магнетног или електричног поља у
сноповима скреће ка аноди и екрану. Екран је прекривен

фосфорним

материјалом

који светли ако је "погођен"

електроном

. Фосфорни слој се састоји од црвених,

зелених и плавих зона помоћу којих се добијају основне боје и на тај начин се
добија слика на екрану. Има неколико врста филтрирања слике, три техничка
решења су најпознатија: Маска

(Shadow-mask)

, Роштиљ

(Aperture-grild)

и Маска

са прорезима

(Slot-mask)

помоћу којих се добија коначна слика коју видимо.

Слика 1

CRT монитор

Тодоровић М

Периферне јединице и интерфејси

, Београдска пословна школа, Београд, 2007.

вредност мања, слика на монитору је оштрија, али зато много трепери
што замара вид. Брзина освежавања се мери у херцима (Hz).



Број боја –

Односи се на број

бита

којим се дефинише једна тачка,

(пиксел)

. Што је већа дубина боје, монитор може да прикаже више боја

и нијанси. Данашњи монитори су способни да прикажу 16,777,216
(кодира се са 32 бита од чега 24 за боје и 8 за реализам треће димензије
и маркетиншки се зове

True Color

) боја и нијанси. Раније су коришћени

и 8, 16 те 24 битни прикази (256, 65536 и 16777216 боја).



Прикључци -

Данас се већином користи

VGA

прикључак који се налази

на скоро свим

графичким картицама

VGA

прикључак преноси

сигнале у аналогном облику које као такве користи и

CRT

монитор.

Дигиталне информације картица у свом

DAC

колу претвара у аналогне,

они такви иду кроз кабл до монитора а у монитору се опет у колу за
дигиталну обраду препознаје основна фреквенција сигнала. Могуће је
користити и више монитора одједном, то зависи од броја излаза на
рачунару, односно од броја и врсте графичких картица.

1.1.2.

LCD

монитор

LCD

монитор (енгл

liqyid crystal display)

је равни, танки

монитор

чији је

екран састављен од одређеног броја

пиксела

који су поредани испред