1
AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU
ČAČAK
INTERNA REVIZIJA
(SEMINARSKI RAD)
Profesor: Doc. dr Dragan Vukasovic
Predmet: Revizija
2
INTERNA REVIZIJA
INTERNA REVIZIJA U SVETU I KOD NAS
Definisanje interne revizije
Od svog nastanka do danas interna revizija je prošla kroz različite faze razvoja. Kako se
menjao obuhvat njenog rada, tako su se javljale nove definicije interne revizije. Različiti pristupi
definisanju ovog pojma se javljaju iz razloga što sama praksa ponekad odstupa od standardne
definicije.
Interna revizija se obavlja na mnoštvo različitih načina, od kojih svaki ima jedinstven
pristup i stil. Iz tog razloga, veoma je važno postojanje standardne definicije, jer će upravo ona
imati odlučujući uticaj na shvatanje uloge internog revizora. Međutim, njegova uloga će, u
svakoj pojedinačnoj organizaciji, zavisiti i od pravilnika (eng. Charter) kojim se definišu
ovlaštenja i odgovornosti internog revizora u nekoj organizaciji, kao i od očekivanja
menadžmenta.
Najduže je u upotrebi bila definicija Instituta internih revizora SAD iz 1978. godine koja
internu reviziju definiše kao „ nezavisnu ocjenjivačku funkciju uspostavljenu unutar neke
organizacije s ciljem da ispita i oceni njene aktivnosti, što predstavlja uslugu koja se pruža datoj
organizaciji“. Ovo je definicija koja se može pronaći u gotovo svakom udžbeniku o internoj
reviziji i njom su obuhvaćeni svi ključni pojmovi koji se tiču aktivnosti interne revizije. Pored
gore navedene , postoje i druge definicije koje su davali uvaženi stručnjaci iz ove oblasti, a
manje ili više odstupaju od standardne definicije Instituta internih revizora. Međutim, bez obzira
na razlike među njima, sve se one osvrću na internu reviziju kao nezavisnu funkciju, koja pruža
usluge čitavoj organizaciji, tako što ispituje njen sistem internih kontrola. Posmatrajući razvoj
funkcije interne revizije, nove izazove sa kojima se susreću savremene organizacije i sve veća
očekivanja koja se stavljaju pred internog revizora, može se primetiti da je njen, prvobitno
isključivo kontrolni karakter, vremenom poprimio odlike savjetodavne funkcije. Tome u prilog
govori i najnovija definicija interne revizije koju je, zajedno sa novim standardima, Institut
internih revizora usvojio 1999. godine:
„ Interna revizija je nezavisno, objektivno uveravanje i konsultantska aktivnost, kreirana s ciljem
4
2.preduzeće neće propasti;
3.ne postoje pronevjere;
4.preduzeće posluje u skladu sa zakonom;
5.preduzeće ima kompetentan menadžment, i
6.preduzeće se odgovorno odnosi prema okruženju i društvenim pitanjima.“
Imajući u vidu zakonske propise većine zemalja Evropske unije, M eđunarodne standarde
revizije i kvalifikacije eksternih revizora, jasno je da se od njih ne može očekivati uveravanje u
pogledu svakog, gore navedenog, očekivanja. Eksterna revizija daje razumno uveravanje da su
finansijski izvestaji objektivni i istiniti; opstanak preduzeća se razmatra u narednih 12 mjeseci;
prevare se nastoje otkriti u mjeri u kojoj imaju materijal značaj za finansijske izvestaje. Ostala
očekivanja može da zadovolji samo dobro osmišljen I efikasan sistem interne kontrole.
Top menadžment ima primarnu odgovornost da, izvršilac funkcije upravljanja, pruži
odgovarajuća uveravanja akcionarima. U tom smislu, kada se razmatraju potrebe različitih lica,
viši menadžment, uključujući top menadžment, treba da obezbedi efikasnost cjelokupnog sistema
interne kontrole i kvalitet svih aktivnosti. Ove kontrole su usmjerene kako na unutrašnje izazove
i probleme, tako i na potrebe akcionara.
Međutim, nemoguće je obezbijediti željeno uveravanje uz 100% sigurnost. Ispunjavanje
očekivanja akcionara u nekim slučajevima ne može biti ni ekonomski opravdano. Ako bi
se od eksternih revizora tražilo da identifikuju sve moguće pronevjere i usaglašenost sa
svim mogućim zakonima, troškovi njihovih usluga bi bili previsoki. Ono što akcionari mogu i
treba da očekuju jeste da top menadžment preduzme odgovarajuće mjere kako bi osigurao da
pronevjere i neusklađenosti sa propisima budu svedene na minimum, kao i da vjerovatnoća
otkrivanja ovakvih slučajeva bude maksimalna. Potrebe akcionara su samo jedan aspekt stalno
promjenljive uloge menadžmenta. I drugi faktori, kao što su veći rast, složenost poslovnih
aktivnosti i tehnološki razvoj, takođe, suočavaju menadžment sa novim izazovima i on mora biti
spreman da se suoči sa njima. Da bi odgovorio na nove izazove i zahtjeve, koji podrazumevaju
dobrobit čitave organizacije i zadovoljavanje interesa akcionara, menadžment je obavezan da
uspostavi, održava i nadgleda aktivan sistem interne kontrole koji pokriva sve aktivnost
organizacije.
Iskustva pokazuju da u složenim i/ili velikim organizacijama menadžmentu često
5
nedostaju kapaciteti, vještine, metodologija i/ili objektivnost neophodna za efektivan nadzor nad
aktivnostima organizacije, uključujući i sistem interne kontrole. Objektivne I pravovremene
ocjene kvaliteta interne kontrole i sistema upravljanja poslovnim rizicima bi značajno doprinele
jačanju menadžment kontrole nad poslovnim aktivnostima, kao I uspešnijem upravljanu
preduzećem.
Gore pomenutu ocjenu može najbolje obezbediti funkcija interne kontrole koja je
nezavisna u odnosu na linijski menadžment, a posjeduje profesionalno znanje I metodologiju
potrebnu za izvršenje ovog važnog zadatka. Uspostavljanje ovakve funkcije interne revizije
zadovoljava potrebe menadžmenta u pogledu nadzora nad kvalitetom finansijskih i operativnih
internih kontrola, kao i nad kvalitetom upravljanja preduzećem.
Osim toga interna revizija indirektno zadovoljava potrebe akcionara povećavajući vjerovatnoću
da se upravljanje preduzećem zadovoljavajuće sprovodi i da su operativni I poslovni rizici
kontrolisani od strane menadžmenta.
Interna revizija kao profesija
Profesija interne revizije je započela svoj dinamičan razvoj osnivanjem Instituta internih
revizora 1941. godine. Njegov prvi ogranak je počeo sa radom u Njujorku, a ubrzo zatim u
Čikagu. Sa početnih 25 članova iz 1941. godine, Institut internih revizora je danas porastao na
oko 94000 članova u više od 160 zemalja sveta. Članovi iz SAD-a i Kanade učestvuju u radu
Instituta preko svojih lokalnih ogranaka, a članovi izvan ovih država preko njemu pridruženih
nacionalnih instituta.
Kada je reč o profesiji interne revizije u Evropskoj uniji, važno je istaći da je ona
institucionalizovana i razvija se posredstvom Evropske konfederacije instituta internih revizora,
koja pokriva sve zemlje Evropske unije, Skandinaviju i područje M editerana, članice
konfederacije su instituti interne revizije ili njihovi ogranci, a cilj Evropske konfederacije jeste
da „zastupa profesiju interne revizije na širem području Evrope, podržavajući položaj stručnjaka
iz oblasti internih kontrola u EU i zemljama članicama konfederacije, te promovišući primjenu
standarda i kodeksa etike M eđunarodnog institute internih revizora u svim aktivnostima interne
revizije, kako u javnom tako i u privatnom sektoru“ .
7
Standardi se sastoje od Standarda obilježja, Standarda rada i Standarda implementacije.
Standardi obilježja se bave karakteristikama organizacija i lica koja obavljaju aktivnosti
interne revizije. Standardi rada opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbjeđuju kriterije
kvaliteta koji mogu poslužiti za vrednovanje kvaliteta pružanja ovih usluga. Za razliku od
Standarda obilježja i Standarda rada, koji se primjenjuju na sve usluge interne revizije, Standardi
implementacije se primjenjuju na posebne vrste revizorskih angažmana.
Razvoj i objavljivanje Standarda je kontinuiran proces. Prije izdavanja bilo kakvog dokumenta,
Odbor za standarde na međunarodnom nivou objavljuje nacrte na koje javnost može da da svoje
komentare.
Dobrodošle su sve relevantne informacije i mišljenja od strane članova Instituta internih revizora
i ostalih zainteresovanih lica, koja mogu da identifikuju sporna pitanja iz prakse, što bi dovelo do
uvođenja novih standarda ili revizije postojećih.
Interna revizija kao alat menadžmenta
Primarna misija interne revizije u početku je bila služenje menadžmentu, a pod menadžmentom
se mislilo na srednji i viši menadžment. Vremenom se misija interne revizije proširila kako bi
pokrile i potrebe odbora direktora, akcionara, zaposlenih na svim nivoima, vlade i društva. Iako
različiti korisnici usluga interne revizije mogu imati različita interesovanja i očekivanja od
interne revizije, svima njima je važno da menadžment bude efektivan u izvršavanju svoje
funkcije. Ukoliko se jednom organizacijom ne upravlja na pravi način, sve strane, koje su
povezane sa njom, trpjeće štetu. Osim toga, potreba za podrškom interne revizije proizilazi i iz
činjenice da zadaci menadžmenta postaju sve složeniji zbog brzih promjena u okruženju –
tehnologije, tržišta regulatornih faktora I društvenih vrednosti.
Da bi bili u mogućnosti pružiti usluge menadžmentu, interni revizori moraju razumjeti potrebe
menadžmenta uopšte, ali i za konkretnu organizaciju u kojoj rade posebno. Interni revizori treba
da steknu razumevanje menadžment teorije i njenih procesa, kako menadžeri postavljaju ciljeve
te kako identifikuju i rješavaju probleme na putu ostvarivanja postavljenih zadataka. Ukoliko
žele da ostvare kvalitetnu saradnju sa menadžerima, interni revizori moraju shvatiti kako
