UVOD
Moderni svet se odlikuje velikim brojem siromašnih ljudi koji žive u vrlo teškim uslovima,
odnosno na granici ili ispod minimuma egzistencijalnih potreba. Siromaštvo podrazumeva da
ljudi nisu u mogućnosti da na odgovarajući način zadovolje neke od svojih potreba. Oni nisu
locirani samo u nerazvijenim-perifernim društvima, već i u najrazvijenijim zemljama.
Na globalnom planu, polovina svetske populacije, odnosno više od 3 milijarde ljudi živi ispod
tzv. „linije siromaštva“ koja je procenjena na 370$ po stanovniku godišnje, a od toga preko 500
miliona ljudi sa godišnjim dohotkom manjim od 275$ što je označeno kao linija ekstremnog
siromaštva.U Srbiji je siromaštvo uzelo maha u zadnje dve decenije. Blokiranje promena u
okolnostima rata, međunarodnih sankcija i izolacije, sveopšte kriminalizacije društva, masovne
pauperizacije stanovništva i niza drugih činilaca, imalo je naglašeni učinak na društveno
stratifikovanje. Pluralizovanje političke elite 90-tih godina je najvećim delom zaustavljeno, jer je
dotadašnja vladajuća grupacija političku dominaciju osiguravala i tako što je onemogućavala
ravnopravnost u izbornom takmičenju, potiskujući time nove pretendente na pod-elitne položaje.
U ekonomiji je zbog održavanja izrazite dominacije državnog vlasništva, elitne položaje
najvećim delom takođe mogao da očuva deo nekadašnje kolektivnovlasničke klase, dok je drugi
deo pripadnika te klase
,
koristeći pozicionu moć, bio u prilici da konvertuje značajan deo tog
vlasništva u novonastajuća (vlastita) privatna preduzeća. Svakako, privatni sektor, koji je
spontano bujao, pružao je prostor za uspon novih preduzetnika, ali su ratni i izolacijski uslovi bili
stimulativniji za akumulisanje bogatstva nego za regularne poslovne aktivnosti.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji najmanje milon ljudi, 700.000 odraslih i 300.000 dece, živi
u siromaštvu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj siromašnih u srbiji se
povećao poslednjih meseci, tako da je zvanična stopa siromaštva dostigla 9,2%.
Šta je siroma
štvo
?
Siromaštvo je širok pojam koji najčešće znači oskudicu materijalnih dobara za normalno
zadovoljenje najvažnijih potreba svake osobe pojedinačno kao i porodice ili društvene grupe.
Prema definiciji OUN, siromašnima se smatraju osobe koje su lišene načina života, komfora i
dostojanstva, koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Siromaštvo se meri stalno
promenljivim normama određenog društva i njegovih užih sredina. Po tim kriterijumima,
siromaštvo se deli na bedu ili apsolutno siromaštvo, relativno siromaštvo, pauperizam i novo
siromaštvo. Apsolutno siromaštvo je neposedovanje izvora prihoda i imovine da se mogu
zadovoljiti osnovne životne potrebe. Bitno je pri ovom pristupu da se pozicija pojedinca
procenjuje nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva, tj. da se dijagnoza
siromaštva postavlja bez prethodnog sagledavanja prethodne relativne slike. Posmatrano kroz
prizmu dohotka, osoba je apsolutno siromašna ako se njen dohodak nalazi ispod nivoa koji
odgovara utvrđenoj ''liniji siromaštva'' – kritičinoj granici ''prihvatljive'' ekonomske participacije
u svetu. Ovo se poredi sa relativnim siromaštvom u kojem je nečiji standard (kvalitet) života
ispod standarda većine stanovništva, ali ipak može biti značajno viši od nivoa apsolutnog
siromaštva. «Novo siromaštvo» uzrokuje tranzicija (nezaposlenost, izbeglice i jednoroditeljske
porodice).
Strategija za smanjenje siromaštva definiše siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen koji,
pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost
zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti,
zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni
su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu
i vazduh.
Koji su pokazatelji siromaštva?
Kao prirodna i jednostavna mera siromaštva pojavljuje se broj siromašnih (head count –
HC) ili udeo siromašnog u ukupnom stanovništvu zemlje, tzv. stopa siromaštva (head count ratio
– HCR). Broj siromašnih je određen brojem individua (i) čiji je dohodak manji od linije
siromaštva (yi<p). Stopa siromaštva se računa po formuli:
HCR = HC / n,
gde je n ukupan broj stanovnika.
Navedene mere se široko koriste upravo zbog svoje jednostavnosti. Međutim, da bi se otklonile
slabosti prethodnih pokazatelja koristi se mera prosečnog odstupanja dohotka od linije
siromaštva. Kada se prosečan dohodak (ili potrošnja), koji je potreban da se svi siromašni
dovedu do linije siromaštva, podeli sa prosečnim dohotkom (ili potrošnjom) društva dobija se
stopa jaza siromaštva (poverty gap ratio – PGR) tj. :
PGR = Σ yi < p (p – yi) / n × m
, gde je
m
prosečan dohodak, a p linija siromaštva.
Ova mera pruža predstavu o tome koliko je veliki jaz siromaštva (deficit dohotka) u odnosu na
resurse koji potencijalno mogu da budu upotrebljeni za njegovo zatvaranje. U tomsmislu stopa
