PRODAJA U UMETNOSTI
Pojam prodaja je toliko prisutan u svakodnevnom zivotu, da je tesko poverovati da oko njegovog
tumacenja mogu postojati bilo kakve nedoumice.To su na primer pojmovi, potrosac i korisnik
koje na trzistu umetnosti posebno cesto srecemo.Za takozvani umetnicki svet je posebno
karakteristicna odbojnost prema svemu materijalnom, pri cemu prodaju smatraju najgorim putem
kojim se dolazi u kontakt sa materijalnim svetom.Od tri kljucna pitanja na koja marketing treba
da obezbedi odgovore, dva vec pomenuta pripadaju domenu marketinskih komunikacija, dok se
treca odnosi na prodajni sektor marketinga(kako, kad i gde kupuju?).AIDA je sinonim celovitosti
marketinga i povezanosti svih aktivnosti.Buduci da je prodaja veoma znacajan posao, u njenu
organizaciju se veoma ulaze.
Faktori od uticaja na kupovinu(koriscenje) i prodaju u umetnosti
Ekonomske teorije motivacije sugerisu postojanje cetiri stila potrosackog ponasanja:ekonomican
covek – racionalan, pasivan covek – iracionalan, ostrouman covek – obrazovan, emotivan covek-
kupuje iz hira ili zadovoljstva. Za razumevanje potrosnje u umetnosti treba ukljuciti I mnoge
druge faktore koji proisticu iz specificnog karaktera I prirode ove delatnosti odnosno njenih
krajnih proizvoda.Svaki od faktora koje cemo pomenuti u nekoj prilici moze biti
odlucujuci:umetnicko delo ili sadrzaj, umetnicka strucnost, cena umetnickog proizvoda,
umetnicki ukus, opste obrazovanje, demografski profil, profesionalni status, rasna I etnicka
pripadnost, slobodno vreme, drustveno poreklo, zivotni stil, prilika za ucenje, izazov novog,
drustvena interakcija, osecaj udobnosti I preporuka.
Segmentacija trzista umetnosti
Predstavlja jedan od najznacajnijih instrumenata marketinske delatnosti koja doprinosi
delotvornosti marketinskih komunikacija.Da bi se objektivno sagledale okolnosti koje vladaju na
trzistu, kako sa stanovista publike odnosno ne-publike, tako I sa stanovista drugih koji se bave
slicnom delatnoscu, odnosno konkurenciji.Kao ni druga trzista, ni trziste umetnosti se ne moze
posmatrati kao unificirano podrucje.Ono je po pravilu heterogeno.Dva momenta opredeljuju
marketinsku vaznost kategorije publike: postojeci potencijal publike I sposobnost da se on
iskoristi.Najzastupljeniji postupci u otkrivanju potencijala publike su: demografski,
geodemografski I psihografski.Za neposredno marketinsko delovanje su potrebni mnogo
slozeniji podaci: evidencija o vec aktivnoj publici, lokalne saobracajne mogucnosti, lokalni
mediji koje ta publika prati.
Prodaja u scenskim i interpretativnim umetnostima
Akcenat ce se ovde u najvecoj meri odnositi na komercionalni I institucionalni model u scenskim
umetnostima koji za razliku od nacionalnih institucija nalazi nova marketinska resenja, istrajava,
cime potvrdjuje svoju vitalnost uprkos veoma strogim trzisnim uslovima.
Elementi prodaje i naplate u scenskim umetnostima
Prodaja se nalazi visoko na lestvici hijerarhije menadzmentskih I marketinskih funkcija I ona se
tretira kao podrucje vaznih aktivnosti I ozbiljnih ulaganja. Tri univerzalna resursa, ljudi, novac I
vreme osnovni su resursi I u prodaji.Od ljudi koji rade na poslovima, njihovih strucnih I drugih
kvaliteta zavise rezultati prodaje. Novac, odnosno cene kao novcani iznosi takodje su faktor
kojim se prodaja ozbiljno bavi.
Ulaznica- zamena za proizvod-
Na trzistu umetnosti ulaznica se
pretezno koristi kod predstavljackih I scenskih umetnickih disciplina.Kod nekih drugih ustanova
npr. bioskopi ili muzeji, interval izmedju kupovine ulaznica I same prezentacije moze biti veoma
kratak.Sta je zapravo funkcija ulaznice?Gotovo da bismo rekli da to nesto sto zvuci banalno, ali
je ono mnogo vise od sredstva preko koga se ostvaruje razmena umetnickog sadrzaja za
novac.Ulaznica predstavlja finansijski dokument kojim se potvrdjuje da je novac dat za
odredjenu namenu.
Politika cena-cena ulaznice-
Politika cene se namece kao praksa koja treba
da razresi ili bar umanji ovaj problem cena.Biti u drustvu odredjenog kruga ljudi, imati svoje
sediste u lozi, ili jednostavno biti na mestu u dvorani koja omogucava kvalitetni dozivljaj
predstave deo su tradicije viktorijanskog pozorista I razlicitih cena ulaznica za pojedina mesta u
dvorani.
Kanali prodaje I naplata-
Ni sama prodaja nije jednoznacan postupak.Ona se sastoji iz
dve faze:neposredne prodaje I naplate.Ovde se govori o prodaji na operativnom nivou.Blagajna
je simbol I tradicionalno mesto neposredne prodaje.Internet, jedna od novih izuzetno efikasnih
sredstava masovne komunikacije sve vecu primenu nalazi u razlicitim oblastima ukljucujuci I
prodaju odnosno kupovinu roba I usluga.Multilevel prodaja je nacin prodaje koji se ostvaruje u
okviru direktnog marketinga I veoma je rasprostranjen kada su u pitanju proizvodi siroke
potrosnje.Placanje odnosno naplata vrsi se u standardnim vidovima kao sto je: kreditna kartica,
kes, pretplata, cek ili vaucer.
Prodaja na trzistu likovnih umetnosti-
Iako je to trziste u
ekonomskom smislu skromno I neuporedivo sa trzistem proizvoda kulturne industrije, pri
pomenu trzista umetnosti neizostavno se najpre pomisli na trziste likovnim delima.Forma
prezentacije likovnih umetnosti je takva da moze imati nebrojene funkcije u drustvenom zivotu-
od dekorativne do obrazovno-vaspitne.Jednom recju, ona je pratilac istorije ljudske civilizacije,
jedan od najtananijih izraza njenog trajanja I verovatno njene buducnosti. Kao dva osnovna
segmenta savremenog trzista likovnih umetnosti mozemo razlikovati: trziste delima, koji
pripadaju kulturnoj bastini I trziste delima, koja pripadaju modernom stvaralastvu.
Prodaja na
trzistu kulturne bastine-
Umetnicko delo koje pripada bastini predstavlja retkost I neponovljivu
umetnicku vrednost.Trzisna ponuda takvog dela nema neposrednu konkurenciju u smislu
mogucnosti drugacije ponude, ali se ona formira u delu potraznje kod kupaca i cena ce zavisiti
