1
Borisav Stanković
Koštana
Lica: Hadži Toma, Stojan – njegov sin, Arsa – predsednik opštine, Mitka – brat Arsin, Marko –
vodeničar Tomin, Magda – žena Markova, Grkljan – otac Koštanin, Kata – žena Hadži-tomina,
Stana, kći Hadži-Tomina, Vaska – kći Arsina
Vranje. Sadašnjost.
Prvi čin
: Odvija se u gostinskoj sobi Hadži-Tomine kuće. U kući je žalost zato što je sin, Stojan,
poludeo za Koštanom, po ceo dan mu ona peva, ne dolazi kući. Brinu se i zato što je tu stalno
ljudi koji pucaju. Priča se kako joj poklanja svašta. Toma je ljut. Srdit je zato što je i on bio mlad,
ali se ovako nije ponašao. Ne razume sina. Krivi njegovu majku Katu što ga je tako vaspitala.
Dolazi Arsa, predsednik opštine, čestita Uskrs. Toma se žali i na njega, što dopušta takav vašar
po gradu. Ali Arsa kaže da ne može nikako da ih rastera. Kad pošalje policiju, ili ih ovi prebiju, ili
se policajci pridruže pevanju i pijenju. A cigane ne može da kazni zato što im je to zanat. A
dodaje i da je poštena devojka. A ne može ni da hapsi ove mladiće i starije što su oko nje, jer sve
su to njihovi prijatelji.
Toma mu predlaže da nađe muža Koštani. Ovaj se brani i kaže da to nije u njegovoj nadležnosti.
Iznerviran kreće da traži sina.
Kata je sujeverna žena. Prvo razmišlja da li da kune sina, a onda odlučuje da mu baci bob. U
bobu vidi praznu postelju, a put dalek i krvav. Tu se prenerazi.
Drugi čin
: Stojan je otišao u Sobinu, predgrađe vranjsko, na njihovo imanje gde im je vodenica.
Sa sobom je poveo Koštanu, cigane, pesmu... Dočekali su ga Marko i Magda. Stojan traži od
Koštane da mu peva pesmu kao što je njeno lice, grlo, kose ruse.
Dolazi Mitka, pa žali za svojom mladošću, kune brata što ga oženio, a i on je želeo ovako da živi.
Zove Salče (Koštaninu majku) da je pita kako je bilo kad su oni bili mladi, jel se seća. A onda joj
naređuje da mu svira, samo da je ne gleda tako staru i zbrčkanu, jer to ga podseća na njegovu
starost. Mitka ima najspecifičniji govor, dijalekat vranjanski.
Stojan hoće da daruje Koštanu, ova odbija.
Dolazi stari gazda, hadži-Toma. Kad je Stojan hteo da mu zatvori kapiju Salče ga zaustavlja jer
mu je to ipak otac. Stojana je otac pokunjenog i gologlavog poslao kući.
Dolazi do preokreta. Toma počinje da uživa u ciganskoj pesmi, i njemu počinje da se sviđa
Koštana. Setio se i on svoje mladosti. Upoređuje svoj život sa česmom na ovom imanju koja je
presušila, tako je i on presušio. Tražio je da mu pevaju staru pesmu u kojoj je mlada bula umrla
odmah posle svadbe, bude je ujutru, misle da spava i da se osramotila, ali ne vredi.
Toma oduševljen pesmom, vodi sve u grad i skuplja još društva.
2
Treći čin
: Prva slika – Stojan bolan leži i plače za Koštanom. Kada vidi da dolazi sa njegovim
ocem, razočara se. „Ciganka ... ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka, ko da više!“
Kata se žali na svoj život sa mužem. Stalno se dere na nju.
Toma priča kako nikog nema – sin mu leži bolan, al i on mrtav nek je. Za ženu kaže da je nema,
da je nikad nije ni imao. Traži da mu pevaju pesmu koja govori o polasku na venčanje za milo i
nedrago. Toma daruje Koštanu, vezuje joj niske zlata oko vrata. Ona to sve krišom skida i daje
Marku da odnese u drugu sobu. Brani je od Arse, samo da je pipne i pašće krv. Arsa sve rastera,
a Koštanu posavetova da se načini bolesnom i da ide kući.
Druga slika – Mitkina kuća. Sad je on poveo Koštanu i ostale sa sobom. Traži da sviraju
kako on nema nigde nikog, a žena mu se od brašna i testa ne vidi. Stalno sanja neku pesmu kako
je došla mladost, sve bilo lepo, bio sa svakom koju je hteo, ali je sve varao i nijedna nije bila za
nejga posebna. Zatim traže da mu pevaju „Žal za mladost“. Između ostalih peva i pesmu: „Devet
još ćeri da imam, nijednu Mitki ne davam, jerbo je Mitka bekrija, on pije vino kajmakli, a i rakiju
prvenac, na vino vadi noževi, a na rakiju pištolji.“
Mitka razmišlja da se ubije, vadi jatagan, svi ga sprečavaju. Arsa je zabezeknut kad ga vidi sa
ciganima. Koštani naređuje da se uda za Asana u Banji. Salče moli da je ostavi, ali onda on nju
posla u zatvor.
Četvrti čin:
Ciganska mahala. Svadba. Sve je pod pratnjom policije i pod kontrolom. Stojan
dolazi, zove je da pobegnu. Ona odbija. Pita je da li ga voli, a ona mu odgovara negativno.
„Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? I samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da
dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem?... A šta ću kad se snaga razigra,
kad padne noć i bude mesečina?“ Kaže da nikoga nikad nije volela i da nikada neće.
Mitka je došao da je daruje. Daje joj bele pare za crne dane. On joj priča svoju priču, kako mu je
brat tražio da se oženi ili da se on ubije, a on je odlučio ruku na brata da ne diže. Tako mora da
bude.
Salče dođe, pustili su je da se oprosti sa Koštanom. Ova joj samo reče da ćuti.
4
provere Mladena. Ali njega su uvek zaticali kako nešto radi. Obilazila ga je i baba svakog dana.
Samo je gledala i bila tamo, a nije se mešala. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se
štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla, bila je,
kao i šamija joj, crna, velika, nova. Mladen je znao da ona zbog njih ne želi da plače i žali. Viđao
je kako u njenom sopčetu sedi obučena preko cele posteljine, sa ugašenim svetlom, praveći se
da spava, da bi oni mogli mirno da spavaju. Njega je to sve pogađalo. Kad bi video ovaj prizor,
prestrašen, vraćao se u krevet, navlačio jorgan na glavu i gurao kod matere.
U dućanu je sve išlo po redu. Sve se odvijalo polako ali sigurno. Baba postade mekša kad ču da
ga hvali i komšija koji drži dućan Hadži-Zafir. Kuća se polako vraćala u normalu. On je bio na
mestu oca. Samo on sad nije žurio za ručkom. Do babe je ostavljao jedno mesto prazno, to
mesto gde je otac sedeo. Kad su ručali, uvek je birao neko parče mesa koje nije najlepše, da ne
ispadne da je gramežljiv. Sve je radio kako je valjalo.
On sedi u toplom dućanu, a u isto vreme kao kontrast njemu pisac kaže da neki njegovi vršnjaci
odlaze, a uvek među njima Stojiljko, toliko mažen, ide stalno u kafanu sa Ciganima.
Ispred dućana često je sedeo ča-Mihailo, drug pokojnog oca. Sve je živelo kao da je i ovaj živ.
Ča-Mihailo je čak svraćao svoje prijatelje da sede malo.
Iz drugog dućana tražili su Mladenu tevter, tj. Stevan je tražio da pokaže svom sinu kako se vodi
radnja. Svima je služio za primer. Njemu je prijalo to, ali ne toliko zbog samog sebe, koliko zbog
toga da čuju njegovi. Da se baba i majka smire. Vremenom očeva smrt presta da se oseća.
Mladen razmišlja kako se pokojnici zaboravljaju. Kao da je uvek bilo lepo i bez njih.
Za vreme praznika svi sede na kapijama. Ispod njih gazda-Marko sedeo je sa svojom ćerkom
Jovankom. Mladen je video kako ga je gledala, a i ona se njemu sviđala. Kad ona priđe da se
pozdravi sa babom, on je bio strog prema njoj, ali više zbog babe. Da se babi ona tako suviše
vesela ne učini neugodna.
IV
Zna Mladen da bi mu Jovanka dala sve što on hoće, ali nikada joj nije rekao šta je osećao.
Zamišljao je kako bi bilo lepo da dve kuće postanu jedna, ali je isto tako zamišljao i dan kad će
njen otac doći da ga pita za nekog ko je nju isprosio. To što je slutio, to se i dogodi. Došao je
gazda-Marko da ga moli da se raspita za dečka koji prosi Jovanku, a i ona sama ga je zamolila da
joj kaže da li da polazi za njega. To je Mladena iznenadilo. Zar je malo bilo što on ne može da je
uzme, nego još mora da se raspituje za drugoga. Znao je da je Jovanka ovo pitala da bi joj on
dao odgovor da li je on hoće ili ne.
Kad je stigao kući video je da svi znaju. Čekao je da vidi kako će baba da odreaguje. Kad mu je
baba u spontanom razgovoru rekla da je dobro da se ona uda, on odluči da tako i kaže. Za sebe
je on rešio, ali je i dalje u kući bilo mučno. Kao da se očekivala neka propast, nešto strašno.
5
Jedne noći ostao je sam u dućanu, zatvoren u mraku sa svojim mislima. Bolelo ga je, ali je
odlučio da kaže svoju odluku.
U kući su mu sve ugađali, a njega je to povređivalo: „Šta oni da se mešaju, kao ulaguju mu se,
kad ovamo na dnu srca, potajno nadaju se da će je on odbiti, ne uzeti!“
Jovanka je plakala. Mladen joj je pričao da je to bogata kuća, da ne treba da plače. Kad je ona
odlučila da se uda, on je pomilova po glavi kao da je i njemu to odgovaralo. A ona je kasnije
nastavila da plače, i za sebe i za njega. Želela je da vidi Mladena da plače ili da pije zbog nje, ali
ništa od toga.
Svadba! Pomogli su im dosta za svadbu. Inače, njihove porodice su se dosta družile, Jovanka je
stalno dolazila kod njih i njeni su bili sigurni kad je sa Mladenom.
(Roman je isprekidan na pojedinim mestima)
Kad se svadba svršila Jovanka se pojavila na svekovoj kapiji u haljinama neveste, sa licem ne
devojačkim, izvučenomi rastresenom kosom oko vrata, oko ušiju i po čelu, već mršenom i
celivanom kosom; očima podbuhlim i umornim od strasti; ustima nabreklim i po vratu i licu
tamnim pegama.
Mladen se nje odrekao jer je znao da nije za nj, za njihovu kuću, radnju. Zna da bi sve što je
imao morao bi da potroši na svadbu. Kad je svadba prošla, a Mladen ništa nije preduzeo da on
oženi Jovanku, svi su odahnuli. I oni koji su mu davali kredite skinuli su i najmanju sumnju sa
njega.
I dalje su se družili sa Jovankom i njenim mužem. Razvili su se još prisniji odnosi. Baba je odlazila
i kod gazda Marka, a i kod Jovanke, sedeli su na travi, pili kafu. Jovanka je u početku bila u
strahu da neko nekaže nešto za tu njenu ljubav prema Mladenu, ali sve se izgladilo. Ali ona je i
dalje drhtala kad god bi on došao. Sva se bojala da možda on ne pati u potaji.
Baba je zajedno sa Mladenom svršavala poslove. Davala pod kamatu novac, uzimala inetres i sl.
Imanje se umnožavalo, babi više i nije bilo to nešto posebno, dok jednog dana Mladen ne dodje
i reče da je kupio Aribegovu vodenicu za male pare, jer je nije hteo ostaviti deci za koju je znao
da će je prokockati.
Jednog dana Jovanka pobeže od muža. Zbog njega. Rekao mu je gazda Marko. Kad je došao kući
vide da već svi znaju i da im je nekako drago jer sad on ima šansu da ipak ima nekog. No, on se
svim silama trudio da pokaže kako se to nije desilo zbog njega, pa je nagovorio Jovanku da se
vrati mužu. Pošto je bio sam u ovoj odluci shvatio je koliko čovek mora da bude jak, i da se
osloni na sebe.
7
VIII
Čulo se da će doći Turci. Grad se uzbunio. Tražili su zaklon kod bogatijih Turaka, a zatim se svi
pripremali da odu iz grada. I Turci su se spremali da idu. Nije se znalo šta će se dogoditi, ali on je
rešio da ostane u gradu. Ispratio je celu familiju.
Nikada do tada on nije tražio od majke da ga poljubi. Tad kad ih je ispraćao, jeste. Ona se sve
nadala da će i on poći, ali ništa...
Sedeo je nekoliko dana u kući. Nije izlazio. Čuo je topove. Samo je pušio i zamišljao da je to
srpski top. Kad se malo stišalo, izneo je rakiju na ulice. Davao vojnicima da piju.
IX
Vratili su se kući. Jedne večeri pozva brata da se razdele sa imovinom. Smatrao je da više ne
mogu živeti zajedno.
X
Posle kao da je na sve omrznuo. Nikome više nije činio. Teško onome ko bi nešto pogrešno
učinio.
XI
Tako je i umro. Niko nije znao ni smeo znati kad je legao, razboleo se. Niko nije smeo da mu,
kao ostalima, donese ponude, pita, moli. I sahrana mu je bila takva, tiha, stara, stroga. Cela ga je
varoš sahranila.
XII
U njegovom tefteru našli su zabelešku od ko zna kad: umreću ranjav i željan.
Redaktorova napomena: Ovaj roman, koji je cenio koliko i Nečistu krv, Stanković nije stigao ne
da završi, nego da ga upotpuni, veže u skladnu celinu. Da je gazda Mladen pisan u dužim
vremenskim razmacima i navratima, vidi se već i po raznolikosti hartije i mastila u nađenim
odlomcima rukopisa.
