1
ДИПЛОМСКИ РАД Данијела Младеновић
Стратегијски концепт управљања савременим организацијама
УВОД
Када је у питању коришћење термина у планирању предузећа појам
стратегија се користи са различитим значењима. Према једном од значења,
стратегија представља планске одлуке које се односе на став предузећа према
окружењу. То значи да се планске одлуке стратегијског карактера односе на
екстерне проблеме предузећа.
Стратегијом развоја предузеће дефинише одговор на питање - како се
може стићи до жељених развојних циљева.
Концепти стратегијског менаџмента доприносе стварању креативног,
флексибилног, брзог, континуираног и интеративног менаџмент процеса са
циљем да предузеће одговори изазовима своје средине, уз остварење успеха и
спречавање изненађења. Акценат се ставља на усаглашавање свих ресурса
предузећа да би се креирале стратегијске предности.
Да би се разумела суштина трансформације организације неопходно је
разумети природу организације као феномена друштвено - економског развоја
друштва и идентификовати основне узроке настанка промена.
Организовање је еволуцијски феномен, својствен је законитостима
пословања и одржања свих структура и свим процесима њиховог
функционисања. Као таква она је и цивилизацијски феномен који се јавља као
компонента свих људских, индивидуалних и друштвених активности и као
фактор свеукупног развоја човека и друштва.
Као светска људска активност, организовање је тражење решења
проблема који се јављају на путу остварења постављених циљева.
Трансофрмација организације представља тражење најоптималнијег
решења.
Не постоји савршена и идеална организација нити постоји саршен или
јединствен модел њене трансформације.
Стратегијско планирање заснива се на информацијама које потичу из
окружења. С обзиром на то да реализација стратегијских планова развоја
зависи и од намера других привредних субјеката из окружења, њихова
реализација скопчана је са ризиком неизвесношћу.
Стратегију би требало третирати као скуп правила које учесник
2
ДИПЛОМСКИ РАД Данијела Младеновић
Стратегијски концепт управљања савременим организацијама
предузима ако му је позиција угрожена. То значи да доношење стратегијских
одлука зависи, пре свега, од познавања и предвиђања активности које
предузимају конкурентна предузећа из окружења. Веома је значајно да се
стратегија као планска одлука посматра као скуп међусобно повезаних одлука,
чије се активирање врши у одређеном периоду. То значи, на путу до циља
могуће је стално преиспитивање и модификовање донетих одлука. Могућност
реализације стратегијских одлука зависи не само од понашања конкурентских
предузећа, већ и од економских, технолошких и других чинилаца који
детерминишу сваку планску одлуку.
Данашње време двадесет првог века је време промена. Предузећа и
друге врсте организација морају се научити да се прилагођавају и мењају брзо
или лако или неће моћи да опстану у променљивом окружењу.
4
ДИПЛОМСКИ РАД Данијела Младеновић
Стратегијски концепт управљања савременим организацијама
Аналитички део поступка доношења одлука о начинима - путевима
достизања развојних циљева предузећа назван је формулисање стратегије, а
процес у коме менаџери заједнички формулишу стратегију представља
стратегијско планирање.
Као резултат повећања нивоа турбулентности и комплексности средине
предузећа јавља се потреба за развојем комплекснијих менаџмент система.
Стратегијски менаџмент прихватају и практикују предузећа суочена са
све више променљивом, турбулентном и комплексном средином. Аутори
3
на
стратегијски менаџмент гледају као на менаџмент промена. Он обухвата систем
корпоративних вредности, корпоративну културу, цели процес управљања
променама, такав као вођење, планирање, контролу, и менаџмент људских
ресурса. Важна одговорност стратегијског менаџмента је изградња и одржавање
људских ресурса тако да се интереси људи у организацији оптимизирају са
интересима организације.
Све ово јасно обухвата лидерство и подесну харизму извесног броја
менаџера. Аутори
S. Certo
и
P. Peter
стратегијски менаџмент дефинишу као
континуирани, итеративни процес циљан на одржавање организације као
потпуно подесне да одговори својој средини.
4
Igor Ansoff
, истакнути професор
кога многи с правом означавају гуруом стратегијског менаџмента, дефинише
стратегијски менаџмент као систематски приступ, главне и повећане важне
одговорности генералног менаџмента: позицији и повезаности организације с
њеним окружењем на начин који ће обезбедити њен континуирани успех и
обезбеђење од изненађења.
Задатак стратегијског менаџмента је да омогући организацији
рационално и благовремено реаговање на промене у средини у којој она обавља
своју пословну и ширу активност. У том смислу, стратегијски менаџмент
укључује у себе: стратегијско планирање као свој есенцијални део (стратегијску
анализу и стратегијски избор), али и стратегијску промену (стратегијску
имплементацију и контролу).
3
George A. Steiner, John B. Miner, Edmund R. Gray.,:
Management, Policy and Strategy
, Macmillan
Inc., New York, 1986.стр. 18
4
Samuel C. Certo and J. Paul Peter.,:
Strategic Management
: Concepts and Applications, McGrawHill,
1991.стр.5
5
ДИПЛОМСКИ РАД Данијела Младеновић
Стратегијски концепт управљања савременим организацијама
Активности стратегијског менаџмента усмерене су на успостављање
односа организације и њеног окружења, док је оперативни менаџмент усмерен
на претварање инпута у оутпуте у организацији. У том смислу се одвијају
активности анализе и антиципације шанси и претњи, на једној, и јаких и слабих
страна организације, на другој страни, да би се преиспитала и/или формулисала
мисија и глобални, дугорочни циљеви и у складу са тим правац, метод и темпо
раста и развоја, извршила њихова имплементација, као и имплементација
адекватне организационе структуре, пословне културе и контроле у
организацији. Аутори
Certo
и
Peter
5
процес стратегијског менаџмента
организације посматрају као континуирани, итеративни процес који укључује:
анализу средине,
усмеравање организације (мисија и циљеви),
формулисање стратегије,
имплементацију стратегије,
стратегијску контролу.
У даљем делу овог дипломског рада покушаћемо да дамо нека општа
запажања презентираних, а и других, модела процеса стратегијског менаџмента:
Први корак у процесу стратегијског менаџмента, без икакве сумње,
односи се на стратегијску, ситуациону анализу интерних и екстерних
фактора средине организације.
(Ре)формулисање организационог усмеравања путем визије, мисије и
развојних циљева, намеће се као логични други корак у процесу
стратегијског менаџмента.
Стратегијски избор, односно формулисање стратегија (њихово
генерисање, вредновање и селекција) логичан је даљи корак таквог
процеса.
Имплементација, односно спровођење стратегија у живот организације и
стратегијска контрола чине четврти и пети корак једног таквог
обухватног, континуираног и итеративног процеса, чији је, како смо већ
истакли, основни циљ одржање организације потпуно подесном да
одговори променама и изазовима из њене средине.
5
Samuel C. Certo and J. Paul Peter.,:
Strategic Management
: Concepts and Applications, McGrawHill,
1991
7
ДИПЛОМСКИ РАД Данијела Младеновић
Стратегијски концепт управљања савременим организацијама
Правовремени (благовремени) системи су различито развијени концепти
стратегијских менаџмент система који одговарају условима велике
неизвесности и непредвидивих дисконтинуитета у будућности средине
организације, када се не могу користити методе класичног предвиђања. Као
концепти правовремених стратегијских менаџмент система наводе се:
контингентно (вишеваријантно) планирање -
Contingency planning
;
управљање стратегијским питањима -
Strategic issue management
;
стратегијско управљање помоћу слабих сигнала -
Weak signal issue
management
, и
управљање изненађењима -
Surprise management
.
Ови концепти стратегијског менаџмента створени су као потреба
флексибилног - брзог одговора на изазове и дисконтинуитете у условима у
којима се многе значајне промене развијају исувише брзо да би дозволиле
класично временско предвиђање.
Стратегијски менаџмент се, дакле, усавршава са потребама организација
и њиховог генералног менаџмента да задрже пуну респонзивност на изазове
окружења. У том смислу, I.
Ansoff
и
McDonnell
истичу да је стратегијски
менаџмент систематски приступ стратегијском управљању променама који се
састоји у:
8
позиционирању предузећа кроз стратегију и планирање могућности,
правовремени стратегијски одговор кроз одлуке менаџмента,
систематско управљање отпорима за време имплементације стратегије.
Стратегијски менаџмент је једна страна медаље, тј. одговорности која
припада генералном (општем) менаџменту. Друга страна медаље - одговорности
представља оперативни менаџмент. Док се стратегијски менаџмент бави
креирањем стратегијске позиције која обезбеђује будући животни век
организације, оперативни менаџмент се бави искоришћавањем тренутне
стратегијске позиције за остварење оперативних циљева организације. У
пословним предузећима стратегијски менаџер се континуирано брине о
профитним потенцијалима, а оперативни менаџер се брине како да претвори
8
H. Igor Ansoff, Edward J. McDonnell, Implanting Strategic Management, Prentice Hall, 1990.
