1
k
=
PRIVREDNI RAZVOJ I PRIVREDNI RAST
Privredni razvoj i privredni rast se u literaturi, pa i u svakodnevnoj komunikaciji često koriste kao
sinonimi. Međutim prema mišljenju mnogih kompetentnih autora rast i razvoj se ne mogu poistovetiti.
Opšti pojam razvoja bi se mogao definisati „kao integralan i kontinuelan proces, koji je svojstven svim
sistemima koji poseduju sposobnost da evoluiraju tokom vremena, i tako prelaze u više nivoe
organizovanosti i efikasnija stanja” i dalje „ovu sposobnost poseduju i društveni sistemi, znači sistemi
i u čijoj osnovi stoji čovek.”
3
U poređenju sa rastom privredni razvoj je neuporedivo kompleksniji fenomen.
4
Širi pojam privrednog razvoja (u odnosu na privredni rast) ističe se i time što privredni razvoj ne
obuhvata samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privredno sistemske i
strukturne promene, odnosno, pojam privrednog razvoja obuhvata povećanje proizvodnje na nivou
nacionalne ekonomije i objašnjava složene transformacije u kompoziciji i strukturi privrede, kao i
promene značajnih pojedinih inputa i njihovih udela u rastu ukupnog autputa.
5
U najširem društvenom i privrednom smislu, osnovna obeležja razvoja akcentirana su na sledećim
elementima:
6
Razvoj je normativan proces - usmeren na realizaciju određenih ciljeva;
Razvoj je multidimenzionalni proces, vezan za sve aspekte života i potrebe ljudi i društva;
Razvoj je koherentan proces - ako je potrebno simultano ostvariti različite ciljeve, potrebno je
njihovo prethodno usklađivanje.
Pojam privrednog rasta, takođe, može da se definiše sa stanovišta različitih uglova gledanja na ovaj
pojam. Pod ekonomskim rastom se „obično podrazumeva prirast ekonomskog bogatstva (u masi ili per
capita)
za godinu dana, pri čemu se pod ekonomskim bogatstvom najčešće podrazumeva nacionalni
proizvod.”
7
Slično ali nešto šire određenje privrednog rasta jeste da se rast može uslovno odrediti kao
„kvantitativne promene u relacijama ekonomskih agregata (u masi ili relativizirane per
capita),
i ako
progres kao vrednosna kategorija sadrži takva određenja kao što su norma, kriterijum, standard, cilj
(razvoja), tada razvoj kao svojevrsna transformacija društveno- ekonomske strukture uključuje i
materijalni rast kao svoju pretpostavku...”
8
Definicija privrednog rasta ne sadrži osnove funkcionisanja privrede niti promene strukture privrede.
Zbog toga privredni rast, pored toga što je komponenta privrednog razvoja predstavlja i nezamenljive
analitičke kategorije u većini makroekonomskih istraživanja.
9
EKONOMSKA EFEKTIVNOST INVESTICIJA
Sagledavanje investicija kao opredeljujućeg faktora ekonomskog razvoja posebno dobija na značaju
proučavanjem ekonomske efektivnosti investicija. Efektivnost investicija, izražava se odnosom
između kapitala (osnovnih materijalnih fondova) i proizvodnje ili odnosom investicija i proizvodnje.
Durgim rečima, ekonomska efektivnost investicija u suštini izražava odnos između utrošaka kapitala i
njihovog proizvodnog efekta. Kapitalnim koeficijentom ili koeficijentom efektivnosti izražava se
ekonomska efektivnost investicija.
K
Y
Korišćeni simboli imaju sledeće značenje:
♦
K- proizvodni fondovi;
♦
Y- rezultat proizvodnje;
♦
k- kapitalni koeficijent;
Međutim, njegova najvažnija uloga je u merenju makroekonomskih efekata investicija, u ispitivanju
efektivnosti supstitucije rada kapitalom i, uopšte, u merenju ekonomskih rezultata tehničkog progresa
u privredi kao celini.
22
Efikasnost investicija predstavlja jedno od suštinskih pitanja ekonomije jer i minimalne promene u
efikasnosti investicija mogu da prouzrokuju velike promene u ekonomiji jedne zemlje. Relativno malo
procentualno poboljšanje ili pogoršanje efikasnosti može da pruži osetne društvene uštede ili da
2
prouzrokuje isto tako osetne gubitke koji će se reflektovati na nivo proizvodnje i nivo životnog
standarda stanovništva.
23
POJMOVI
AKUMULACIJA
U najopštijem smislu, akumulacija predstavlja kategoriju raspodele drustvenog proizvoda i
nacionalnog dohotka. Društveno ekonomski razvoj se bazira na akumulaciji kao osnovnoj pretpostavci
tog razvoja. Imajući u vidu da je akumulacija kategorija društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka,
može se reći da se sa porastom društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka stvara istovremeno i
pretpostavka za ostvarenje većeg nivoa akumulacije.
Akumulacija je takođe kategorija namenske raspodele društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka i
predstavlja ustvari deo nacionalnog dohotka koji je namenjen proširenoj reprodukciji. Takođe,
akumulacijom se uvećava raspoloživi kapital u društvu pa samim tim ona (akumulacija) predstavlja
nužnu pretpostavku za povećanje obima proizvodnje. U tom smislu, nužno je napraviti razliku između
stvarne (realne) i novčane akumulacije. Naime, novčana akumulacija predstavlja namenski odvojeni
deo nacionalnog dohotka za proširenu reprodukciju i po pravilu ne troši se odmah, odnosno njena
potrošnja je namenjena budućem periodu. Upotreba novčane akumulacije predstavlja stvarnu (realnu)
akumulaciju. Novčana akumulacija bi trebalo da prethodi stvarnoj akumulaciji (prvo se namenski
izdvoji deo nacionalnog dohotka za proširenu reprodukciju, pa se tek onda on i upotrebljava),
međutim, u praksi to nije uvek tako. Razlog tome je što se kao izvor za realizaciju investicija ne koristi
samo akumulacija već i drugi izvori, npr. krediti čime se skraćuje vremenski interval između novčane i
stvarne akumulacije.
24
Akumulacija predstavlja, kao što je navedeno, kategoriju namenske raspodele nacionalnog dohotka
dok su investicije kategorija njene finalne (konačne) upotrebe. Zbog toga akumulacija predstavlja
najvažniji ali ne i jedini izvor investicija, dok investicije predstavljaju upotrebu akumulacije.
Akumulacija predstavlja namenski izdvojeni deo nacionalnog dohotka u njegovoj raspodeli
namenjenog investicijama, a investiranje je proces proizvodnog trošenja tih namenski izdvojenih
sredstava i njihovo transformisanje u poslovna sredstva (osnovna i obrtna sredstva). Akumulacija i
investicije nisu identične kategorije ni po veličini. Po veličini, investicije najčešće nadmašuju
akumulaciju, obzirom da akumulacija nije jedini izvor finansiranja investicija, već se za finansiranje
investicija mogu upotrebiti i drugi izvori (krediti, direktne investicije, lizing, zajedničko ulaganje itd.).
Akumulacija se smatra, u krajnjem slučaju, determinantom materijalne strukture proizvodnje.
25
INVESTICIJA
Investicije u najširem smislu, predstavljaju i neophodan uslov ostvarenja progresa i realizacije stalnog
nastojanja čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih
potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa, odnosno napretka u celini.
26
Razvoj preduzeća i ostvarenje razvojnih ciljeva preduzeća je nezamisliv bez investicija. Svaka
razvojna politika određena razvojnim ciljevima nema nikakvu svrhu ako se ne ostvari. Stoga se kao
fundamentalni problem razvoja preduzeća postavlja upravo realizacija investicija čime se postiže i
realizacija razvojnih ciljeva. Preduzeće koje nema investicije praktično održava samo tekuću
reprodukciju, što na kratak rok može biti bez težih posledica. Međutim, na duži rok, preduzeće bez
investicija najpre stagnira, a onda počinje da zaostaje za konkurencijom da bi na kraju došlo u
opasnost da prestane da postoji. Ovakav značaj investicija, stavlja ih na sam vrh prioriteta svakog
preduzeća koje ima ambiciju da izdrži tržišnu utakmicu.
Investicije su složena, kompleksan kategorija pa zbog toga u literaturi postoje brojne različite
definicije investicija. Etimološki koren reči investicija je u latinskoj reči „investi- tio” što znači
ulaganje kapitala u neki unosan posao ili preduzeće.
Prema nekim autorima „investicije su deo tekućeg društvenog proizvoda koji se ulaže u sredstva za
rad, bilo za zamenu utrošenih ili dotrajalih ili za stvaranje novih sredstava za rad”.
27
Širi pristup
definisanju pojma investicija ističe da „investicije predstavljaju onaj deo društvenog produkta koji se u
procesu njegove konačne raspodele i upotrebe nije potrošio, nego je upotrebljen za zamenu istrošenih i
