УВОД
Грађанско друштво развило је грађанско право које се разликује од
обичајног права типичног за традиционално друштво. Један од њих је и
кривично законодавство које обухвата низ законских норми које дефинишу
она понашања која нису дозвољена . Криминалитет је повезан са
одређеним понашањем појединаца или група, које утиче на кривично
законодавство. Противправно понашање чини штету појединцима,
друштвеним групама или друштву у целини и због тога полиција као и ОУП
утичу превентивно на друштво . Превентивне активности полиције
нарочито имају успеха у оним областима где постоји заједнички интерес
између
грађана
и
ових
органа.
Посебна друштвена опасност је у значајној криминализацији малолетничке
популације која није само у примени насиља и то оног најопаснијег већ и у
ризику од криминалног рецидива у дужем периоду. Будући да њихов
криминални стаж може да траје веома дуго, друштво мора да преузме
превентиве мере. У савременим условима, када криминалитет све више
постаје друштвено опасан и латентан, полиција мора много више него
раније да му иде у сусрет, утиче превентивно, да га открива у припреми и
да продором у криминалне средине долази до сазнања о тајном
криминалном планирању.
Спречавање кривичних дела представља једну од најважнијих функција
полиције, а законодавац је и предвиђа као посебну, иако велики број
осталих послова у мањој или већој мери има значај у превенцији
криминала.
НУЖНОСТ САРАДЊЕ ПОЛИЦИЈЕ И ДРУГИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА И ГРАЂАНА У
ПРЕВЕНЦИЈИ КРИМИНАЛИТЕТА
У настојању да се што успешније супростављамо криминалитету било
је покушаја да се, поред полицијских органа и органа правосуђа на томе
ангажују и други субјекти, што је резултирало само делимичним успехом.
Односе између полиције и јавности поједини теоретичари покушавају да
прикажу као односе који се изграђују на основу индивидуалних контаката
између полиције и грађана у дужем периоду.
Заједничка заинтересованост државних органа и грађана да се
супростављају криминалитету одређује место, положај, задатке и њихову
координацију у сузбијању и спречавању криминалитета, а све то зависи од
степена развоја демократских односа.
У појединим државама постоје тенденције да се грађани самостално
организују у локалној заједици ради превентивног деловања .
Државни органи су веома активни у остваривању своје репресивне
постделиктне функције, док је њихова функија на превентивном плану који
1
самоиницијативно и сопственим залагањем да допринесу спречавању
криминалитета.
Учешће грађана треба да се заснива на правним и етичким нормама као и
на позитивним ставовима и реакцијама јавног мњења које имају посебан
значај кад је у питању подршка неком шире постављеном превентивном
програму и акцији. Један од основних разлога оскудности превенције у
пракси полиције је недостатак правих прописа о спречавању
криминалитета који би те органе потпуније обавезивали на такво
поступање. Правни прописи би требало да обухвате сарадњу полиције са
појединим државним органима, органима кривичног правосуђа,
финансијском полицијом, центрима за социјални рад, школом и
породицом .
Ресори јавне и државне безбедности су организационо технички,
кадровски, стручно опремљени тако да се супротставе и најтежим
облицима криминалитета.
То су оне ситуације када је за одређено оперативно поступање потребна
стручност, ангажовање већег броја људи и технике.
У општини и у вишим друштвено политичким заједицама такође је
могуће остварити систем превенције у домену сарадње. Она се може
организовати на нивоу субјеката у оквиру општине : месној заједници и
радним организацијама, школама као и центрима за социјални рад.
Предмет сарадње радне организације са полицијом може бити и
заштита службене, државне и пословне тајне, физичко, техничко и
противпожарно обезбеђење имовине, израда планова заштите од пожара,
избор одговарајуће опреме када су у питању специфична занимања
скопчана са опасношћу или ризиком. .
Превентивна делатност у вези са физичким обезбеђењем објеката
углавном представља самосталну делатност самих организација.Полиција
би могла истовремено да прикупља информације о евентуалним појавама
или извршеним кривичним делима у радној организацији, да пружа помоћ
и учествује у расветљењу таквих стања.
3
ПРАВНИ ОСНОВ ПРЕВЕНТИВНОГ ПОСТУПАЊА ОУП
Због разних облика савременог тероризма данас је у свету појачана
репресивна делатност полиције али је и превентивни приступ веома битан.
Темељније се изучавају сложени односи између полиције и јавности, где се
укључују и грађани у борбу против криминалитета. Укључивање грађана
представља и минималну едукацију,ангажовање медија на том плану.
Криминалистика као типична репресивна научна дисциплина, под
притиском свих тих процеса и тенденција постепено прераста у
превентивну научну дисциплину. У нашем систему дошло је до промена
које утичу на квалитет, тако што се користе светска превентивна искуства у
систему супростављања криминалитету у којем наши ОУП имају одређену
функцију у складу са нашим уставним и законским прописима.
Законску регулативу превентивне делатности тешко је приказати
издвојено управо због оскудности законских прописа који се односе на
непосредну превентивну делатност . У РС превенција криминала није
уређена једним законом који би се системски односио на ту област, већ је
уређена великим бројем закона и подзаконских прописа.
РС нема званично усвојен документ под називом Национална
стратегија за превенцију криминала, али је 2008. Године сачињен Полазни
оквир националне стратегије превенције криминала 2008. Године.
Заступљеност превенције у правним прописима и надлежност спровођења
Када је у питању превенција ,ОУП користе разне методе, радње и
средства како би утицали на друштво. Од посебног значаја је питање у којој
мери превентивни односно репресивни метод преовлађује у непосредном
4
