Организација система јавног превоза на подручију Крушевца
1
1. УВОД
1.1 ИСТОРИЈАТ И ДЕФИНИЦИЈА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА ПУТНИКА
Зачеци јавног превоза датирају још из времена античке Грчке, где се
спомиње да се брод користио као средство јавног превоза. Брод се користио и у
великим европским градовима као што су Венеција и Лондон. У XVI веку почиње
организован превоз путника у организацији поште. Првобитна средства која су се
користила јесу чезе са коњском вучом које су се могле изнајмљивати од једне до
друге поштанске станице. На другом крају света, у Кини, појавила су се средства
масовног превоза другачијег типа, носиљке које су имале два носача, а нешто
касније појавиле су се носиљке које су имале точкове и које су покретане људском
снагом, познате под називом „рикше―.
Почетком XIX века у употребу улазе Омнибуси који носе заметке масовног
градског транспорта путника. Развојем градова и потребом за већом циркулацијом
становника унутар градова појављују се трамваји са коњском вучом. У следећих
педесет година коње замењује механизовани погон, а нешто касније и електро вуча.
До почетка XIX века нису постојали милионски градови, да би их 1850.
године било три, до 1900. године 16 градова, а 1925. године 31 милионски град.
Можемо приметити да је са напретком технолошких достигнућа, текао и развој
милионских градова. УН предвиђају да ће до 2050. године 70% становништва
живети у градовима. Ширење градова у обиму омогућили су проналасци у области
аутомобилске индустрије, која је омогућила развој јавног градског превоза
путника. 1838. године пуштена је прва приградска линија железнице у Лондону,
затим и прва линија подземне железнице 1863. године. 1899. године, такође у
Лондону, пуштена је у саобраћај и прва аутобуска градска линија.
Можемо приметити јасну функционалну зависност између раста великих
градова и развоја јавног превоза. Јавни превоз је омогућио да се милионски градови
развијају и шире, и то на контролисан начин. Данас постоји обиље технологије, а
многи градови имају озбиљних проблема са саобраћајем. Овакви проблеми настају
услед не разумевања градских власти међузависности квалитете транспортне
услуге са једне стране и форме, величине и карактера града са друге стране.
Проблеми савременог градског превоза су врло различите природе и
варирају од града до града, њихови узрочници имају многе заједничке елементе
(мала мобилност, загађеност, бука, загушење у саобраћају и др.). Да би се постигао
ефикасан градски превоз и избегло загађење ваздуха, неопходно је побољшати
разумевање оба подручија, како планирања, организације и политике, тако и
система и технологије јавног градског превоза.
Организација система јавног превоза на подручију Крушевца
2
Када посматрамо град, увиђамо да се он састоји из централног градског
језгра и подручија која њему гравитирају. Увек су у граду сконцентрисана
дешавања и активности које су од виталне важности за становање и рад
становника. У последње време примећен је нагли раст градова који су ограниченог
капацитета у смислу инфраструктуре и површине. Саобраћај највише утиче на
облик и величину града. Када се сагледа, целокупан живот у граду постаје све
тежи, што се манифестује кроз:
нарушена животна средина (загађење, бука)
велика густина насељености (град расте у висину, појава
вертикалног транспорта)
велика саобраћајна гужва
висока цена становања
пораст криминала у градским језгрима
мањак конфора
недостатак простора
Познато је да град пролази кроз четири фазе урбаног развоја:
1.
фаза урбанизације (град доживљава нагли раст по обиму и
структури садражаја)
2.
фаза субурбанизације (град расте, појављују се проблеми
унутар градског језгра)
3.
фаза дезурбанизације (најбрже се развијају удаљена градска
подручија и приградска насеља, док језгро стагнира)
4.
фаза реурбанизације ( интеграција удаљених градских
подручија и приградских насеља са централним језгром)
Приградска насеља пружају далеко већи конфор за живот људи, па постају
све привлачнија. Становници желе да живе у приградским насељима где су
здравији животни услови, јефтинија изградња стамбених објеката, мања густина
насељености. Становници приградских насеља имају свакодневну потребу да
гравитирају ка граду, ради задовољења својих потреба. Ако је приградско насеље
добро повезано саобраћајном инфраструктуром, у виду брзих путева и квалитетног
јавног градског превоза путника који је изражен кроз временску и просторну
приступачност, ова насеља постају веома атрактивна за живот. Пригадска насеља
подразумевају добру саобраћајну повезаност са градом, јер без ње приградско
насеље нема могућност да се развија.
Приградски превоз путника представља синхронизовано кретање
становника приградских насеља ка граду. Путници који путују из приградских
насеља су углавном дневни мигранти, који су у великој зависности са саобраћајном
приступачношћу, која је изражена кроз добру путну инфраструктуру и квалитетан
јавни превоз путника (прихватљивих фреквенција возила јавног превоза, просторна
приступачност, временска приступачност). Специфичност приградских путника је
у томе што они своја путовања не могу да обаве бициклом или пешке, већ
путничким аутомобилом или јавним превозом или комбинацијом неколико видова
превоза (пешке-јавни превоз, бицикл-јавни превоз, „park and ride―). У последње
Организација система јавног превоза на подручију Крушевца
4
Из дефинисаног циља рада произилазе и
задаци рада
које је неопходно
испунити:
Представити основне карактеристике подручја опслуге, града Крушевца;
Карактеристике градског и приградског транспортног система града
Крушевца:
1.
Транспортна мрежа (статичке и динамичке карактеристике - по
линијама и за транспортну мрежу укупно, однос транспортне мреже
и града);
2.
Ресурси: возни парк, људски ресурси;
3.
Основни измеритељи обима рада;
4.
Тарифни систем, систем карата и систем наплате;
5.
Организација и управљање;
Оцена стања;
Сагледати у којим областима структуре и функционисања система ЈТП су
могућа унапређења.
Организација система јавног превоза на подручију Крушевца
5
2.
OCHOBHE КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА
ОПСЛУГЕ, ГРАДА КРУШЕВЦА
2.1 ИСТОРИЈА ГРАДА
Крушевац је град богате традиције и вишевековне историје, некада
средњевековна српска престоница. Налази се у средишњем делу Србије, на
раскрсници комуникација које су од памтивека пресецале Балкан и спајале његове
периферне делове. Крушевац је, као своју престоницу, подигао кнез Лазар.
Званично, као година оснивања Крушевца се узима 1371. година, а вероватно је
град завршен за око две године - до 1373. Крушевац су‗ зидали новобрдски
мајстори које је кнез Лазар довео са собом. Први траг о граду јавља се тек 1376/7.
године у Болоњском препису Раваничке повеље. Град је постао привредно и
културно средиште Србије. Град је постао место из кога се руководило и које је
давало иницијативу за организацију државе.
Једно предање каже да је Крушевац добио име по камену
крушцу,
облом
речном камену којим је већим делом град и сазидан. После Косовског боја,
Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније
њен и Лазарев син, деспот Стефан. Турци су нападали Крушевац више пута и
освојили га тек 1427.године, после смрти деспота Стефана. Од 1444. године,
Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци су га коначно поробили 1454.
године. У то време, Крушевац је имао турско име: Алаџа Хисар (Шарени град). Под
Турцима, град је изгубио много на значају.
Организација система јавног превоза на подручију Крушевца
7
вагона (1923); затим, фабрика плавог камена (1934); гради се нова зграда Гимназије
(1937) која је основана 1865. године; Дом трговачке омладине (1938)... Привреда
снажи, град расте, школство се развија, култура се креће путевима значајније
афирмације, формирају се и нови друштвени слојеви, евидентни процеси теже ка
новим и универзалним вредностима и слободама.
Развој Крушевца након II светског рата обележен је великим резултатима
чије су карактеристике: убрзана индустријализација, урбанизација и крупни кораци
у образовању, здравству, култури, вишеструко повећање друштвеног производа и
стални раст животног стандарда становништва.
Крушевац је, такође, град мира и миротворства који више од 35 година, на
основама традиције и историје свог народа, на идејама Повеље Уједињених нација
и кроз праксу развијања пријатељства, разумевања и толеранције међу народима,
гради своје оредељење пута мира, па је из тих разлога, Крушевац једини град на
свету - носилац признања „ Весник мира― и добитник „ Медаље мира―.
2.2
Саобраћајно - географске, демографске и социо
-
економске
карактеристике града Крушевца
2.2.1.
Географски положај
Крушевац се налази у централном делу Србије. Захвата најјужнији крај
панонског обода и перипанонске Србије. Границе општине су између 43°22'29" и
43°42'17" северне географске ширине, 21°9' и 21°34'8" источне географске дужине.
Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве простире се
између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу,
краљевачке котлине и ибарске долине на западу. Територија града покрива
претежно брдско подручје са мањим низијским простором у долинама река
(надморска висина 173 - 1492 м). Површина града Крушевца је 854 км
2
. Површина
коју заузима урбана зона је 73 км
2
а површина коју заузима рурална зона је 781 км
2
.
Има 101 насељено место, 54 месне заједнице и седиште је Расинског округа кога
чине још општине Варварин, Александровац, Брус, Трстеник и Ћићевац.
Крушевачки крај заузима централни положај Балканског полуострва.
Местом сучељавања великих геолошких формација - карпатобалканиди, динариди,
српско - македонски масив и родопи, условљена је разноликост геолошке подлоге,
као и разноврсност у биљном и животињском свету. Непосредно окружење
Крушевца чине планински масиви Копаоника, Гоча и Же.љина са запада, Великог и
Малог Јастрепца са јута. Северним делом доминирају Гледићке планине и Јухор,
источно и североисточно налазе се Мојсињске планине. Западна и Јужна Морава са
Расином чине највеће водене токове овог подручја.
