Univerzitet „Union-Nikola Tesla“
FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
„KONSTANTIN VELIKI“-NIŠ
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Radno i socijalno pravo
BENEFICIRANI RADNI STAŽ
Mentor: Student:
dr Zoran Cvetković
Miladin Bujić
Br.indeksa: PR- 57-4
Niš, 2015.
SADRŽAJ:
Uvod............................................................................................
3
1.
BENEFICIRANI RADNI STAŽ
…………………………….
4
1.1.
Osnovna pitanja beneficiranog staža…………………………..
4
1.2.
Alternativni načini…………………………………………….
5
1.3.
Finansiranje i ekonomski efekti beneficiranja…………………
6
1.4.
Mehanizam za promene sistema beneficiranih radnih mesta….
8
2.
BENEFICIRANE PENZIJE U SRBIJI
...................................
12
Zaključak.....................................................................................
15
Literatura......................................................................................
16
2
Ministarstvo rada
Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na
kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, utvrđuje konkretna radna mesta u 36
oblasti privrede na kojima su ispunjeni uslovu u pogledu težine i uslova rada.Na ovim
radnim mestima, penzija osiguranika ostvaruje se računanjem staža osiguranja sa
uvećanim trajanjem i snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu
penziju.
Stepen uvećanja beneficiranog radnog staža iznosi dva, tri ili četiri meseca na
godinu dana rada, a najviše se za 12 meseci efektivno provredenih na ovim poslovima
može računati kao 18 meseci staža osiguranja (dodatnih 6 meseci).
Starosna granica za osiguranike koji za godinu dana ostvaruju 18 meseci staža
može se snižavati najviše do 50 godina života, dok za ostale kategorije beneficiranog
radnog staža (dva, tri ili četiri meseca godišnje), minimalni uslov za sticanje prava na
starosnu penziju iznosi 55 godina života.
Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem, radnik na tim radnim
mestima mora provesti
najmanje 10 godina, odnosno 5 godina
ako je utvrđena
invalidnost.
Izmenama je uvedena i klauzula po kojoj je dodatni uslov za ostvarivanje
prava na obračun beneficiranog radnog staža – da najmanje dve trećine staža
osiguranik bude na ovim radnim mestima, u odnosu na ukupan staž osiguranika.
Usvojene izmene neće uticati na osiguranike kojima se staž računa sa dodatnih
6 meseci na godišnjem nivou (rudari, baletski umetnici).
Oni će i dalje moći u penziju
sa 50 godina.
1.
BENEFICIRANI RADNI STAŽ
1.1. Osnovna pitanja beneficiranog staža
4
Uobičajeno opravdanje beneficiranja penzijskog staža jeste sledeće:
1
to je
kompenzacija za teške, nepovoljne uslove rada, koji čine verovatnijim pogoršanje
zdravlja radnika i skraćenje njegovog života (na primer, rudari u jamskom kopu).
Drugo opravdanje je da, i pored dobrog zdravlja, neke poslove nije moguće jednako
dobro raditi u starijim godinama života, ali pre normalne starosti za penzionisanje (na
primer, balerine). Stoga je, kaže ova struja razmišljanja, potrebno radnicima na ovim i
sličnim radnim mestima, odnosno poslovima obezbediti ranije penzionisanje po
beneficiranim, znači povoljnijim uslovima.
I zaista, jedan mogući odgovor na pomenute rizike jeste ranije penzionisanje,
jer se time umanjuju rizici od rizičnih poslova i rešava problem nemogućnosti
postizanja jednako dobrih rezultata u pedesetim ili šezdesetim godinama života.
Ukoliko je opasno i teško zanimanje stvarno uzrok skraćenja životnog veka, postoji i
poseban argument: zbog kraćeg očekivanog trajanja života zaposleni na rizičnim
poslovima će kraće primati penziju nego ostali iako su dali jednak doprinos
penzijskom osiguranju kao i ostali, a kroz uplate penzijskog doprinosa, što nije
pravedno.
Naizgled uverljivi, ovi argumenti nisu tako snažni kako izgledaju. Prvi je
problem što uopšte nije jasno koja su to rizična zanimanja koja bi trebalo beneficirati,
pa da određivanje njihovog spiska bude jednostavno i svima razumljivo. Ne postoji
čak ni operativna definicija rizičnog i teškog posla. O problemima sa opravdanjem
operacionalizacijom beneficiranja svedoče izuzetno velike razlike među zemljama,
koje potiču iz različite istorije i uzroka beneficiranja.
Privilegije su često davane ad hoc, bez temeljnih analiza. Štaviše, u mnogim
zemljama su politički razlozi (povećanje rejtinga vlade, odnosno pridobijanje radnika
određenih zanimanja) uslovili donošenje programa beneficiranja penzija i uključenje
pojedinih kategorija zaposlenih, tako da su se opravdanja svodila na političke parole.
Takođe, širenje beneficiranog staža bilo je ponegde uzrokovano, između
ostalog, i težnjom da se smanji dugoročna nezaposlenost. Ili, nije bila retka praksa u
socijalističkim zemljama da se velikodušno beneficira određeno zanimanje kao
kompenzacija za neuspeh da se zaposlenima u njemu obezbedi odgovarajuća plata.
Jednostavno, ni na svetskom planu ne postoji neka teorija koja bi uverljivo opravdala
1
Osnovni argumenti i protivargumenti mogu se naći u A. Zaidi, E. R. Whitehouse: Should Pension
Systems Recognise "Hazardous and Arduous Work"?, OECD Social, Employment and Migration
Working Papers No. 91, OECD, 2009
5
