ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Б Л А Ц Е
ЗАВРШНИ РАД
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ФИНАНСИЈСКЕ
КОНТРОЛЕ И РЕВИЗИЈЕ
У Блацу, 2016. године.
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Систем контроле и ревизије
БЛАЦЕ
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ФИНАНСИЈСКЕ
КОНТРОЛЕ И РЕВИЗИЈЕ
- ДИПЛОМСКИ РАД -
Кандидат: Милена Величковић
Ментор: проф. Небојша Митић
У Блацу, 2016. год.
2
Систем контроле и ревизије
1. УВОД
Менаџмент савременог привредног друштва суочен је са потребом
доношења пословних одлука вези са остварењем пословних циљева. Систем
интерног надзора који укључује све мере пажње усмерене на спречавање
грешака прекомерних трошкова и преваре, проверава и обезбеђује поузданост
информација. Кључни задатак интерног надзора јесте да контролише све
делове предузећа да ли доследно реализују пословну политику усвојену на
почетку пословног периода као и да о томе подносе информације
менаџменту привредног друштва. За појачано интересовање за успостављање
интерног надзора разлог више су и присуство нелојалне конкуренције,
повећане конкуренције и ерозије пословног морала који су данас све више
присутни у пословном окружењу предузећа.
Ревизија обухвата испитивање и оцену финансијских извештаја, као и
података и метода у њиховом састављању и на основу тога, давање стручног
мишљења о томе да ли финансијски извештаји реално и објективно
одражавају стање имовине, капитала и обавеза привредног друштва у периоду
за који се финансијски извештаји односе.
Ревизија је неопходна јер:
има значајну функцију контроле квалитета рачуноводствених
података, и стимулише менаџере да више пажње посвете тачности и
ефикасности рачуноводственог система;
повећава кредибилитет рачуноводствених информација, а самим
тим и кредибилитет предузећа у пословном свету, веза и резултата у
пословању предузећа.
Парламенти и владе већине земаља у свету, као и наша скупштина и влада
донеле су одлуке о оснивању централне државне ревизорске институције чији је
задатак контрола и ревизија годишњих финансијских извештаја свих државних
органа, агенција и јавних предузећа чији су оснивачи држава, влада или њихови
органи.
Циљ контроле ове установе је надзор у проширењу буџетских средстава
из државног буџета и буџета локалних самоуправа – општина чиме се повећава
ефикасност пословања и спречава ненаменско трошење средстава буџета на
свим државним нивоима.
4
Систем контроле и ревизије
2. ФИНАНСИЈСКА КОНТРОЛА И РЕВИЗИЈА
2.1. Настанак Ревизије
Први почеци ревизорске службе успостављају се већ крајем осамнаестог
века у Енглеској- Великој Британији која се и сматра колевком ревизије, пошто
је у то време била и економски најразвијенија земља на свету. Временом пракса
ревизије се ширила и у другим државама, а на нашим просторима се
организовано примењивала прво на подручју Словеније, Истре и Далмације,
почетком двадесетог века. Прве ревизије су рађене за задруге, док се много
касније приступило организовању и за незадружне привредне организације
(средином тридесетих година двадесетог века).
Контрола и ревизија су области које се у великој мери разликују, али се и
допуњују. За успешност ревизије је неопходна текућа, солидна контрола. Обе
врсте делатности се могу посматрати са много аспеката, и према њима
извршити подела, јер су оне саме по себи комплексне и делатности које
обухватају сва подручја пословања једног привредног система. Захтеве које
треба да испуне контрола и ревизија зависе од потреба корисника њихових
информација а многе од њихових поступака прописују и закони. Ревизија у
осигуравајућим друштвима се обавља под сличним условима као и код
других привредних субјеката, осим што има појачану контролу и надзор
врши Народна банка Србије.
5
Систем контроле и ревизије
3.1. Врсте, облици и вршиоци
Подела контроле се може вршити према различитим критеријумима:
субјекту контроле, објекту, времену, интензитету, пословним функцијама и
друго. Мада су сви ови аспекти од значаја, најважнија подела је на унутрашњу
(интерну) и спољну (екстерну).
Интерна контрола има своје две битне карактеристике:
1)
она је укључена у поједине делове пословног процеса са којим
представља једну органску целину и са њим се истовремено обавља,
2)
кроз одговарајући систем организације ову контролу обављају
запослени или одређени органи односног осигуравајућег друштва.
Интерна контрола је свеобухватна, те покрива целокупно пословање
привредног субјекта и представља главни и основни вид надзора над
његовим пословањем. Она обезбеђује гаранцију руководству предузећа у
погледу поузданости рачуноводствених података који се користе при доношењу
одлука.
Нешто једноставнија дефиниција интерних контрола их означава као
скуп мера које предузима менаџмент у смислу остваривања пословних
циљева. Поменуте мере се могу дефинисати и груписати на следећи начин, и
то:
заштита имовине (средстава) од претераног трошења, неефикасне
употребе и могућих превара;
обезбеђење поузданости рачуноводствених података;
доследна реализација пословне политике у свим деловима привредног
друштва;
оцењивање рада сектора, запослених и менаџмента.
Информисање и уверавање менаџмента да се сви делови предузећа
придржавају основе пословног плана и пословне политике у анализираном
пословном периоду, сматра се темељним задатком интерног надзора. Да би
била способна информисати менаџмент предузећа о томе да ли сви сегменти
предузећа делују у складу са политикама и плановима менаџмента, интерна
контрола мора да буде организационо и лично циљно структуирана. Интерна
контрола је, у ствари, својеврсни студиј рачуноводственог система који
садржи разноврсност и богатство евиденција, извештаја, докумената и
поступака о пословним трансакцијама о предузећу.
Од пет међусобно повезаних компоненти, проистеклих из начина на
који менаџмент води предузеће, састоји се интерна контрола, и то: контролно
окружење, процена ризика, контролне активности (процедуре), информација
и комуникација и надгледање и праћење.
7
