Fakultet za menadžment Valjevo
PREDMET
:
Menadžment u sportu
PROFESOR
:
Prof. dr Tomislav Obradović
Seminarski rad:
Menadžment sportskog događaja
Studenti:
Alma Ahmedspahić F072/07
Vladan Krstić F174/09-III
Nikola Janković F007/07
Nenad Pešić F009/07
Valjevo 2010
Sadržaj:
I. Uvod u pojam sporta i menadžment u sportu
- Pobude za bavljenje sportom……………………………………………….…..3
- Osnovne vrednosti sporta……………………………………………………....3
- Korist od sporta………………………………………………………………...4
- Vrhunski sport………………………………………………………………….6
- Menadžment u sportu…………………………………………………………..7
II. Sportski događaj
- Pojam sportskog događaja……………………………………………………...8
- Planiranje sportskog događaja………………………………………………….9
- Organizator sportskog događaja………………………………………………12
- Obaveze organizatora sportskog događaja……………………………………14
- Odnos organizatora sportskog događaja i sportiste…………………………...19
III. Upravljanje sportskim objektima
- Sportski objekti kao građevina…………………….…………………………..21
- Namena sportskih objekata…………………………….……………………...22
- Javni sportski tereni…………………………………………………………...22
- Upravljanje sportskim objektom………………………….…………………...23
- Programiranje aktivnosti u sportskom objektu………………………………..23
- Odgovornost za štetu usled nedostatka u sportskom objektu…………….…...25
IV. Obaveze organizatora sportskog događaja
- Prijava održavanja sportskog događaja……………………………………….26
- Saradnja sa javnim službama i vlastima……………………………………....27
- Formiranje redarske službe i obezbeđenje sportskog objekta………………...28
- Obaveze u slučaju povećanja rizika i sprečavanja nasilja…………………….29
- Borba protiv dopinga………………………………………………………….31
V. Obaveze javnih vlasti
……………………………………………………………....33
VI. Ekonomski i finansijski aspekt sportskog događaja
- Finansiranje sportskog događaja……………………………………………...34
- Veza između ekonomije i sportskog događaja………………………………..34
VII. Mediji i imidž u menadžmentu sportskog događaja
- Značaj medija u organizaciji sportskog događaja…………………………….36
- Značaj imidža sportskog događaja…………………………………………....36
VIII. Zaključak
- Važnost održavanja sportskog događaja……………………………………...38
- Značaj menadžmenta i menadžera u organizovanju događaja………………..39
2
Ovako definisane vrednosti sporta nisu ni malo slučajne. Sport je sastavni deo
kulture svakog društva. Od svakog učesnika u i oko sporta očekuje se jedan minimum
etičkog ponašanja, koji obavezuje, na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja i partnerskih
fer plej odnosa.
Savremeni sport je, međutim, opterećen i različitim zloupotrebama. Ozbiljne
pretnje sa kojima se susreće vrhunski i rekreativni sport, kao što su doping, nasilje i
komercijalne zloupotrebe, prete moralnim vrednostima, ugledu i slici sporta i deformišu
njegovu prirodu, kao i ulogu u promociji zdravlja i obrazovanja.
Javne vlasti svih nivoa, nevladine sportske Organizacije, Olimpijski pokret,
nastavnici, roditelji, navijači, treneri, sportski menadžeri, kao i sami sportisti, moraju
udružiti svoje napore sa ciljem da eliminišu ova zla. Posebnu ulogu u tom pravcu imaju
mediji. Takođe je važno i da sve sportske vlasti i sportisti budu svesni pritiska za
sportiste, posebno decu, od preteranog i neprikladnog treninga i psiholoških pritisaka
svake vrste.
Koristi od sporta
Sport na različite načine može doprineti društvenom razvoju. Ujedinjujuća snaga
sporta je njegova dostupnost svakome, bez obzira na pol, socijalno poreklo, političku i
religioznu pripadnost. On može poslužiti kao moćno sredstvo druđtvene integracije, sa
sposobnošću prilagođavanja potrbama pojedinaca ili grupa, posebno potrebama žena,
osoba sa nedostatcima, nemoćnih i marginalizovanih.
Putem sporta se stiču sledeće veštine i vrednosti: saradnja, komunikativnost,
poštovanje pravila, poštovanje drugih, sposobnost rešavanja problema, poštenje (fer plej),
zajedničko korišćenje, samopouzdanje, smelost, iskrenost, samopoštovanje, tolerancija,
timska igra, disciplina, poverenje, sposobnost prilagođavanja, sposobnost rukovođenja,
kako pobediti/izgubiti, kako prihvatiti konkurenciju, vrednovanje truda, samosvesnost,
postavljanje sopstvenih ciljeva, socijalizacija, solidarnost.
Bavljenje sportom svakom ljudskom biću donosi na individualnom nivou sledeće
osnovne koristi:
- razvoj i očuvanje fizičkih i intelektualnih snaga čoveka uslov je za efikasno
uživanje njegovih ljudskih prava
- svaki čovek ima osnovno pravo na sport ( uključujući i fizičko obrazovanje),
koje je od suštinskog značaja za razvoj njegove ličnosti
- fizičko vežbanje donosi dobrobit kao fizičkom tako i mentalnom stanju
pojedinca, kroz razvoj njegovih mentalnih, socijalnih i fizičkih kvaliteta
- sport doprinosi održavanju i unapređenju nivoa zdravlja čoveka
- bavljenje sportom obezbeđuje upotpunjenost slobodnog vremena i omogućuje
da se prevaziđu izazovi modernog života
- sport daje moć čoveku, omogućavajući mu da učestvuje u društvenom životu,
stekne sliku o sebi, razvije samopouzdanje i poštovanje sopstvene ličnosti kao i
drugih
- sport uči toleranciji i odgovornosti, kao i preduslova za život u demokratskom
društvu
- sport razvija zdrav način života
4
- sport predstavlja osnovni faktor za rehabilitaciju i integraciju osoba sa
invadilitetom
Razvoj sporta ima za svako društvo sledeći značaj:
- razvoj fizičkih, mentalnih i moralnih snaga ljudskih bića kroz sport dovodi do
poboljšanja kvaliteta života u zajednici
- sport promoviše veće zajedništvo među ljudima ( ali i narodima), kao i
nesebičnu razmenu, solidarnost i bratstvo, uzajamno razumevanje i poštovanje
planetarnih resursa
- sport ne doprinosi samo fizičkoj dobrobiti i zdravlju ljudi već utiče i na potpuniji
i skladniji razvoj svih ljudskih bića
- sport obogaćuje društvene odnose i razvija fer plej
- sport je važno oruđe za dostizanje vrednosti koje su neophodne za socijalnu
koheziju i mobilizaciju ljudi, uzajamnu toleranciju i međukulturne dijaloge
- sport promoviše nenasilje, ohrabruje ferplej i usmerava energiju dalje od
potencijalnog nasilja služeći istovremeno i kao sredstvo za rehabilitaciju i
reintegraciju ljudi žrtava nasilja, pomažući njihovom fizičkom i psihičkom
oporavku i socijalnoj integraciji
- sport može da bude ključni element u dostizanju humanih vrednosti i u akcijama
koje se sprovode protiv rasnih i religijskih predrasuda
- sport je značajno oruđe u borbi protiv nejednakosti i društvenih anomalija, na
primer zloupotrebe droga, koje pogađaju sva moderna društva u većoj ili manjoj
meri
- sport je značajan faktor u iznalaženju ideala mira, razvoja i promovisanja
humanističkih i etičkih vrednosti, uzajamnog razumevanja i zbližavanja ljudi
- sport je jedan od najvažnijih elemenata i integralnih delova u procesu stalnog
obrazovanja ljudskog i društvenog razvoja
Opšte i pojedinačne koristi od sporta možda su na najjrazgovetniji način
definisane u „Kodeksu sportske etike“ Saveta Evrope, usvojenom 1992. godine
Preporukom Komiteta ministarstva Saveta Evrope, usvojenom br. R (92) 14 Rev: „Sport
je društvena i kulturna aktivnost koja, kada se praktikuje korektno, obogaćuje društvo i
prijateljstvo među narodima. Sport je takođe individualna aktivnost koja, kada se
upražnjava na pravi način, nudi šansu za samospoznaju, izražavanje ličnosti i njeno
ispunjavanje, lična dostignuća, sticanje veština i demonstriranje sposobnosti, socijalnu
interakciju, uživanje, dobro zdravlje i dobrobit. Sport sa velikim brojem klubova i lidera,
koji rade volonterski, promoviše angažovanost i društvenu odgovornost. Uz to,
odgovorno učešće u nekim aktivnostima može pomoći promociji brige za životnu
okolinu.“
Sport i fizičko obrazovanje značajno utiču na zdravlje i aktivnost populacije i
imaju višestruku korist po fizičko i mentalno zdravlje pojedinaca.
Sport i fizičko obrazovanje vremenom mogu doneti značajne finansijske koristi
uštedom troškova zdravstvene zaštite, povećanjem produktivnosti, prevencijom
nasilničkog ponašanja i maloletničke delikvencije i obezbeđenjem zdravije društvene
sredine.
5
psihologijom „pobede po svaku cenu“ i „predavanje“), smanjenje mogućnosti za decu
koja se bave intezivnim treninzima da redovno pohađaju školu, posebno tokom
takmičarske sezone.
Menadžment u sportu
Kada govorimo o funkciji menadžmenta u sportu možemo koristiti definiciju
M.Bartolucia koji kaže da pod sportskim menadžmentom podrazumevamo organizaciju
delovanje i upravljanje sportskim organizacijama u cilju postizanja sportskih rezultata uz
racionalno korišćenje datih resursa. Može se reći da menadžer svoju ulogu obavlja na
globalnoj ravni sportskog organizovanja ali i na pojedinačnim događajima
Važan događaj (major event) može da bude bilo koji događaj, projekt ili atrakcija,
privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. Takav
događaj treba menadžera bilo da je nacionalnog, lokalnog, međunarodnog karaktera, on
može da obuhvati sport ali i umetnost, pozorište, festival...može da bude takmičarski,
namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljenju socijalnih ciljevaili
jednostavno namenjen dobroj zabavi. Za menadžment sportskog događaja važno je da
događaj ima preloman (bitan) značaj.
Svaki događaj ima karakteristike koje ga razlikuju od drugih. Događaji nameću
menadžerima da unaprede događaje i sopstvene izvođačke karakteristike. Događaji
zahtevaju različite stilove i metode menadžmenta. Oni su sredstvo promocije,
organizacije, i stvaranja povoljnog imidža sportske organizacije. To znači da menadžer
sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore
događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.
Organizovanje događaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione
strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Menadžer pravi
organizacionu strukturu koja obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne
jedinice, timove ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. Neposrednom
zbivanju događaja(utakmica, festival, izložba) mora da prethodi detaljno planiranje.
Detaljno planiranje se ostvaruje uz pomoć mrežnog planiranja, izradom dijagrama toka
aktivnosti, kalendara, meta i datuma.
Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da menadžer
sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore
događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju
događaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledećih deset etapa
planiranja u životnom ciklusu važnog događaja značajno za uspešan menadžment takvih
događaja:
1. Formulacija politike
2. Studija izvodljivosti i donošenje odluke
3. Utvrđivanje ciljeva Imenovanje organizacionog komiteta i kordinacije
načelnika jedinica
4. Budžetiranje / finansijski plan
5. Struktura organizacije
6. Štabski personal
7. Detaljno planiranje
7
