Н А С Т А В Н О О Д Е Љ Е Њ Е У В Р Ш Ц У
СЕМИНАРСКИ
РАД
П
РЕДМЕТ
: У
ВОД
У
ПРИРОДНЕ
НАУКЕ
ТЕМА:
“БАКТЕРИЈЕ”
Студент
Јована (Синиша)
Рашковић 657/2016
Београд/Вршац, 2016.год.
СЕМИНАРСКИ РАД
Бактерије
Садржај
1.УВОД..................................................................................................................2
2.БАКТЕРИЈЕ.......................................................................................................3
2.1.Основне особине бактерија....................................................................4
2.2.Основна грађа бактерија.........................................................................5
2.3.Облици бактерија....................................................................................6
2.4.Исхрана бактерија...................................................................................7
2.5.Размножавање бактерије........................................................................9
2.6.Значај бактерија.....................................................................................11
2.7. Салмонела- Salmonella.........................................................................12
2.8. Ешерихија Коли-Escherichia Coli........................................................13
3.ЗАКЉУЧАК....................................................................................................15
4.ЛИТЕРАТУРА................................................................................................16
1
СЕМИНАРСКИ РАД
Бактерије
2.
Бактерије
Бактерије су за човека биле непознате све до 19. Бека док Роберт Кох и Луј
Пастер нису планети открили да кроз еволуцију постоје и организми који се
не могу видети голим оком.
На самом почетку истраживање Роберта Коха тицало се бацила (штапићасте
бактерије) антракса (
лат.
Bacillus anthracis
). Желео је да открије како
ендоспоре ових бацила у земљи изазивају епидемије које у то време нису
биле објашњиве.
Такође је 1882. године објавио и откриће бактерије која изазива туберкулозу
(лат.
Mycobacterium tuberculosis
)
То откриће је било од посебног значаја јер је тада свака 7 смрт била изазвана
бактеријом туберкулозе.
Касније су Коховим методама откривени изазивачи болести као сто су
гонореја, сифилис, менингитис, тетанус, тифус и пнеумоније.
Луј Пастер је био микробиолог и хемичар. Током својих истраживања
ферментације доказао је да ферментацију изазивају микроорганизми
(бактерије). Да би то доказап Пастер је спровео посебан експеримент са
боцом и хранљивим бујоном. Током експеримента необичан облик боце није
дозвољавао да бактерије које су се налазиле у честицама прашине допру до
хранљиве подлоге и да се изврши ферментација.
Овом теоријом Пастер је открио да теорија о спонтаној генерацији живих
организама (организми-бактерије настају из неживе природе) није тачна.
Једно од његових открића било је и да су микроорганизми изазивачи болести
код људи.
Бацил антракса
Tетанус
3
СЕМИНАРСКИ РАД
Бактерије
2.1.
Особине бактерија
Бактерије спадају у царство монера. Немају организовано једро,једноће-
лијске су грађе. Могу се разликовати по свом облику, грађи и особинама.
Током разних открића у неким земљлама често се током говора о бактеријама
говори ,,бацил“. Бацил јесте врста бактерије, који је откривен као први
узрочник болести. Та болест је била антракс (црни пришт). Јако је битно да
се зна да су сви бацили бактерије али да нису све бактерије бацили.
Неке бактерије могу преживети и неповољне услове за опстанак помоћу
чауре. Чаура се такође назива и спора. Бактерија опстаје тако што се умота
у чауру и те бактерије се називају спорадичне бактерије.
У нормалним условима бактерија умире, а спора може преживети и одржати
се кроз друг временски период. У посебним случајевима могу тако
преживети и пар стотина година.
Бактеријске ћелије су осетљиве на топлоту и већина их умире на
температури преко 60 степени. Бактеријске споре могу се уништити само
врло високим температурама као што су нпр. стерилизатори.
Неке бактерије производе и отрове.
4
