SKRIPTA IZ PREDMETA MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI
Međunarodni ekonomski odnosi
proučavaju ekonomske odnose između
organizovanih zajednica i njihovih elemenata,
preko
granica nacionalne
ekonomije. Centralno pitanje koje se postavlja je
do koje
se mere može obezbediti
ostvarivanje ključnih vrednosti, ciljeva
kao
što su red, poredak, bezbednost,
sigurnost, javna dobra u okviru međunarodnog sistema društva i zajednice koja
su zasnovana na nadnacionalnoj državnoj ili kvazi državnoj strukturi.
POJAM: Međunarodni ekonomski odnosi su društveni odnosi koji stvaraju
vrednost, u formi roba, usluga, razmene, potrošnje, štednje, investicija.
MEO
=
Ukupni spoljnoekonomski odnosi svih transnacionalnih subjekata!
Međunarodni ekonomski odnosi su
povezani
sa drugim
naukama
kao što su:
međunarodni politički odnosi, pravo, sociologija, kultura, istorija...Kao
praksa
,
postoje od kada se teritorijalno razgraničavaju totalna društva, a kao
nauka
se
naročito razvijaju od sredine 19-og veka. Osnovne oblasti Međunarodnih
ekonomskih odnosa su međunarodni trgovinski odnosi (kretanje roba i usluga);
međunarodni finansijski odnosi (kretanje kapitala); međunarodni monetarni
odnosi (međunarodna plaćanja).
1. Tendencije u svetskoj privredi i trgovini (osnovna pitanja od 1-8).
Razvijene zemlje
su ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke
stope rasta privrede i proširenje spoljne trgovine.
Zemlje u razvoju
su sve više
zaostajale u svom razvoju. Dakle dolazi do
ubrzavanja stopa rasta
odnosno do
skraćivanja vremena
koje je neophodno da bi se udvostručilo ekonomsko
bragostanje, svetska trgovina beleži rast ali je taj rast
neravnomerno raspodeljen
između razvijenih i nerazvijenih zemalja (krajem devedesetih godina dvadesetog
veka prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku između razvijenih i
nerazvijenih zemalja bio je u srazmeri 21:1)
Raste značaj tehnike i tehnologije
usled njihovog razvoja, raste proizvodnja i
izvoz. Međutim treba napomenuti da je preko 70 procenata svetskog robnog
izvoza ostvaruju razvijene zemlje i to da preko ¾ njihovog izvoza se ostvaruje na
tržište razvijenih zemalja.
Finansijski
tokovi
dobijaju na značaju – nekoliko puta
su
veći
nego tokovi roba i usluga.
Globalna struktura
je povezana ali nestabilna i
naejednakosti se sve više produbljuju. Dolazi do
integracija i formiranja novih
ekonomskih sila
.
Imajući u vidu pomenuta globalna kretanja u svetskoj privredi i trgovini može se
zaključiti
da postojeći sistem ekonomskih odnosa u svetu
ne obezbeđuje
uslove
1
siromašnim i nerazvijenim zemljama da povećaju svoje učešće u svetskom
nacionalnom dohotku. Zbog toga se i postavlja pitanje opravdanosti verovanja u
pravičnost postojećeg svetskog ekonomskog poretka!
2. Pojavni oblici globalizacije u svetskoj privredi i trgovini.
POJAM:
Globalizacija je intenziviranje društvenih odnosa na svetskom nivou
koji povezuju udaljene lokalitete i zajednice, podižu nivo međuzavisnosti i
sadejstva, i proširuju domete moći. Termin globalizacija počeo se intenzivnije
koristiti u drugoj polovini osamdesetih godina 20-og veka u vezi sa ogromnim
talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih kompanija.
Globalizaciju
karakterišu
nove tehnologije, investiranje, integracije. Naime u
drugoj polovini dvadesetog veka nove tehnologije ubrzale su procese integracije
rada i kapitala, koncentraciju proizvodnje i uključivanje velikog broja zemalja u
međunarodne regionalne integracije. Porastao je značaj regionalnih tržišta ali i
zavisnost od njega je porasla. Iako je sam proces globalizacije podstaknut brzim
tehnološkim razvojem, a naročito informatičkim i komunikacionim
tehnologijama ostaje da je
ključno područje
ekonomske globalizacije u sveri
trgovinske i investicione liberalizacije (najvažniji aspekti: ukidanje nacionalnih
barijera, širenje trgovine, jačanje moći multinacionalnih korporacija...).
Ekonomska i politička međuzavisnost raste
što dovodi do brojnih kako
pozitivnih tako i negativnih posledica. Rastuća je ekonomska koncentracija moći
države i TNK.
Globalizacija
je dakle dovela i do međunarodnog
uslovljavanja
nacionalnih politika i
slabljenja
suvereniteta država. Sve ovo znači da
multinacionalne kompanije dobijaju veliki udeo u raspolaganju svetskim
resursima proizvodnjom...Nacionalne politike su sada pod pritiskom
međunarodnih finansijskih i ekonosmskih organizacija kao što je recimo IMF i
multinacionalnih kompanija, međunarodnih agencija. Sve je to dovelo do erozije
nacionalnog suvereniteta i suzilo mogućnosti vlada mnogih zemalja a pogotovo
zemalja u razvoju da izaberu pravce i politike sopstvenog razvoja. Takođe dolazi
do
multiplikovanja
aktera-činilaca svetskog ekonomskog poretka.
3. STANOVNIŠTVO.
Stanovništvo
je jedno od presudnih pitanja na kraju 20-og i početku 21. veka.
Ključne
teze koje se razmatraju jesu
ubrzana stopa rasta svetskog stanovništva
kao i
nesklad između
populacije i dostupnih resursa
. Svetsko stanovništvo je
poraslo
sa 4 milijarde u 1975.godini na oko 6,5 milijardi stanovnika u 2007—moj
godini. Ukoliko ne bi došlo do kontrolisanog demografskog rasta stanovništva
2
tražnje
se beleži u Kini i Indiji, a smatra se da će rast za primarnom energijom
rasti prosečno 1,6 procenata godišnje.
Učešće
fosilnih goriva
je 80 procenata ali brže raste tražnja za ugljem nego
prirodnim gasom. Što se tiče
nuklearne energije
( nuklearna fuzija i fisija) za nju
se 70-ih godina smatralo da je okosnica rešenja energetske krize, međutim s
obzirom na nepredvidive probleme sa otpadnim radioaktivnim materijama i
neizvesnim posledicama eventualnih havarija nuklearnih elektrana njihova
pozitiva dejstva su stavljena na pitanja.
Obnovljivi izvori energije:
su hidro
elektrane, geotermalna energija, sunčana energija, energija vetra, drvo, đubrivo i
otpatci.
6. INDUSTRIJSKE SIROVINE
Raste značaj
industrijke sirovine
kao osnove industrijske proizvodnje.
Posebno su
metali
privredni izvori koji su sve više u središtu pažnje.
Pitanja
koja
se postavljaju su u vezi raspoloživosti zaliha, efikasnosti njihovog korišćenja,
novi metodi prerade i finansiijski troškovi eksploatacije. Najveća potrošnja ovih
sirovina je u razvijenim zemljama, a najveća tražnja je za gvožđem (čelik) ali i
zalihe aluminijuma. Fizička nestašica industrijskih sirovina ima dve dimenzije:
jedna je
fizička nestašica
zbog toga što se radi o neobnovljivim izvorima, a druga
je
ekonomska nestašica
, tj. ceni oskudnih sirovina i eventualno njihova
supstitucija.
Izrazita je
koncentracija
nalazišta, što povlači određene političke posledice –
90 procenata rezervi je u SAD, CA, AU, Južna Afrika; skoro polovina u razvijenim
zemljama; gvožđe – udeo tri vodeće zemlje RU, BR, CA (60 procenata); Hrom –
udeo pet vodećih zemalja Južne Afrike skoro 100 procenata.
7. ZAŠTITA PRIRODNE SREDINE – EKOLOGIJA
U drugoj polovini dvadesetog veka
ekologija
je ugrožena brojnim pojavama
usled
: ubrzanog rasta svetskog stanovništva, neracionalnog iskorišćavanja
prirodnog bogatstva, zagađivanja vazduga i vode efekat staklene bašte, otpad,
širenje korišćenja nuklearne energije, razvoj novih tehnologija koje povlači kako
pozitivne tako i brojne negativne posledice.
Postoji nekoliko
predloga
kako dejstvovati u pravcu sprečavanja eventualnih
katastrofalnih posledica učinka staklene bašte, a to su:
Strategija sačekati i videti
: + kontrola efekata staklene bašte, ušteda u
troškovima; - možda zakasnele mere.
4
Strategija pretpostaviti najgore
: + hitno preuzimanje korektivnih i
preventivnih mera; - znatni ekonomski izdatci.
Strategija ne može da škodi
: + preduzimanje korektivnih mera bez
obzira na prognozu kretanja kvaliteta životne sredine; - možda
nedovoljne mere.
Takođe veoma je važno pitanje
Održivog ekonomskog rasta
(intergeneracijski kompromis) on treba da bude usklađen sa potrebama i
ograničenjima, obezbeđujući pri tome vezu između ekoloških zahteva i
ekonomskih karakteristika države.
8. TEHNOLOGIJA
Tehnologija
predstavlja znanje o tome kako uraditi na
najbolji
mogući način
sve neophodne radnje koje su povezane sa privrednom akktivnošću. Najviše je
izražena
neravnomernost
u
raspodeli tehnologije, korišćenju i stvaranju
tehnologije
. Naime, razvoj tehnologije je uglavnom ostvarivan u razvijenim
zemljama. Skoro polovina vrednosti istraživanja su
za potrebe
odbrane,
nuklearnog oružja i istraživanja svemira dok samo 1 procenat za potrebe zemalja
u razvoju. Udeo tehnologije u rastu BDP je najveći naročito u razvijenim
zemljama. Raste razvoj tehnologije reciklaže i proizvodnje supstituta
usled
rasta
uvozne zavisnosti i iscrpljivanje sirovina.
Međunarodni transfer tehnologije
se obavlja kada se znanje iz jedne zemlje
– u kojoj je razvijeno ili pribavljeno,
prenosi
u drugu zemlju, bez nadoknade ili uz
nadoknadu ( prodaja tehnologije).
Transfer tehnologije
označava postupak pri
kojem se tehnološko, organizaciono i naučno znanje razvijeno od strane nosioca
tehnologije, formalnim ili neformalnim mehanizmima prenosi na korisnike
tehnologije.
Razlikujemo
nekomercijalne oblike transfera tehnologije ( tehnička
pomoć, konsultantske usluge...) i komercijalne oblike transfera tehnologije
( inostrane direrktne investicije, izvoz tehnologije, preko licenci, konsultantskih
usluga ili know – how sporazuma.
9. MEĐUNARODNA PODELA RADA
Međunarodna podela rada
je proces društvene reprodukcije koji
prelazi
granice jedne zemlje. To je
organizovanje
proizvodnje i potrošnje preko granice
nacionalne privrede, gde jedna zemlja teži da se specijalizuje u proizvodnji onih
roba i usluga
gde
ima konkurentske prednosti (komparativne prednosti), što
znači da može da ih proizvede jeftinije od drugih zemalja i da razmenjuje viškove
5
neg. korelacija: koliko će pasti tražnja za uvoznim proizv. kada
rastu njihove cene
koef. el. > 1 = više pada uvoz nego što je rast cena (stepen
zavisnosti od uvoza, vrednost domaće valute);
elastičnost uvoza i izvoza prema dohotku
poz. korelacija: rast uvoza/izvoza usled rasta dohotka
koef. el. > 1 = više raste izvoz / uvoz nego što raste dohodak
granična sklonost uvozu / izvozu
promene nacionalnog dohotka i rezultante u promenama uvoza tj.
izvoza zemlje
koliko se od povećanja nacionalnog dohotka izdvaja na povećanje
uvoza, tj. za koliko je ostvaren rast izvoza kao rezultat rasta
nacionalnog dohotka
elastičnost U/I prema dohotku: odnos granične sklonosti U/I
prema prosečnoj sklonosti U/I
veća el.izvoza prema dohotku nego što je el. uvoza prema dohotku
= bolji položaj zemlje, povoljniji platni bilans
11. ODNOSI RAZMENE
ČISTI
odnosi razmene predstavljaju
odnos cena
u međunarodnoj trgovini,
odnosto meru kupovne snage izvoza za jedinicu uvoza. Kretanje odnosa razmene
se dobija
deljenjem
indeksa izvoznih cena sa indeksom uvoznih cena u tekućem
(posmatranom) periodu sa indeksom izvoznih i uvoznih cena u baznom periodu.
Brži rast
izvoznih cena od uvoznih cena =
povoljan
položaj zemlje u
međunarodnoj razmeni;
povoljan platni bilans
=
povoljni odnosi razmene
. Povoljni
efekti na platni bilans biće
ukoliko je:
ponuda domaćeg izvoza elastična; zatim
tražnja inostranstva prema domaćoj robi neelastična; i domaća tražnja uvoza
prema cenama u domaćoj valuti neelastična.
BRUTO
odnosi razmene dobijaju se deljenjem količine uvoza i izvoza koji su
međusobno razmenjeni, odnoso koliko je izvoza bilo potrebno da se pribavi ista
količina uvoza, u tekućem i baznom periodu.
Poboljšanje
odnosa razmene znači
povećanje
kupovne moći zemlje ostvarene izvozom = veća mogućnost uvoza
uz
isti izvozni napor
.
12. MULTIPLIKATOR SPOLJNE TRGOVINE
Multiplikator spoljne trgovine
meri koliko će se povećati dohodak zemlje
ukoliko se povećava njen izvoz (dodatna jedinica njenog izvoza).
Logično
usled
7
