UNIVERZITET U BEOGRADU
STOMATOLOŠKI FAKULTET
DIPLOMSKI RAD
KLINIČKA SLIKA I DIJAGNOZA
EGZOKRANIJALNIH KOMPLIKACIJA
HRONIČNOG SINUSITISA
Autor:
Katarina Mihajlović
142/2010
Beograd,Septembar,2017
Rad je ostvaren na Klinici za otorinolaringologiju, Kliničkog bolničkog centra
’’Zvezdara’’ ; Stomatološki fakultet , Univerzitet u Beogradu.
Mentor diplomskog rada;
Prof.dr Rade Kosanović,Stomatološki fakultet,Univerzitet u Beogradu.
Diplomski rad sadrži:
24 Stranica
10 Slika
1 CD
4
UVOD
Sinusi su šupljine pridodate nosnoj duplji , a smeštene u izvesnim okolnim
kostima lobanje i lica . Parni su , ima ih četiri, a nazivaju se prema kostima u
kojima se nalaze : čeoni sinus (sinus frontalis) , etmoidni sinus (sinus ethmoidalis)
, vilični sinus (sinus maxillaris) , i sfenoidni sinus (sinus sphenoidalis).(slika br.1)
Ispunjeni su vazduhom , i u vezi su sa nosnom dupljom u koju se otvaraju
bilo pomoću jednostavnih otvora , bilo pomoću kraćih ili dužih kanala . Kroz te
otvore ili kanale , sluzokoža nosa zapravo prodire u koštanu šupljinu sinusa i
oblaže iznutra njihove zidove .
Zbog anatomske, funkcionalne i kliničke tesne povezanosti često se nazivaju
nosnosinusni ili nazoparanazalni kompleks . Ova povezanost nosne i sinusnih
šupljina ima pre svega klinički značaj koji se ogleda u pojavi da se zapaljenja nosne
sluzokože relativno često komplikuju zapaljenjem paranazalnih sinusa . Respiratorna
sluznica se sastoji od odlično vaskularizovane lamine propria-e i epitela koji čine:
cilijarne , necilijarne, peharaste i bazalne ćelije . Dobra vaskularizovanost lamine
propria-e je značajna zbog sadržaja limfnog tkiva raspoređenih u limfne folikule i u
vidu nakupina limfoidnog tkiva.
5
Slika br.1:
Paranazalne šupljine
SINUSITIS
Sinusitis je upala paranazalnih sinusa , izazvana virusnim ,bakterijskim ili
gljivičnim infekcijama ili alergijskim reakcijama . Simptomi su začepljenje i
kongestija nosa , gnojna rinoreja , kašalj , bol u području lica , malaksalost i
ponekad temperatura .
Slika br2.
7
Lokalni i opšti favorizujući faktori pomažu da infekcija dugotrajno ili trajno
naseli oštećenu sluzokožu sinusa . Činioci koji ometaju normalnu drenažu
sinusa ( polipi , iskrivljena nosna pregrada , hipertrofične nosne školjke ,
adenoidne vegetacije ) remete fiziološke funkcije i pogoduju zadržavanju
infekcije u paranazalnim šupljinama .
Takođe uzrok su i razne anatomske varijacije i opšti faktori koji takođe
potpomažu nastanak hroničnog sinusitisa (alergijska konstitucija organizma , pad
imunobioloških snaga posle teških bolesti i hereditet ) . Takođe jedan od
najčešćih uzroka je prethodno stvorena oroantralna komunikacija koja , ili nije
dijagnostikovana ili pogrešno lečena , što za posledicu ima hroničnu infekciju
sinusa .
Patološke promene koje se javljaju na sluzokoži su : edem sa eksudacijom i
infiltracijom limfocitima , plazmocitima , i polimorfonuklearima .
Serozne i mukozne žlezde su hipertrofične a submukoza je inhibirana
seroznom tečnošću .Javlja se polipoidna i cistična degeneracija . Pošto je u
pitanju hronična forma simptomatologija nije posebno izražena sem u slučaju
pojave sinusogenih komplikacija . Prisutna je hronična opstrukcija nosa sa
purulentnom sekrecijom čija količina varira . Sekret takođe može biti fetidan .
Slivanja sekreta izaziva otežano disanje pa se , usled primoranog disanja na
usta , javlja :faringitis , bronhitis i bronhiektazije praćeni produktivnim
kašljem . Javlja se rinolalija i oslabljeno čulo mirisa .
Bolesnik je afebrilan ali zamoren i bezvoljan , pati od nesanice i gubitka
apetita.
