Висока пословна школа струковних студија Блаце
Семинарски рад
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Тема: Пореске олакшице и порески
стимуланси
Ментор: Студент:
Стефан Милановић Дијана Ристић 85/16П
Јагодина, март 2017.
2
Садржај
страна
УВОД.................................................................................................................3
1. Појам, значај и врсте средњих вредности...................................................4
2. Аритметичка средина….……....…………………………………………….
2.1. Аритметичка средина из негруписаних података..........................
2.2.Аритметичка средина из груписаних података...............................
2.3.Особине аритметичке средине..........................................................
3. Геометријска средина..............................................................................
4. Хармонијска средина..............................................................................
4.4. Хармонијска средина за негруписане податке......................................
4.5. Хармонијска средина за груписане податке.........................................
5. Медијана............................................................................................................
5.1. Медијана за негруписане задатке............................................................
5.2. Медијана неинтервалних серија дистрибуције фреквенција................
5.3. Медијана интервалне серије
дистрибуције фреквенција....................
6. Модус...............................................................................................................
ЗАКЉУЧАК………….………………………………………………...…….
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................
..
4
Порески подстицаји по правилу се дефинишу као порески уступак јавне власти
(државе) одређеном пореском обвезнику у погледу пореске основице и пореске стопе
да би се искористила пореска бенефиција(корист) са економским и социјалним
мотивима. Порески подстицаји су важни како за земље увознице капитала тако и за
земље извознице капитала, поготово оне земље које желе да подрже напоре земаља
увозница капитала, да привуку иностране инвестиције финансирања извоза које воде
порекло са њихове територије.
Пореска олакшица представља уступак који чини држава у погледу пореског
обавезника, пореске основице, пореских стопа или износа пореског прихода, све то у
поређењу са општим режимом ова четири елемента која би законом била уређена у
одсуству олакшице.
5
1. ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ
У пракси савремених пореских система постоје бројне подстицајне мере којима се
порески терет олакшава (бенефиције) или којима се порески обвезник ослобађа пореске
обавезе. По правилу, ове мере служе за остваривање екстрафискалних циљева пореза,
као што су привредни раст и антициклични ефекат. Порески стимуланси (олакшице) се
по правилу односе на:
•
одлагање плаћања пореза,
•
снижење пореске стопе,
•
изузимање из дохотка,
•
одбијање од дохотка,
•
инвестициони порески кредити.
Одлагање плаћања пореза за поједине пореске обвезнице може имати исту валидност
као и пореска ослобођења у зависности од дужине периода пореског одлагања, јер се
дугорочно пореско ослобађање фактички своди на ефекат укинутог пореза.
Проблем амортизације заузима централно место у фискалној политици подстицаја
инвестиционих активности, будући да је за пореске обвезнике изузетно важно питање
одбитка износа капиталних расхода од пореске основице. Одлагање плаћања пореза у
суштини репрезентује давање бескаматног зајма инвеститорима, док убрзана
амортизација изражава опроштај пореза.
У финасијској пракси развијених земаља примењују се бројни механизми одлагања
плаћања пореза, као што су:
•
убрзана амортизација,
•
преференцијални третман,
•
нереализоване укапиталисане добити,
•
порески третман губитака и
•
инвестиционе резерве.
