POJAM PLANIRANJA U SPORTSKOM MENADŽMENTU
Planiranje je veoma važna osnova u procesu donošenja određenih
poslovnih odluka u organizacionom sistemu.
Planiranje predstavlja složenu
funkciju menadžmenta koja se u realizaciji ispoljava kroz: predviđanje,
odlučivanje, strategijsko planiranje, operativno planiranje i dr. Promene u društvu,
životu, ekonomiji, komunikacijama, podstaknute razvojem tehnologije, svakako
već sada u ogromnoj meri utiču na sport, bez obzira na to da li se radi o
takmičarskom, rekreativnom ili zabavnom sportu. U kojoj meri će taj uticaj biti u
budućnosti i kako će on uticati na dalji razvoj sporta, odnosno u kom pravcu
(smeru) će se sport razvijati, možemo samo da pokušamo da sagledamo
(predvidimo). Da bi uspešno mogli da planiraju, organi upravljanja i rukovođenja
moraju imati odgovarajuće informacije u pogledu buduće aktivnosti organizacije.
Pomoću odgovarajućih informacija lakše se sagledavaju strateški, taktički i
operativni aspekti sprovođenja aktivnosti planiranja.
Planiranje se opisuje kao proces samoispitivanja, suočavanja sa teškim
izborima i utvrđivanja prioriteta. Rukovodioci organizacije predviđaju njenu
budućnost i uobličavaju neophodne procedure i aktivnosti za ostvarivanje ove
budućnosti.
MODEL PLANIRANJA U SPORTU
Model planiranja u sportu smatra se realnim i dobrim samo ako se process
planiranja posmatra u celini, podjednako sa organizacionom strukturom, njenim
funkcijama i elementima planskog procesa koji su uslovljeni međusobno. Sportske
organizacije u svojoj šemi imaju više struktura i one, kao posebne organizacione
jedinice sa odgovarajućim funkcijama, su:
- Poslovne (planiranje, organizovanje, koordinisanje, menadžment,
marketing)
- Sportske (treneri, selekcija, trening, oporavak, takmičenje)
- Ostale, koje ne moraju biti institucionalizovane kao posebne sportske
jedinica
Ciljevi planiranja usmereni su ka obezbeđivanju materijalno – finansijskih
uslova i sredstava koji su neophodni za odvijanje sportske funkcije bez smetnji.
VRSTE PLANIRANJA U SPORTU
Generalno gledano, planiranje u sportu može biti strategijsko i operativno.
-- Strategijsko planiranje se odnosi na duži rok planiranja i određujući
najznačajnije ciljeve sportske organizacije kao i strategiju kojom će se iskoristiti svi
raspoloživi resursi da bi se ciljevi ostvarili. Ono,
kao rezultat procesa strategijskog
menadžmenta, predstavlja proces definisanja ciljeva organizacije koji se bavi
osmišljavanjem ponude, kao i određivanja izbora specifičnih sredstava kojima će
se definisati ciljevi ostvariti, i kao takvo posebno dolazi do izražaja kod većih
organizacija. Određivanje vizije, misije i usmeravanje akcija predstavljaju osnovne
zadatke strategijskog planiranja. Izbor strategije prilikom strategijskog planiranja,
ogleda se u funkciji pozicioniranja i ostvarivanja konkurentske prednosti
organizacije, s obzirom da ono obuhvata analiziranje eksternog i internog
okruženja.
- Operativno planiranje se odnosi na kraći rok i realizuje načine kojim će se
sportska organizacija koristiti prilikom sprovođenja planiranih ciljeva. Ono
predstavlja rad na konkretizaciji donetih odluka, sa ciljem razrade praktičnih
planova i budžeta neophodnih za postizanje i izvršenje zadataka, odnosno ciljeva.
Operativni planovi, kao rezultat procesa operativnog planiranja, imaju užu
obuhvatnost u odnosu na strategijske planove. Operativni planovi po pravilu se
odnose na planove mesta (okruženja), planove dodatnih usluga, planove tehničke
podrške, kao i planove kvaliteta usluge i proizvoda.
