1. UVOD
Tema ovog rada jesu carine.
Carina je sredstvo spoljnotrgovinske politike gde u domaćoj valuti
vlasnik robe plaća državi određeni iznos prilikom prelaska robe preko državne granice. Ima
ulogu da štiti domaću proizvodnju i omogućava joj uspešniji i adekvatniji razvoj smanjenjem
na tržištu zemlje uvoza.
Zakonom je regulisana obaveza prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske
službe od strane drugih državnih organa, što znači da su državni organi dužni da svu robu i
prevozna sredstva koja su oduzeli ili privremeno zadržali uz osnovanu sumnju da nad njom nije
sproveden carinski postupak, prijave najbližem carinskom organu.
Carine predstavljaju jednu vrstu fiskalnih prihoda, koje država naplaćuje kada roba prelazi
granicu.
Rad čine četiri dela.
Prvi deo je posvećen pojmu i karakteristikama carina. Carine osim što predstavljaju jednu
vrstudržavnih prihoda, predstavljaju i instrument spoljnotrgovinske razmene. Ciljevi zbog
kojeg se uvode carine mogu biti različiti. Mišljena finansijskih stručnjaka su različita, dok ih
jedni odobravaju, drugi ih osporavanju.
Drugi deo se odnosi na klasifikaciju carina. Danas se najčešće koristi sledeća klasifikacija
carina:
1) carine prema pravcu kretanja robe
2) carine prema načinu obračunavanja
3) carine prema načinu uvođenja
4) carine prema visini opterećenja iz određne destinacije i
5) carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji.
Svaka od navedenih vrsta carina se rašlanjuje na podvrste.
Treći deo se odnosi na elemente carina. Termini koji se pojavljuju jesu:
1) carinska deklaracija
2) carinski organi,
3) carinska ležarina,
4) skladišni deposit
5) carinska skladišta
6) carinska slobodna zona,
7) carinska dažbina
8) carinska granica.
Poslednji deo je posvećen carinskom sistemu Srbije. Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi
su osnovni normativni akt carinskog sistema Republike Srbije. Njima se uređuju brojna pitanja
od interesa za nesmetano funkcionisanje carinskog sistema kao vrlo značajnog segmenta
privrednogsistema. Ta pitanja su, naprimer: carinsko područje, carinski obveznik, carinska
oslobođenja,kaznene mere i slično.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA
Pojam carina pominje se u 13.veku, potiče od reci “car”, a označavala je prihode koji
su pripadali caru bez obzira na izvore tih prihoda i zvale su se “careve dažbine”.
Carine u srednjem veku zavode feudalci, kneževi, manastiri, crkve i dr. Tada je carina imala
samo fiskalni karakter. Danas carine mnogo više služe za ostvarivanje
ekonomsko– političkih ciljeva nego čisto fiskalnih. Značenje pojma carina se vremenom
menjalo. Tokom istorije, pod ovim pojmom su se podrazumevala plaćanja radi prelaza robe
preko nekog puta, mosta ili reke. Danas se pojam carina uglavnom koristi za plaćanja pri
kretanju roba preko državne granice (uvoz, izvoz, tranzit).
Razvoj međunarodnog tržišta je interes svih zemalja sveta, bez obzira na dostignuti nivo
razvoja proizvodnih snaga, veličinu teritorije, broj stanovnika i prirodno
bogatstvo. Cirkulacija faktora proizvodnje u ekonomskim odnosima sa inostranstvom često je
podznatno većom kontrolom države nego na domaćem tržistu. Država primenjuje niz mera
koje predstavljaju ograničenja i prepreke koje treba da ublaže intenzitet delovanja zakonavred
nosti sa svetskog trišta. U najznačajnije instrumente zaštitne politike koji utiču na formiranje
uvoznih cena spadaju
carine.
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koju država
naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice.
Spadaju
u
posredne poreze i predstavljaju
jedan od najznačajnijih
instrumenata Spoljnotrgovinske razmene.
Carine su prihod budžeta najvišeg nivoa vlasti (centralnog, odnosno federalnog).
Njihov bilansni značaj je, istoriski posmatrano, različit. Značaj carina s fiskalnog stanovišta
bio je naročito izražen u starom i srednjem veku. Danas, međutim, carine više služe
ekonomsko- političkim nego čisto fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i
van nauke o javnimfinansijama, u političkoj ekonomiji, spoljnotrgovinskoj i deviznoj politici.
Međunarodne ekonomske odnose na početku XX veka obeležava sukob dve tendencije-
liberalističke i protekcionističke, u kojem postepeno, u carinskim rundama (pregovorima o
snižavanju carina), prevagnu odnosi gledište da je sloboda kretanja roba uslov
bržegekonomskog razvoja celokupne međunarodne zajednice. Stoga, bilansni značaj carina
kao fiskalnih prihoda opada i nije velik. U ukupnim javnim prihodim a razvijenih država udeo
carina je oko 1%, u nerazvijenim i tranzicionim zemljama osetno veći, a u Srbiji nešto ispod
6%.
Kao instrument spoljnotrgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje
odnosa troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, ravnotežu
trgovinskog i platnog bilansa, ubrzanje ili usporavanje razvoja određene grane ili privrede u
celini, zaposlenost, tražnju i potrošnju i slično.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
1) fiskalni
– da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva za državu,
