КАЗНА ЗАТВОРА 

Семинарски рад

background image

1. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ

1.1. Појам кривичних санкција

Основна обележја кривичних санкција су следећа:

1

 

имају за циљ сузбијање криминалитета; 

репресивна природа;

превентивни карактер;

примењују   се   према   учиниоцу   противправног   и   у   закону   одређеног 

кривичног дела;

морају бити предвиђене законом;

конкретизују се путем кривичног поступка. 

Обједињавањем   ових   карактеристика   може   се   доћи   до   одређења   појма 

кривичних санкција на следећи начин: Кривичне санкције су кривичноправне мере које 

се примењују према учиниоцу противправног кривичног дела које је у закону одређено 

као   кривично,   на   основу   правоснажне   судске   одлуке,   са   циљем   сузбијања 

криминалитета.

2

1

 Константиновић-Вилић С., Костић М., 

Пеналогија, 

 Свен, Ниш, 2011., стр. 59.

2

 Игњатовић А., 

Кривично право-општи део,

 Алфа-граф НС, Нови Сад, 2007.,  стр. 116.

4

1.2. Врсте кривичних санкција

Врсте кривичних санкција у нашем правном систему су:

3

  

1) казне: казна лишења слободе (затвора), новчана казна, рад у јавном интересу 

и одузимање возачке дозволе;

2) мере упозорења: условна осуда и судска опомена;

3) мере безбедности: обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој 

установи,   обавезно   психијатријско   лечење   на   слободи,   обавезно   лечење 

наркомана,   обавезно   лечење   алкохоличара,   забрана   вршења   позива, 

делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање 

предмета,   протеривање   странца   из   земље,   јавно   објављивање   пресуде, 

забрана   приближавања   и   комуникације   са   оштећеним,   забрана 

присуствовања одређеним спортским приредбама;

4) посебне   кривично   правне   мере:   одузимање   имовинске   користи,   правне 

последице осуде, рехабилитација и давање података из казнене евиденције. 

1.3. Историјски развој казни

У време приватне реакције, осим поглавице, припадници племена су морали да 

поштују   и   обичаје.   Њиховим   непоштовањем   дошло   би   до   угрожавања   хармоније   у 

племену, а у најгорем случају и до распада племена. Тада се јавља прва потреба да се 

такво   понашање   санкционише,   најпре   прогонством,   којим   је   члан,   без   заштите   и 

помоћи, убрзо падао у заробљеништво од стране других племена,  мучен и убијан. 

3

  Милошевић М.,  

Кривично право,  

Факултет за образовање дипломираних правника и дипломираних 

економиста за руководеће кадрове, Нови Сад, 2013., стр. 64-86

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti