Materijali za izradu tehničkih elemenata

BOSNA I HERCEGOVINA

REPUBLIKA SRPSKA

VISOKA ŠKOLA ZA PRIMJENJENE I PRAVNE NAUKE 

PROMETEJ

SEMINARSKI RAD

PREDMET

: TEHNIČKI ELEMENTI

ТЕМА

: MATERIJALI ZA IZRADU TEHNIČKIH ELEMENATA

Mentor:                                                                      Student:

Prof. dr Milan Plavšić                                                 Anđelko Bogdanović

                                                                             Br.indeksа: Ti - 365

Materijali za izradu tehničkih elemenata

Bijeljina, Novembar 2017. godina

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1.

TEHNIČKI MATERIJALI I NJIHOVO ZNAČENJE U MAŠINSTVU.............................4

    1.1.

Porijeklo tehničkih materijala...........................................................................................4

    1.2.

Periodni sistem elemenata i njegova uloga u tehničkim materijalima..........................5

2.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE MATERIJALA................................................................7

    2.1.

Svojstva materijala............................................................................................................. 7

    2.2.

Vrste materijala..................................................................................................................9

    2.3.

Izbor materijala za izradu mašinskih dijelova..............................................................11

    2.4.

Određivanje oblika i dimenzija mašinskih dijelova......................................................12

ZAKLJUČAK.............................................................................................................................. 14

LITERATURA.............................................................................................................................. 15

2

Materijali za izradu tehničkih elemenata

1.

TEHNIČKI MATERIJALI I NJIHOVO ZNAČENJE U 

MAŠINSTVU

1.1.  Porijeklo tehničkih materijala

Proučavanje tehničkih materijala većinom se zasniva na učenjima hemije i fizike.

Svi materijali u 

svojoj tvorbi, reakcijama i kombinacijama slijede zakone fizike i hemije. Najmanji dio elementa, 

koji zadržava svojstva tog istog elementa, jeste atom. 

Atomi

su građevinski blokovi za tehničke 

materijale.

Sve su supstance sastavljene od atoma povezanih različitim tipovima veza u različite 

uzorke.  Većina  supstanci  kojima  se  služimo  u  industriji  i  svakidašnjem  životu  mogu  se 

kategorizovati kao organske ili anorganske. 

1

Organski materijali

sadrže element ugljenik (i obično vodonik) kao ključan dio njihove strukture 

i obično su izvedeni iz supstanci organskog porijekla. Petrolejski proizvodi su organski - sirova 

nafta  zapravo  je  ostatak  biljaka  i  životinja  koje  su  živjele  prije   milion  godina. 

Anorganski 

materijali

su one supstance koje nisu izvedene iz supstanci organskog porijekla. U njih ubrajamo: 

pijesak, kamen, vodu, metale i nezapaljive gasove.

Metalurzi i keramičari se prvenstveno bave 

anorganskim  supstancama. 

S  druge strane, inženjeri u plastici se prvenstveno bave organskim 

supstancama. Polje tehničkih materijala bavi se i jednim i drugim područjem. 

Kako bismo uspostavili određeni redosled tehničkih materijala,  napravićemo pregled osnovnih 

sastojaka koji se koriste za izradu organskih i anorganskih materijala, elemenata. Element

je čista 

supstanca  koja  se  ne  može rastaviti na jednostavnije  supstance. U  zemljinoj kori se prirodno 

pojavljuje oko 90 elemenata. Elementi su građevinski blokovi za sve materijale. Veliki broj tih 

elemenata ima mali industrijski značaj, ali je u tehničkim materijalima važno prepoznati imena i 

hemijske simbole za elemente koji su u većoj upotrebi. Slika 1 prikazuje uobičajenu verziju 

periodnog sistema elemenata. 

1

Sedmak, A.; Šijački Žeravčić, V.; Milosavljević, A.; Đorđević, V.; Vukićević, M.: 

Mašinski

materijali

: 

Deo

2

, 

Mašinski fakultet, Beograd, 2000. godine, str 77.

4

Nemetali            Metaloidi

Metali    Metal

Plemeniti
plinovi

Aktinoidi

Lantanoidi

Materijali za izradu tehničkih elemenata

Slika 1. Periodni sistem elemenata

Izvor: Periodni sistem elemenata, 

https://sh.wikipedia.org/wiki/Periodni_sistem_elemenata#/media/File:Periodic_table_(polyatomic).svg

Elementi su razvrstani prema atomskom broju. Vodoniku je pripisan atomski broj 1, a svi drugi 

elementi   dobijaju   svoj   atomski   broj   iz   poređenja   njihovih   subatomskih   građa   s   elementom 

vodonika. Atomski broj odnosi se na broj protona u jezgru atoma. Atomi se sastoje od protona 

(pozitivno nabijenih čestica), neutrona (neutralnih čestica) i elektrona koji kruže nukleusom ili 

jezgrom   atoma.   Pojednostavljeno,   atomi   se   često   opisuju   kao   „Sunce“   (jezgra),   okruženo 

„planetima“ (elektronima) koji oko njega kruže. Elektroni, protoni i neutroni imaju masu. Dobro 

je poznato da protoni imaju nominalnu masu od 1 atomske jedinice mase (AMU).

1.2.  Periodni sistem elemenata i njegova uloga u tehničkim materijalima

Svojstva elemenata periodna su funkcija njihovih atomskih brojeva. Uobičajeno je elemente 

prikazati redom kako je prikazano u periodnom sistemu. Atomski broj elemenata povećava se 

horizontalno (u tablici), a vertikalne grupe zasnivaju se na sličnostima u valenciji elektronskih 

postava i u hemijskim i fizičkim svojstvima elemenata. 

5