Njena uloga i znacaj u regulisanju spoljnotrgovinske razmene i zastite domace
proizvodnje, zavise od stepena privrednog razvoja i opstih uslova privredjivanja.



1900 godine donet je prvi poslovnik o carinskoj tarifi pod nazivom „Poslovnik za
carinsku upravu“.

Slika br. 1 – Prvi poslovnik za carinsku upravu



1952. godine doneta je „Privremena carinska tarifa“.



1959. godine donosi se „Uredba o carinskoj tarifi“ za robu koju gradjani unose,
odnosno primaju iz inostranstva



1961. godine doneta je „Uredba o privremenoj - opštoj carinskoj tarifi“. Od ove
godine naša zemlja, takođe, primenjuje tzv. „Briselsku Nomenklaturu“ – svrstavanja
robe u carinsku tarifu (iz 1950. godine).



1965. godine donet je „Zakon o Carinskoj tarifi“ - u cilju uskladjivanja carinske politike
sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti drustvene reprodukcije.



1978. godine stupio je na snagu „novi Zakon o Carinskoj tarifi“.



1987. godine Jugoslavija je prihvatila i potpisala „Konvenciju o harmonizovanom
sistemu naimenovanja i sifriranja robe“.



1988. godine ova Harmonizovana nomenklatura ugradjena je u postojeci „Zakon o
Carinskoj tarifi“ donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj
tarifi.



1994. godine U Saveznoj Republici Jugoslaviji donet je „Zakon o Carinskoj tarifi“,



1997. godine, donet je sledeći „Zakon o Carinskoj tarifi“. U kome je jugoslovenska
carinska tarifa u vecoj meri nomenklaturno uskladjena sa carinskom tarifom Evropske
Unije i time je prilagodjena svetskim standardima.

U cilju olakšavanja spoljnotrgovinskih tokova robe i usluga, problematika utvrđivanja
jedinstvene carinske nomenklature bila je predmet regulisanja od strane država od 19. veka i
to donošenjem različitih nomenklatura koje bi unificirale klasifikaciju proizvoda. To je
rezultiralo postojanjem „Nomenklature Harmonizovanog sistema“, „Nomenklature carinske
tarife Evropske unije“ i „Zakona o carinskoj tarifi u državama“.

Jedan od primera je i „Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije“, kao i „Zakon o dopuni
zakona o carinskoj tarifi“ donet 2009. godine, koji će omogućiti jednostranu primenu
Prelaznog trgovinskog sporazuma.

1.2 Definisanje Carinske Tarife

Primena termina

„TARIFA“

koristi se kao izraz određenjih cenovnih vrednosti u mnogim

oblastima kao što su:



Transportne usluge:

Železnička, Avionska i Poštanska carinska tarifa



Naplata takse od državnih organa:

Taksena tarifa



Naplata raznih usluga:

Advokatskih, intelektualnih, stručnih i sl.



Naplata raznih dažbina

Poreskih, carinskih i dr.

Propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu nezavisno od toga
da li se radi o robi koja se uvozi ili izvozi nazivaju se carinskim tarifama. Carinske tarife
omogućuju svim potencijalnim korisnicima precizno ukalkulisavanje carinskih opterećenja u
cenu koštanja ili cenu finalne robe. Carinska tarifa je, dakle, sistematičan pregled roba i
carinskih stopa prema kojima se naplaćuje carina na osnovu carinskih propisa. Jedan je od
najznačajnijih instrumenata carinske politike zbog čega se i propisuje, donosi, dopunjuje i
menja, po pravilu, u obliku zakona.

Carinsku tarifu, takođe, možemo definisati sa 2 stanovišta, i to:



Kao naučnu disciplinu:

Bavi se istraživanjem objektivnih zakonitosti koje utiču, kako na status robe u okviru

domaće proizvodnje, tako i u poslovnom okruženju sa kojim se obavlja
spoljnotrgovinska razmena.

Šibalić, V – Carinski postupak; skripta

www.puskice.net

(91-98 str)

http://www.vpskp.edu.rs/lms/course/view.php?id=14

(Carinski sistem i politika, prof. Dr. Bojan Kocić –

prezentacija 1 – Carinska Tarifa)

Slobodan Ž. Cvetanović i Dejan R. Đurić – Osnovi carinskog sistema i politike (183 str)

ZAKON O CARINSKOJ TARIFI

Drugi temeljni pravni akt, pored Carinskog zakona, je Zakon o Carinskoj tarifi.

Carinska Tarifa kao značajan institut održava stratigiju dugoročnog razvoja. Prilagođena je
savremenom harmonizovanom sisitemu šifrovanja i obeležavanja robe, koju primenjuje STO
(Svetska Trgovinska Organizacija)

Na ovaj način obezbeđena je kompaktnost i jednostavnost privrede određene zemlje, kao i
vođenje poslovne konverzacije sa svetskim ekonomskim okruženjem.

Struktura Carinske Tarife sadrži:



21 odeljak



99 glava



8543 pozicija

Prosečna carinska stopa

je 8.43%. Ide u rasponu od 1% - 30% i svrstane su u 7 grupa:

1% - 5% - 10% - 15% - 20% - 25% i 30%

4. NOMENKLATURA CARINSKE TARIFE

Nomenklatura Carinske tarife je bazirana je na:



Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe Svetske carinske organizacije
na nivou šest cifara



Kombinovanoj nomenklaturi na nivou sedme i osme cifre.

Nomenklatura je spisak proizvoda koji su grupisani po određenim principima i

sistemima. Sastoji se od tarifnih oznaka i naimenovanja robe

Principi za grupisanje proizvoda u nomenklaturi:



Poreklo proizvoda ( prirodno, veštačko, biljno, mineralno...)



Vrsta materijala ( guma, drvo,papir, tekstil)



Stepen obrade ( sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi)



Privredna delatnost (poljoprivreda, zdravstvo)



Namena proizvoda (oprema)

http://www.vpskp.edu.rs/lms/course/view.php?id=14

(Carinski sistem i politika, prof. Dr. Bojan Kocić –

prezentacija 1 – Zakon o carinskoj tarifi)

http://commercium.rs/Carinska_tarifa-216/group_id=-10

(Nomenklatura i stope carine)

http://www.vpskp.edu.rs/lms/course/view.php?id=74 (Carinsko i Devizno poslovanje, prof. Marija Marčetic –
prezentacija br 7 – Carinska tarifa-sta je nomenklatura-principi za grupisanje proizvoda)