REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
LESKOVAC
Smer: Poslovna ekonomija i menadžment
Predmet: Upravljanje promenama
Tema: Strategijsko planiranje i upravljanje promenama
Profesor:
Student:
prof. Jovica
AMG GT 93^^
Leskovac, 2016.god
Diplomski rad
AMG GT 93^^
4
1. Uvod
Upravljanje promenama bi se moglo definisati kao proces menjanja odnosno
modifikovanja postojeće organizacije. Prema drugom mišljenju pod upravljanjem promenama
podrazumeva se prihvaćanje novih ideja ili ponašanja organizacije. Iako se mnoge promene
mogu podvesti pod pojam inovacije a ipak sve promene nisu inovacije. Svaka inovacija je
promena, ali svaka promena ne mora da bude inovacija.
Svaka organizacija koja se menja ima tendenciju da se suočava sa stresovima i
problemima. Otpor prema promenama i strategija slamanja otpora, se smatra ključnim
problemom savremenog menadžmenta. Da bi organizacija bila uspešna, mora da se menja,
ali i da permanentno prihvata različite tipove promena. Uspešne su kompanije koje
permanentno sprovode poboljšanje tehnologije, kreiraju nove proizvode, sprovode
reorganizacije i uvodjenje administrativnih poboljšanja, povećavaju stručnost zaposlenih itd.
Promena se definiše kao primena novih ideja ili načina ponašanja jedne organizacije,
bilo da je ona profitabilna ili neprofitabilna
1
. Organizacije se moraju tako uredjivati da
pariraju okruženju kroz promene i razvoj.
Svi problemi koji nas opterećuju potiču od našeg neznanja da komuniciramo sa ljudima
iz okruženja. Nedostatak sposobnosti za komunikaciju sa razumevanjem nastaje kroz životno
iskustvo. Dugoročno zatvaranje još više vodi u nerazumevanje i nesporazume sa svojom
okolinom, u konflikte i nezadovoljstva.
Isto tako je važno da prevaziđemo unutrašnje blokade koje stoje na putu komunikacije i
razumevanja sa ljudima koji imaju značajnu ulogu u našem životu. Osećaj manje vrednosti
potiče iz sećanja o neuspehu, iz odnosa nerazumevanja i zaključaka o ličnoj manjoj vrednosti u
odnosu na neke druge ljude. Tada se usamljenost ili izolacija nameće kao rešenje, ali to nije
dobar put društvenog života. Isto tako je pogrešan put održavanje konfliktnih društvenih
odnosa. Moramo početi graditi skladne i unapređujuće odnose. Ako to uspemo sa jednom
osobom, onda posedujemo dobru osnovu da izgradimo zadovoljavajuće i konstruktivne odnose
i sa drugim ljudima iz našeg okruženja.
Stalne promene utiču na prirodu društva, ekonomiju, industriju, funkciju preduzeća,
poslova i ličnih stavova. Do promena dolazi neočekivano i iznenada. Upravljanje promenama
podrazumeva skup aktivnosti koje omogućavaju fleksibilnost u poslovnom okruženju
preduzeća i samog pojedinca. Najveći uzrok dinamičnih promena je globalizacija i zbog toga
treba da budemo fleksibilni da bi se što brže i bolje prilagodili novonastalim situacijama.
Pokretači promena mogu biti kupci, konkurencija, dobavljači, tržište rada, ekonomska situacija,
društveni trendovi (npr. visoko obrazovanje), svetska politika, kulturne razlike i razvoj
tehnologije.
Slika 1.
Upravljanje promenama
1
Isak Adižes: “Upravljanje promenama”, Adižes Institut, Novi Sad, 1998
AMG GT 93^^
5
2. Izvorišta promena
U današnjem krajnje turbulentnom svetu, organizacije se moraju kontinuelno
adaptirati okruženju i novim situacijama. Bez toga one jednostavno ne mogu da prežive, ali i da
napreduju. Da bi se obezbedio trend permanentnog razvoja, moraju se poznavati uzroci ili
izvoriše promena, a potom i posledice koje izazivaju promene. Problem je što veliki broj
teoretičara prenaglašen akcenat stavlja na posledice koje izazivaju promene, a malo na uzroke
koji dovode do promena. To se dalje nepovoljno odražava i na upravljanje promenama, jer ko
nezna od kuda dolazi, ne zna zapravo ni ko je ni kuda ide, pa shodno tome ne zna gde treba stići.
Bez obzira na različitost posmatranja promena, izvorište promena i posledica koje one
izazivaju se mogu prikazati na sledećoj tabeli:
Tabela 1.
Izvorište promena i posledice
Kao što se iz šeme vidi, promenama prethodi kretanje, a iz njih proizilaze problemi koje
treba regulisati, što je problem menadžmenta. Otuda i potrebe da se svaki elemenat na
odgovarajući način i obrazloži.
Kretanje
. Život i rad svakog pojedinca, kompanije i države praćen je odgovarajućim
vrstama kretanja. Kretanje postoji i kada ne dolazi do fizičke promene mesta nekog tela, procesa
ili pojave. Zahvaljujući kretanjima, moguće je da nastaje i opstaje materija, energija i
informacija.
Kretanje je uslov za postojanje materije, jer kako kaže prof. dr Vojislav Vučenović,
“nikada i nigde niti je bilo, niti može biti, materije bez kretanja”. On dalje nastavlja da se “svaki
pojedini atom vasionske materije u svakom trenutku nalazi u nekom obliku kretanja,.... te da je
svako mirovanje, svaka ravnoteža samo relativna u odnosu na ovaj ili onaj oblik kretanja”.
Navedene činjenice ukazuju da je kretanje uzrok promena. Ukoliko ne bi bilo kretanja,
ne bi bilo ni promene. Brzina kretanja odredjuje i brzinu promena, kao i njihovu složenost.
Kretanja mogu biti različita: mehanička, hemijska, biološka, toplotna, magnetna, elektro itd.
Prema prof. Vučenoviću
2
postoje dva osnovna oblika kretanja i to: atrakcija i repulzija.
Atrakcije je kretanje u kome se čestice materije približavaju jedna drugoj sa težnjom da se
povežu, odnosno da uspostave kanale komuniciranja. Rezultat atrakcije je nastanak novih
celina, podsistema ili živih bića koji se formiraju po odredjenom algoritmu.
2
prof. dr V. Vučenović i dr. “Poslovni sistem”, Institut za unapredjenje robnog prometa,
Beograd, 1998.
Kretanje
Promene
Problemi
Upravljanje
AMG GT 93^^
7
Iako su ove dve pojave u ravnoteži, promena se ne može uvesti dok se prethodno ne
eleminiše staro. To nameće potrebu postojanja profesionalaca koji će rešavati probleme.
U prošlosti su kretanja bila spora, pa su i promene i problemi bili mali, a za njihovo
rešavanje je bila potrebna intuicija i osećaj. Razvojem proizvodnih snaga, brzina kretanja se
povećavala, a time i problemi, što je nametalo potrebu da se rešavanje problema poveri
profesionalcima. Otuda školovanje ljudi na visokim poslovnim školama, permanentan trening i
osvežavanje znanja kako bi profesionalci bili u trendu nastalih problema.
U postindustrijskoj eri kada je brzina komunikacija doživela neslućene razmere, traži se
superprofesionaizam. To je profesionalni menadžment ojačan infrastrukturom koja je
specijalizovana da pruži logističku podršku menadžmentu da brže i efikasnije rešava složene
probleme. Javlja se potreba za formiranje brojnih naučnih institucija, agencija, inovacionih
inkubatora koji su specijalizovani za pojedine oblasti i koji mogu brzo da dijagnosticiraju
problem, a još brže da daju rešenje za njegovo eleminisanje.
Za upravljanje promenama i promene upravljanja je bitno saznanje da su problemi
vezani za prošlost i sadašnjost, a da se njihovo rešenje odnosi na budućnost. S tim u vezi šanse
brzo nastaju, ali još brzo nestaju, pa je brzina reagovanja u donošenju odluka bitna komponenta
visoko profesionalizovanog menadžmenta. Ovde je problem što su brze odluke često
nekvalitetne, a spore kvalitetne, ali zakasnele. Bez obzira na navedeno, savremeni problemi
zahtevaju da se odluke donose brzo i kvalitetno. Umesto “ili-ili”, ovde mora biti uvedeno
pravilo “i-i”, odnosno i brze i kvalitetne odluke. Ako je menadžment u nemogućnosti da reaguje
(zbog nedostatka informacija ili ne uočavanja problema itd), ne treba se razočarati. Jer kako
kaže naš nobelovac Ivo Andrić: “Sve Drine ovog sveta su krive i mi ih nikada nećemo u
potpunosti ispraviti, ali isto tako ne smemo nikada prestati da ih ispravljamo”.
Iz navedenog se može zaključiti da je menadžment rezultat promena i problema i da ovi
fenomeni ne postoje ne bi bilo potrebe ni za menadžmentom. Najefikasniji način upravljanja
promenama je upravljanje kretanjem materije, procesa i pojava u veštačkim organizacijama.
Time se pojačavaju sile atrakcije, a destimulišu sile repulzije, odnosno smanjuju uzroci
nepovoljnih kretanja, a stimulišu pozitivna kretanja.
3. Vrste promena
U poslovnom svetu se može govoriti o različitim vrstama promena. Primera radi kod
proizvodnih organizacija se može govoriti o funkcionalnim promenama, dok u trgovinskom
sektoru o institucionalnim promenama. Ipak, za organizacije su najvažnije sledeće: promena
tehnologije, proizvoda, strukture i socio kulturološke promene
3
.
Organizacije se mogu menjati u jednoj ili više oblasti zavisno od internih i eksternih sila.
U industriji, proizvodjači trebaju uvoditi nove proizvode, ili njihovu modifikaciju, u
konkurentskim industrijama primenjuju se tehnološke promene da bi se povećala efikasnost i
efektivnost poslovanja, u maloprodaji kao elementu kanala distribucije bitne su institucionalne,
dok za sve njih strukturalne promene.
Promene u jednom delu organizacije mogu uticati na promene u drugim delovima
organizacije. Novi proizvod može zahtevati nov materijal, drugu stručnost radne snage ili
3
•
Mašić, B., Lončarević, R., Đorđević B, J., (2007), Menadžment: principi, koncepti i procesi, Univerzitet
Singidunum, Beograd, str. 303.
