Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Odeljenje za psihologiju
Predlog nacrta master rada na temu:
Kvalitet vezanosti i stilovi vaspitanja
darovitih srednjoškolaca
Student: Mentor:
Vanja Parović PS 15/84 dr Ana Altaras Dimitrijević
Beograd, mart 2016.
Uvod
Istraživanje koje predlažemo ima za cilj da poveže intelektualnu darovitost sa vezanošću i
vaspitnim stilovima, tj. da utvrdi eventualne razlike između grupe intelektualno darovitih
i grupe prosečno inteligentnih u pogledu navedenih dimenzija, i time doprinese boljem
razumevanju darovitih adolescenata. U radu će se prvo ukratko prikazati konstrukt
darovitosti, potom teorijska osnova i empirijski nalazi o vezanosti i vaspitnim stilovima,
problem i hipoteze predviđenog istraživanja, a zatim planirani metod.
Darovitost
Mada se istraživanja darovitosti suočavaju sa kritikom da se ne bave pravim problemima
i da je darovitost privilegija, a ne problem, interesovanje za ispitivanje ove teme ne
jenjava. Ovo interesovanje je dovelo do rađanja velikog broja koncepcija, modela, teorija
o darovitosti (detaljan pregled koncepcija videti u Altaras 2006; 2012).
Postojanje brojnih koncepcija darovitosti ukazuje nam na to da različiti ljudi pod pojmom
darovitosti podrazumevaju različite stvari kao i da je prisutna neusaglašenost o brojnim
pitanjima koja se tiču darovitosti (Teovanović, 2012; Jovanović, 2012). Jedno od važnijih
pitanja, koje susrećemo u literaturi, a po kojem se koncepcije razlikuju jeste to da li na
darovitost treba gledati kao na visoku sposobnost ili na visoko postignuće.
U ovom radu mi ćemo se opredeliti za shvatanje darovitosti kao izuzetne sposobnosti i
pritom predstaviti dva savremena modela, koja za razliku od nekadašnjeg stavljanja
darovitosti samo u intrapsihičke okvire, insistiraju na posmatranju ovog fenomena kao
razvojnog procesa koji beleži potpuno prerastanje potencijala u izuzetni učinak. Ova
transformacija je u značajnoj meri determinisana specifičnom konstelacijom sredinskih
faktora, pre svega porodice (Coleman, 2005). Prvi od njih je Ganjeov Diferencirani
model darovitosti i talenta (DMGT). Ganje
darovitost
određuje kao „posedovanje i
upotrebu izuzetnih prirodnih sposobnosti u bar jednom domenu“, dok se
talenat
odnosi
na „izuzetno ovladavanje sistematski razvijenim veštinama i znanjima u bar jednom polju
ljudske delatnosti“ (Gagne, 2004). DMGT model prikazuje kako se izuzetne prirodne
sposobnosti dugotrajnim procesom učenja i vežbanja razvijaju u izuzetne sistemski
razvijene sposobnosti/veštine. Model sadrži šest komponenti:
darovitost
(izuzetne
1
Prema teoriji vezanosti individue formiraju mentalne reprezentacije sebe i značajnih
drugih na osnovu nihove ranije interakcije (Bowlby, 1982). Te reprezentacije se nazivaju
unutrašnji radni modeli. Ovi modeli se opisuju preko dve dimenzije: anksioznost
(negativan model sebe) i izbegavanje (negativni model drugog), čijim se ukrštanjem
dobijaju specifični obrasci vezanosti: sigurni, izbegavajući, ambivalentni i
dezorganizovani (Weinfield, 2008). Siguran obrazac vezanosti karakterišu pozitivne
reprezentaciji i sebe i drugih (tj. niska anksioznost i izbegavanje), dok su kod nesigurno
vezanih osoba jedna ili obe reprezentacije su negativne. Sigurna vezanost omogućava
detetu slobodno istraživanje okoline, kao i kvalitetniju komunikacija, što bi trebalo da
vodi i boljem kognitivnom razvoju.
Vezanost i kognitivne sposobnosti
Rezultati empirijskih istraživanja povezanosti obrazaca vezanosti i intelektualnog razvoja
nisu jednoznačna. Veliki broj istraživanja pokazuje da između sigurnog obrasca vezanosti
i intelektualnih sposobnosti postoji pozitivna veza. Neki od nalaza te vrste su sledeći:
deca sa sigurnim obrascem vezanosti pokazuju visok nivo radoznalosti i istraživačkog
ponašanja; uspešni su u rešavanju problema (Vasta et al., 1998); superiorniji su u pogledu
jezičke kompetentnosti u porođenju sa decom sa nesigurnim obrascem vezanosti (Prior &
Glaser, 2006). Iako, kao što je rečeno, mnoga istraživanja pokazuju pozitivnu vezu
između vezanosti i intelektualne sposobnosti, nalazi o intenzitetu te veze nisu dosledni.
Neka istraživanja govore o povezanosti značajnog intenziteta (Jacobsen et al. 1994;
Crandell & Hobson, 1999), dok je u drugim utvrđena tek slaba pozitivna veze (Van
Ijzendoorn et al., 1995). Takođe, postoje istraživanja u kojima nije neđena značajna
povezanost između obrazaca vezanosti i kognitivnih sposobnosti (Moss & St-Laurent,
2001).
U domaćim istraživanjima dobijena je pozitivna veza između vezanosti i intelektualne
sposobnosti kada je reč o uzorku odraslih osoba (Dimitrijević, Altaras Dimitrijević i Jolić
Marjanović, 2013), dok je istraživanje koje su radili Banjac, Altaras i Dimitrijević (2013)
pokazalo da naši daroviti srednjoškolci pokazuju viši skor na dimenziji izbegavanja.
Prethodni nalaz u saglasnosti je i sa radom koji pokazuje da daroviti učenici imaju manje
3
