VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA „ČAČAK“
SEMINARSKI RAD
PREDMET: MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA
TEMA:
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH
Profesor: Student:
dr Albina Kecman Šušnjar Miljan Radonjić 121/051
Niš
Maj, 2018.
2
SADRŽAJ
Uvod......................................................................................................................................3
1. Pojam i značaj bezdednosti i zdravlja zaposlenih.................................................................4
2. Opšta zaštita zaposlenih........................................................................................................5
2.1.
Kontrola fizičkih i drugih
rizika.........................................................................6
2.2.
Jačanje svesti o potrebi
bezbednosti…………………………..……………….6
2.3.
Promocija dobrog
zdravlja………………………………….…………………8
3. Posebna zaštita zaposlenih....................................................................................................8
3.1.
Zaštita žena i
omladine……………………………………….………………..9
3.2.
Zaštita zaposlenih koji obavljaju poslove sa povećanim
rizikom……..……..10
3.3.
Zaštita zaposlenih trudnica i
porodilja……………………………………….10
3.4.
Zaštita
invalida…………………………………………………………….…12
3.5.
Zaštita zaposlenih sa zdravstvenim
smetnjama………………………………13
4. Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu.......................................................................14
Zaključak.............................................................................................................................15
Literatura.............................................................................................................................16
4
1. opšte zaštite zaposlenih, koja se odnosi na sve zaposlene i
2. posebne zaštite zaposlenih, koja se odnosi na pojedine kategorije zaposlenih.
1.
POJAM I ZNAČAJ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA ZAPOSLENIH
Bezbednost i zdravlje na radu
podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se
preduzimaju određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica
koji na to imaju pravo. Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najviši
nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su povrede na radu,
profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru, odnosno da se
ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih
profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u
preventivnom delovanju.
Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05 i 91/2015)
zaposleni su dobili šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i da tokom rada sačuvaju svoje
zdravlje. Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske Unije (EU) i
Međunarodne organizacije rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer
jedino bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sredina omogućavaju produktivan rad i život.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj
mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i
koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih
(član 4. tačka 4.).
Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog, socijalnog i
ekonomskog stanovišta.
Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i
ponos za organizatora, poslodavca i za društvo u celini.
5
Socijalni značaj BZR u najvećoj meri se izražava kroz veliki broj zaposlenih koji se
povrede ili izgube život na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi
sa radom o kojima, a često i o njihovim porodicama, preuzima brigu društvo.
I treća, ekonomska dimenzija sagledava se preko posledica povreda na radu,
profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim finansijskim pokazateljima koji zavise
od broja i težine takvih slučajeva. Naime, povrede na radu i profesionalne bolesti, često su
praćene havarijama, odsustvom sa rada čime se stvaraju troškovi i izdaci zbog toga što radnik ne
radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i što se znatna sredstva izdvajaju za lečenje radnika,
nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova
socijalnog osiguranja. To znači da bezbednost i zdravlje na radu utiču na produktivnost i
ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tržištu, te
da poslodavac ima neposredni interes da ona bude što efikasnija. Zato je svako ulaganje u mere
zaštite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna
sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u okviru preduzeća, koja se na nacionalnom nivou
odražava na visinu nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zaštitom zdravlja na radu i
smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se opterećenje
fondova socijalnog osiguranja što se neposredno odražava na visinu izdvajanja ovih sredstava
po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budžeta. Dakle, od stepena bezbednosti zavisi
zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u preduzeću ali i sposobnost
radne populacije na nacionalnog nivou što u krajnjem utiče na nacionalni dohodak i standard
svih građana.
2. OPŠTA ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih jedna je od značajnijih aktivnosti
menadžmenta. Reč je o funkciji koja se neposredno odražava na individualnu i organizacionu
uspešnost, troškove poslovanja i očuvanje ljudskih potencijala u organizaciji. Osim toga,
staranje o zaštiti na radu i zaštiti zdravlja zaposlenih doprinosi većem zadovoljstvu zaposlenih,
većoj produktivnosti i većoj zainteresovanosti za ostvarivanje organizacionih ciljeva i interesa.
Menadžment organizacije snosi punu odgovornost za obezbeđivanje neškodljivih i
bezbednih uslova rada i očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja svih zaposlenih. Takva
odgovornost, između ostalog, proizilazi i iz zakonskih propisa svake zemlje. Česte povrede i
nesrećni slučajevi na radu, sve veći broj invalida rada i profesionalnih oboljenja i slični razlozi,
