Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
_____________________________________________________________
СЕМИНАРСКИ РАД
из
Увођење деце у свет писане речи
Тема:
Заостајање и поремећаји у говору деце
Садржај
Увод ...........................................................................................................3
1. Теорије развоја говора .....................................................................4
2. Фазе у развоју дечјег говора ...........................................................5
Прелингвистичка фаза ..........................................................................5
Лингвистичка фаза ................................................................................6
3. Карактеристике дечјег говора .........................................................8
4. Језички развој према узрасту детета ..............................................10
4.1. Предшколски узраст ( од 3 до 6 године )
5. BILINGVIZAM..................................................................................16
6. ZAOSTAJANJE U GOVORU............................................................17
7. POREMEĆAJI GOVORA..................................................................18
8. FUNKCIJA PREDŠKOLSKE INSTITUCIJE U RAZVOJU
GOVORA..............................................................................................19
ZAKLJUČAK...............................................................................................21
LITERATURA..............................................................................................22
2
Говор се појављује као средство комуникације и мишљења. У почетку је
говор детету средство комуникације. Поред, за говор неопходног, биофизичког
механизма требало је доста времена и разних социјалних услова, да се развије
говор код човека. Тако се појавило низ теорија о развоју говора.
Немачки лингвиста Ј.Г.Хердер дао је међу првима теорију људског говора.
Према његовој теорији говор је настао имитацијом звукова из природе који
окружују човека. Настала је из потребе људи да означе предмете и лица око себе.
В. Вундт
(1832 - 1920) је развио теорију говора названу емоционално -
гестовном теоријом која полази од циља говора. Он сматра да је циљ говора био
могућност изражавања емоционалног стања, па су и гестовни знаци били повезани
за изражавањем емоција.
Према социјално - комуникативној теорији Л. Ноире говор је био у почетку
гест, али је потреба саопштавања особама изван видокруга појачавала вербалну
компоненту говора. То су пре свега били крикови упозорења на опасност, ратни
кликови и сл.
Фридрих Енгелс (1820 - 1895) је имао своју производну теорију говора, по
којој постоје три фазе у развоју људског говора, и то:
комплексни кинетички говор,
говор геста и
гласовни говор.
Из ових теорија можемо закључити о вишеструким функцијама говора:
говор као средство комуникације које омогућава међусобно
споразумевање, преношење знања, као и преношење социјалног наслеђа;
говор као средство мишљења који прати ментални развој појединца;
говор као средство емоционалног изражавања и катарзе.
2. Фазе развоја дечијег говора
4
У развоју говора који тече паралелно са развојем интелектуалних и
моторних способнисти могу се разликовати две фазе: прелингвистичка и
линвистичка.
2.1. Прелингивстичка фаза
У пелингвистичку фазу спада:
вокализација - појава везана за прве месеце после рођења када дете спонтано
прозизводи гласове,
брбљање - пре него што настане гласовна комбинација - реч са смислом код
деце до пет месеци појављују се групе самогласника и сугласника у облику
брбљања.
Паралелно са вокализацијом и брбљањем, употребом говорног апарата,
развија се и перцепција језика као и разумевање туђег говора. На узрасту од око
шест месеци дете је разликује љутит глас од тепајућег. Крајем прве године дете
показује веће интересовање за речи и од тад разуме забрану. Дете пре разуме говор
него што је стању да се служи њиме.
2.2. Лингвистичка фаза
5
касније. Прва замјеница јавља се крајем друге године. Са развојем рјечника,
број глагола се повећава а број именица опада.
Развој реченице. – Тек крајем друге године дијете зна комбинирати двије
ријечи у реченицу. Први покушај дјетета да направи реченицу састоји се у
томе што ставља двије ријечи једну поред друге. То су обично именица и
глагол („Дијете руча“), или придјев и именица („Лијепа кућа“). Овакве
реченице оно обично прати гестовима. Убрзо затим, дијете саставља реченице
од по три ријечи, као „Ана хоће лопту“, или „Дијете иде па-па“. У даљем
развоју, упоредо са повећањем рјечника, расте и комплексност комбинација
ријечи у реченици.
Функција говора. – Дјеца користе говор у разне сврхе. Некад њиме изражавају
емоционална стања, некад саопћавају намјере, или нешто захтијевају.
Функцију дјечјег говора први је изучавао швицарски психолог Ј. Пиагет.
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЈЕЧЈЕГ ГОВОРА
Испитивања дјечјег говора, посебно она које је провео Пиагет и Виготскy,
показују да у дјечјем говору постоје неке карактеристике којих нема код
одраслих.
Егоцентични говор је једна од главних карактеристика дјечјег говора. Ради се
о гласном говору дјетета, који нема функцију комуникације.
Овај говор има неколико подврста:
-
ехолалија, дијете понавља више пута једну ријеч (беба-беба), чак може и
да ју пјевуши не обраћајући се никоме;
-
монолог, дијете говори и прави гесте као да гласно размишља не
обраћајући пажњу на околину;
-
монолог у двоје, говори за себе, иако се налази у друштву другог
дјетета, али се не обраћа њему, нити од њега очекује одговор.
7
