M
атурски
рад
-
Ц
a
рин
e
и
ув
o
зни
режим
САДР
Ж
АЈ:
1. УВОД................................................................................................................2
2. ЦАРИНА..........................................................................................................4
3. ПОДЈЕЛА ЦАРИНА.........................................................................................8
3.1. Царине према правцу кретања робе......................................................9
3.2. Царине према начину обрачунавања и наплате.................................10
3. 3. Царине према карактеру трговачких односа са иностранством.......11
3.4. Царине према висини оптерећења производа из
одређеног подручја или дестинације..................................................12
3.5. Царине према њиховој основној економској функцији......................13
4. УЛОГА ЦАРИНА У ПОРЕСКОМ И ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ.................15
5. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНЕ...................................................................................16
6. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................21
7. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................22
1
M
атурски
рад
-
Ц
a
рин
e
и
ув
o
зни
режим
1. УВОД
Спољно трговинска размјена,као облик међународне подјеле рада, се
све више проширује, међународни економски односи продубљују, а свјетска
трговина постаје значајан чинилац развоја националних економија.
Робна размјена се одвија по одређеним законитостима које владају на
свјетском тржишту, без обзира на остварен ниво продуктивности у производњи.
Путем светског тржишта остварује се прометни процес где се упоређују све
различитости у условима приврјеђивања на домаћем тржишту. На међунаро-
дном тржишту, иако се по правилу наступа са робом која представља највиши
домет употребне вриједности, разлике у степену цјеновне конкурентности су
значајне. Савремено свјетско тржиште има разрађена правила како се рјеша-
вају разлике у цјенама у робној размјени са свијетом.
Савремени царински системи познају углавном увозне, а мање извозне
царине. До 1921.год. када је усвојена Барселонска конвенција постојале су и
провозне царине. Царине су све до појаве развијеног капитализма имале
доминантно фискални карактер и представљале значајан изворни приход
државе.
Међутим, на високом нивоу развоја међународне подјеле рада, када је
беспоштедна конкуренција непосредно стварала услове за поларизацију
свјетских економских токова на развијене и мање развијене, царина је добила
изузетно важну функцију заштите домаће производње. Савремена економска
историја свијета обогаћена је, не само сазнањем, већ и непосредним утицајем
царине као главног инструмента за заштиту националног економског простора.
Отуда је царина на данашњем нивоу развоја свјетске привреде изузетно
важан инструмент царинске политике сваке земље.
Динамичан развој производних снага у капитализму и настанак савре-
мено организованих држава довео је до промјене функције царине. Повремене
економске кризе у цикличном кретању производних снага и њихов утицај на
2
M
атурски
рад
-
Ц
a
рин
e
и
ув
o
зни
режим
2. ЦАРИНА
Појам
царина
помиње се у 13 вијеку, потиче од речи “цар”, а означавала
је приходе који су припадали цару без обзира на изворе тих прихода и звале су
се “цареве даџбине”. Ријеч царина среће се још прије наше ере. Познаата је
била и старим Римљанима, који су у граничним областима оснивали царинске
станице, где су наплаћивали све даџбине за робу (царине, таксе, саобраћајни
порез итд).
У италијанском језику опште прихваћен термин за царину је
“догана”
, у
шпанском и португалском “
адуана”
а у француском језику
“доуане”
.
У САД, Великој Британији и другим земљама енглеског говорног подручја за
царину се употребљава израз “
цустомс
”, у немачкој “
золл
” а у турском језику
“
гумрук
”.
Царине у средњем вијеку заводе феудалци, кнежеви, манастири, цркве и
др. Тада је царина имала само фискални карактер.
У историји балканских народа познато је, да је наплаћивана царина и да
је имала различите називе: “тридесетица”, “дуана”, “митница”, “хармица”,
“ђумрук” и др.
За вријеме владавине Турске, у Србији и Босни и Херцеговини исто је се
наплаћивала царина. Тамо је се царина називала “ђумрук”, назив који је
преузет од Турака.
Почеци царинске службе у Србији датирају од маја мјесеца 1804. године,
када је Карађорђе Петровић на Остружници код Београда установио
царинарницу (ђумрукану) са скелом. Приход од ове царинарнице ишао је
команданту топчидерске војске који га је користио за плаћање војних потреба
обезбјеђиваних из Срема.
У септембру 1805. године отварају се нови царински прелази:
забрешки,
шабачки и митровачки
, а у децембру исте године послати су цариници на нове
прелазе
дунавске и моравске
. Значи, царина као инструмент наплате за увоз,
извоз и превоз робе позната је још од оснивања државе и са њом је у нераски-
4
M
атурски
рад
-
Ц
a
рин
e
и
ув
o
зни
режим
дивој вези до данашњег дана. Један од пионира царинске службе код нас био
је и Вук Стефановћ Караџић. Он је у прољеће 1811. године постављен за
управника царинарнице у Кладову.
Царина је била једна од првих Државних служби успостављених у
Србији послије Другог српског устанка.
Дана 21. децембра 1833. године (2. јануара 1834. године по новом календару),
београдски везир у присуству турске војске, лично је предао београдску
царинарницу кнезу Милошу Обреновићу. Послије предаје српској страни ове
највеће царинарнице, преведена је на српски језик цијела турска ђумруцка
(царинска) тарифа, по којој су се наплаћивале царинске таксе и остале
даџбине.
Значај царина са фискалног аспекта нарочито је био изражен у средњем
вијеку. Свој данашњи облик почиње добијати крајем 18. вијека и то под
утицајем меркантилизма. Данас царине много више служе за остваривање
економско – политичких циљева него чисто фискалних циљева.
Царине су један од основних јавно-правних облика прихода. Представљају
један од најзначајнијих интрумената у домену спољно-трговинске политике, и
спада у посредне порезе.
Значење појма царина се временом мијењало. Током историје, под овим
појмом су се подразумјевала плаћања ради прелаза робе преко неког пута,
моста или ријеке. Данас се
појам царина
углавном користи за плаћања при
кретању роба
преко државне границе (увоз, извоз, транзит).
Царина је даџбина која се у виду новчаног износа наплаћује на робу по
унапријед утврђеним критеријумима и по утврђеним царинским стопама у
царинској тарифи, најчешће од стране државе увознице, у циљу заштите
домаће привреде или из фискалних, социјалних и других разлога.
Царина је даџбина коју намеће држава, која се наплаћује приликом
увоза, извоза или транзита одређених роба кроз њену територију.
То је износ давања (обавеза) увозника робе у домаћој валути по основу увоза
односно преласка робе преко царинске линије једне државе, односно преласка
5
M
атурски
рад
-
Ц
a
рин
e
и
ув
o
зни
режим
царина може бити инструмент заштите домаће производње, ако
се формира на одређеном нивоу, као и инструмент конкурентно-
сти домаће производње при продору на извозна тржишта када су
ниске царинске стопе на увоз сировина, репроматеријала и
опреме.
Циљеви
због којих се уводе царине могу бити:
фискалне,
економске,
и социјалне природе.
1.
Фискални циљеви
– увођење царине имају за циљ да се осигурају
потребна јавна средства држави, односно друштвеној заједници, тј.
да се прикупе одговарајућа финансијска средства држави.
2.
Економски циљеви
– увођење царина могу бити разноврсни и бројни.
Прије свега, домаћа привреда се може штитити царином, или само
одређена привредна грана од спољне конкуренције. Царином се
може повећати цијена увозној роби, потенцирати развој одређене
гране, дјеловати на структуру трошкова и расподјелу друштвеног
производа инвестиције и сл. При томе, ако је основни циљ увођење
царина осигурање потребних новчаних средстава за покриће држа-
вних тј. јавних расхода, онда је примаран фискални циљ увођења
царине. Међутим, ако се царина уводи због заштите домаће привреде
онда је примаран економски циљ увођење царине.
3.
Социјални циљеви
– увођење царине огледају се у томе да се кроз
снижење царина на одређене производе који су битни за животни
стандард одређених социјалних група, дјелује на појефтињење тј.
стимулисање потрошње.
Мишљења финансијских стручњака о мјесту и улози царина у економском и
финансијском систему земље у значајној мјери се разликују.Једни указују на
негативне карактеристике и оспоравају царине, док други у царинама виде
7
