РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХИНКА
СЕМИНАРСКИ РАД
Назив теме :
БУКА И ВИБРАЦИЈЕ КАО ЗАГАЂИВАЧИ ЖИВОТНЕ ОКОЛИНЕ
Ментор:
Студент:
___________________
______________________
Проф. др Дарко Радосављевић
Душан Вујичић 341/2017
Београд, 2018.
САДРЖАЈ:
1. УВОД ........................................................................................................................... II
2. БУКА КАО ЗАГАЂИВАЧ ЖИВОТНЕ ОКОЛИНЕ ............................................... 4
2.1.
Зашто се бука сматра загађивачем .................................................................4
2.2.
Може ли бука да оштети слух ....................................................................... 5
2.2.1. Осетљивост на буку
................................................................................ 5
2.3.
Праг толеранције звука .................................................................................. 5
3. БУКА И ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ ...................................................................................6
4. КОМУНАЛНА БУКА ................................................................................................. 7
4.1.
Физиолошке промене које бука изазива у људском организму ..................7
4.2.
Може ли бука да омета говор ........................................................................7
4.3.
Појам комуналне буке и како се она прати...................................................8
4.3.1. Мерење комуналне буке
............................................................................8
4.4.
Контрола буке ................................................................................................ 9
4.4.1. Дозвољни ниво буке
.................................................................................10
5. ВИБРАЦИЈЕ .............................................................................................................. 11
5.1.
Шта су механичке вибрације ....................................................................... 12
5.1.1 Како се опажају механичке вибрације
................................................. 12
5.2.
Последице човекове изложености вибрацијама ........................................ 12
5.2.1. Резонантни опсези подсистема људског тела
.....................................13
5.3.
Мере заштите од механичких вибрација .....................................................15
6. ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................... 17
I
2. БУКА КАО ЗАГАЂИВАЧ ЖИВОТНЕ ОКОЛИНЕ
Бука се једноставно може дефинисати као нежељени звук, али то не значи да се
зна који звук људском организму неће пријати. При томе, оно што је за некога музика,
за другог може бити бука. Звук може бити пријатан када је тих, а бука када је гласан,
односно занимљив када је ритмичан, али не и када се понавља без правилности.
Досадашња истраживања су показала да људски организам реагује на повећање јачине
звука и утиче штетно на различите начине, у сваком случају, гласност смета, стога што
је звук већег интензитета, вероватније је да ће се сматрати буком.
2.1. Зашто се бука сматра загађивачем?
Бука је саставни и неразлучиви део савремене техничко-технолошке
цивилизације.
Излагање агресији буке је свакодневно: рад електричних чекића, грађевинских
машина, опрема за рушење, ваздушних компресора, мотоцикала, аутомобила, камиона,
авиона, машина за прање веша и посуђа, апарата за припрему хране, косилица, стерео
музичких апарата и др. Већина ових апарата чини саставни део урбаног живота, али и у
изолованим, мирним просторима света јуре возила и раде апарати, дакле, мир у
природи се нарушава, а слух људи који их користе се оштећује.
Бука вишеструко угрожава људско здравље и један је од највећих проблема
посебно у градским подручјима. Као мешавина звукова различитих особина бука може
бити трајна, испрекидана и ударна, променљивих нивоа, различитог трајања и
временске расподеле.
Бука је један од
највећих загађивача
животне околине.
У комуналној средини главни извори буке
су саобраћај, индустрија, грађевински и
јавни радови, спорт и забава.
У затвореном простору главни извори
буке су сервисни уређаји, уређаји за
емитовање музике и говора, кућни
апарати.
Буку може стварати и природа (удар
грома, слапови, јаки удари валова,
земљотреси) те људи и животиње.
Саобраћај је један од најважнијих узрока
буке,
80% стварања буке
у градовима
узрокују аутомобили
, а на прометним
раскрсницама ниво буке може достићи и
до 90 dB.
Према Међународној организацији за
стандарде (ISO) опасни интензитети буке
су изнад 90 dB. [Слика 1.]
Слика 1. – Интензитет буке изражен у dB
4
2.2. Може ли бука да оштети слух?
Студије су недвосмислено потврдиле да радници у фабрикама двоструко брже
губе слух од службеника истих година. Процењује се да готово половина машина које
се користе у индустрији производи звук који може да оштети слух. Оштећење слуха као
последица буке почиње да се јавља између 80 и 90 децибела. Студијска истраживања су
показала да звук од 80 децибела може изазвати привремено подизање прага
способности да чујемо и тај праг може постати сталан уколико се ситуација понавља.
Испитивања у војним и индустријским постројењима показала су да оштећење
слуха може настати чак и ако је ниво буке незнатно изнад 80 децибала под условом да
се он понавља у току осмочасовног радног времена.
2.2.1. Осетљивост на буку
На доживљај буке делује став према буци, недостатак надзора над буком, пренос
непријатне информације, амбијентална бука.
Осетљивост на буку зависи од:
– карактеристика буке (јачина, ритам, садржај),
– индивидуалних карактеристикама изложене особе (стање органа слуха, узраст,
индивидуална осетљивост)
– дужине и врсти изложености.
2.3. Праг толеранције звука
Значајан проценат младих данас у свету има приметно слабији слух.
Истраживања су показала да се код младих људи који слушају рок музику од преко 92
децибела у опсегу од 500 до 800 херца бар један сат дневно праг толеранције помери за
око 40 децибела код 10% слушалаца, а код осталих тај ниво се подигне између 20% и
30%. Иако је ово подизање прага толеранције на буку привремено, уколико се
изложеност понавља, процес може постати неповратан.
Људски праг толеранције стаје на 130 децибела. Повећање од 10 децибела људи
доживљавају као двапут гласније.
Померање прага толеранције је подизање новоа чујности звука, другим речима,
да би се чуо и најтиши звук, који се може чути, при помереном прагу толеранције, он
мора бити јачи.
5
