ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ,,ЧАЧАК"
ДИПЛОМСКИ РАД
Студент:
AMG GT
Бр. Индекса:
Београд, 2018
.
2
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ,,ЧАЧАК"
Предмет: Банкарство
ЗАВРШНИ РАД
ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ БАНКЕ
Ментор: Студент:
Проф. др
Бр. индекса:
Београд, 2018.
4
Сажетак
Рад је фокусиран на банкарски сектор Србије, нарочито на промотивне
активности банака у јавности и на медијима. Аутори су покушали да нађу узрочно
последичну везу између успешности и квалитета рада банака са једне стране и улагања
у промотивне активности банака са друге стране, као важног инструмента за
реализацију пословне политике банака.
Промотивне активности појављују се и као успешан инструмент у функцији
повећања сатисфакције клијената банке, што има за повратни ефекат повећање
успешности пословања банака.
Кључне речи
: банке, промоција, сатисфакција клијената, пословна политика.
Abstract
The work is focused on the banking sector of Serbia, whereby it is on the promotion
of banks in the public and the media. The authors tried to find an inevitable consequential
connection between the performance and the quality of banks' operations with one country
and investments in the promotional activities of banks with other countries, as an important
instrument for the implementation of parliamentary policy of banks.
Promotional activities appear as a successful instrument in the functions of customer
satisfaction history, which has the backward effect of increasing the success of bank
statements.
Keywords:
banking, promotion, customer satisfaction, business policy.
5
1. УВОД
Под промотивним активностима банака подразумевају се све активности које
се предузимају од стране банкарских институција да би се нека од услуга пласирала
1
.
Ове активности обухватају: продају, економску пропаганду, унапређење продаје,
унапређење технике рада са комитентима, развој веза са јавношћу („Public Relations“).
У погледу унапређења технике рада са клијентима у банкама неопходно је развијати
што савременије облике у циљу приближавању банке клијенту, смањења психолошке
дистанце између банке и клијента и стварања што потпуније слике о банци на
тржишту. У том циљу битан је и развој веза са јавношћу. Економска пропаганда
омогућава шире поље дејства банке у циљу пласмана услуге. Користећи велики број
масовних медија, банке су у могућности да упознају клијенте са концепцијом своје
пословне стратегије у погледу ширења броја услуга или тржишта.
Банкарски маркетинг јесте скуп активности банке усмерених ка истраживању
финансијског тржишта са циљем задовољавања потреба постојећих и потенцијалних
комитената с једне стране, и остваривања пословних циљева банке са друге стране.
Маркетинг треба да задовољи што шири круг потреба клијената у односу на
потенцијал банке. Особина маркетинга је да прихвата само оне методе које су
савремене, рационалне и максимално усклађене са потребама и могућностима. Банка
као финансијска институција представља маркетинг институцију и део је макро
маркетинг система. С обзиром на своју тржишну оријентацију, и банке своју
активност започињу и завршавају корисником банкарских услуга.
Банка мора ставити свој „производ“ или услугу сагласносно начину
испољавања тражње у целини или по појединим деловима тржишта. Треба имати у
виду специфичност банкарских услуга: оне су апстрактан предмет банкарских услуга
који није везан за материјална добра, него за новац у разним видовима; банкарске
услуге се конкретизују и уобличавају кроз појединачне уговорне одредбе и имају
временску димензију, јер представљају једнократни чин куповине и продаје услуге,
због чега су битан фактор поверења у субјект који је пружа. За дефинисање банчиних
услуга веома су важне активности истраживања тржишта и планирања развоја услуга.
1
Ђукић, Ђ. и др. (2004). Банкарство, Београд, Економски факултет, стр. 27.
7
2.1. Појам активних банкарских послова
Активни банкарски послови или кредитни послови су сви они банкарски
послови у којима се банка појављује као кредитор, тј. где банка позајмљује новац –
2
даје кредит – или преузима неку правну обавезу за свога клијента односно банка
иступа као поверилац, кратко једноставно речено ови послови се називају послови
пласмана.
Кредит је новчани дужничко – повериачки однос у којем поверилац кредита
(обично банка) уступа право коришћења одређеног износа новчаних средстава
дужнику (дебитору) на уговорено време и уз уговорене услове поврата. У својој
суштини ради се о улагању сопствених и туђих средстава у одговарајуће пласмане
који су уједно најважнији извори прихода сваке банке као привредног субјекта. Док
пасивни послови чине материјалну основу на којој се заснива банкарско пословање,
одређује количина пословних средстава, врста кредита и пласмана, активни послови
одређују делокруг банке као привредног субјекта и њено место у привреди и
кредитном систему. Банка без активних послова не би се уопште могла назвати тим
именом. Стога многа законодавства, па и наше, заштићује назив “банка” да би се
спречила злоупотреба овог појма и назив резервисао само за она предузећа код којих је
заиста реч о примању новчаних средстава и на основу њих одобравању кредита,
односно њиховом пласману. С обзиром на функције и улогу кредита где кредитни
односи прожимају целокупну материјалну сферу друштвеног живота, разумљиво је
што је при регулисању банкарских послова највише пажње посвећено кредитним
пословима, и то не само Законом о банкама и кредитним пословима, већ и низом
других прописа меду којима посебно место има Закон о облигационим односима. У
складу са принципом стабилности који важи за све привредне субјекте, па и за банке,
банке у оквиру одговарајућих прописа, руководећи се начелима банкарског
пословања, посебно начелима ефикасног улагања, самостално одређује намене за које
дају кредите, висину кредита, цену кредита (каматну стопу), рок враћања и кориснике
кредита, ако позитивним законским прописима није одређено другачије. Кредитни
односи заснивају се на бази обостраног поверења (цредо – веровати) даваоца и
примаоца кредита.
2
Живковић, А., Станкић, Р., Крстић, Б., (2009): „Банкарско пословање и платни промет“, Економски
факултет, Универзитет у Београду, стр 19.
