МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЋУПРИЈА
ЗАВРШНИ РАД
Област: Здравствена нега у рехабилитацији
Тема: Здравствена нега у рехабилитацији болесника са
Паркинсоновом болешћу
Ментор: Студент:
Др. Наташа Савић Катарина Такашманова 46161
Ћуприја, јул 2018.
Садржај
1. УВОД ............................................................................................................................1
2. ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ..................................................................................... 2
2.1 Патоанатомија и патофизиологија .......................................................................2
2.2 Етиологија ..............................................................................................................5
2.3 Епидемилогија .......................................................................................................6
2.4 Клиничка слика .....................................................................................................7
2.5 Дијагноза ..............................................................................................................10
2.6 Терапија ................................................................................................................12
3. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У РЕХАБИЛИТАЦИЈИ БОЛЕСНИКА СА
ПАРКИНСОНОВОМ БОЛЕШЋУ .........................................................................15
3.1 Поступци неге .....................................................................................................18
3.2 Кинезитерапија ....................................................................................................22
4. ИСТРАЖИВАЧКИ ДЕО РАДА............................................................................... 26
4.1 Циљ и задаци .......................................................................................................26
4.2 Методологија рада ..............................................................................................26
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА ..................................................................................................27
6. ЗАКЉУЧАК ...............................................................................................................33
7. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................... 34
8. ПРИЛОЗИ ..................................................................................................................35
9. БИОГРАФИЈА ...........................................................................................................37
Здравствена нега у рехабилитацији болесника са Паркинсоновом болешћу
2. ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ
Паркинсонова болест представља хронични прогресивни поремећај моторне
функције који карактерише тријас симптома: брадикинезија, ригор, тремор уз
придружене друге симптоме. Паркинсонова болест најчешћа је болест покрета (болест
базалних ганглија). У изворном називу болести истакнута је „одузетост“ иако
одузетости у познатом смислу нема, али због глобално успорених и знатно ослабљених
вољних и емотивних покрета болесници су у поодмаклој фази болести тешко
хендикепирани и изгледају као да су одузети. Може се рећи да се код тог синдрома
ради о екстрапирамидалној одузетости. Паркинсонов синдром може бити последица
бројних стања и обично се приписује лезијама које захватају супстанцију нигру и њене
еферентне путеве.
Узрок Паркинсонове болести још увек није познат, али се сматра да је узрок
комбинација генетских фактора и фактора околине. Настанак болести је повезан са
недостатком допамина тј. пропадањем допаминергичких неурона у делу мозга који је
задужен је за контролу вољних покрета. Болест се препознаје по тремору, укочености
мишића руку, ногу и врата и брадикинезији. Уз то је код болесника често присутна
депресија, деменција, сметње сна, мокрења и столице. Обзиром на продужење
животног века становништва све више има старијих особа, па и више оболелих од
Паркинсонове болести, која се углавном јавља после 60. године живота. Уколико у
породици постоји особа оболела од ове болести, родбина има 17% изгледа да ће
оболети од ње. Болесницима оболелим од Паркинсонове болести користи физикална
терапија и зато је важно остати активан у свакодневним активностима које укључују и
вежбање, које неће уклонити симптоме болести или смањити прогресију, него ће
побољшати болесниково телесно и душевно стање.
2
Здравствена нега у рехабилитацији болесника са Паркинсоновом болешћу
2.1
Патоанатомија и патофизиологија
Паркинсонова болест припада групи неуродегенеративних болести, узрокована
је дегенерацијом неурона у супстантција нигра (СН).
Ћелије код СН производе допамин, неуротрансмитер који се ослобађа у нуклеус
каудатусу и путамену, учествује у регулисању кретања и одржавању равнотеже.
Смањена продукција допамина условљава развој клиничке слике којом превладавају
успорено кретање, тремор и развој ригидности. Циљ лечења је надокнадити лековима
мањак допамина. Најраширенији је леводопа која је природни прекурсор допамина,
успешно прелази крвно-мождану баријеру и у мозгу се претвара у допамин.
Алтернатива је администрирање агониста допамина који ће опонашати дејство
допамина у ћелијама путамена и каудатуса.
Слика број 1- Патофизиологија Паркинсонове болести
Базалне ганглије представљају групације једара у ЦНС-у (тзв. субкортикална
сива маса) које функционишу као целина. Оне су део екстрапирамидног система, а
повезане су са церебралним кортексом, таламусом и другим можданим регијама.
Експерименталне студије су показале да базалне ганглије имају инхибиторни утицај на
3
Здравствена нега у рехабилитацији болесника са Паркинсоновом болешћу
Основу ПБ чини недостатак неуротрансмитера допамина. Међутим, постоје
докази да и други неуротрансмитерски системи мозга показују одређени степен
дисфункције. Допамин је по хемијском саставу аминоалкохол. Највише га има у месу,
млеку и млечним производима, јајима, риби и плодовима мора, бадемима, орасима,
кикирикију, пшеничним клицама, соји и квасцу. Ипак, допамин се најчешће синтетише
из неесенцијалне аминокиселине Л-тирозина.
2.2
Етиологија
Данас разликујемо три главне етиолошке групе Паркинсонове болести:
идиопатски, постенцефалитични и неуролептични облик. Елементи Паркинсонове
болести могу се сусрести и у оквиру других познатих болести средишњег нервног
система, али у таквим случајевима присутни су и симптоми и знакови оштећења
одговарајућих подручја мозга карактеристични за ову болест. То је нпр. акинетски
облик Хунтингтонове кореје, Вилсонова болест, идиопатска ортостатска хипотензија и
друге мултисистемске дегенерације. Узрок идиопатског облика болести није познат.
Није доказано да наслеђе има неку улогу осим у јувенилном облику
Паркинсонове болести за који се претпоставља да је последица наследног дефицита
тирозин-хидроксилазе, ензима који представља важну етапу у синтези допамина. У
идиопатском облику болести дегенерација и нестанак ћелија захвата претежно
централно смештене групе ћелија у супстанцији нигри у којима се редовно
интраплазматски налазе Левyјева хијалина инклузијска телешца.
У постенцефалитичном облику дегенерација и нестанка ганглијских ћелија у
супстанцији нигри нису ограничени на поједине групе неурона, него дифузно захватају
читаво језгро. С обзиром на то да постоји селективност лезија које су претежито
ограничена на пигменирана језгра у тегментуму можданог стабла данас се сматра да
идиопатски и постенцефалитични облик болести представљају системску
дегенеративну болест средишњег нервног система који углавном погађа неуронске
системе које садрже неуромеланин.
Неуролептични облик Паркинсонове болести јавља се након примене великих
доза фенотијазина, бутирофенона, ресепина и других неуролептика током лечења
5
