4
ОСНОВНА НАЧЕЛА ЈАВНИХ РАСХОДА
Ментор
Ученик
6
УВОД
Област расхода у буџетском систему је нераздвојива од области јавних прихода и
као таква је у свакој земљи регулисана законом. По самој својој природи начина
располагања истим, ове области су предмет бројних спекулација - ко има право на
прикупљање прихода, а ко на расподелу и др. Не постоји држава која може опстати без
својих прихода, нити њени становници без равномерно распоређених расхода. Ове
потребе решавају политичке, економске, социјалне и правне структуре на начин који би
требао да буде свима у интересу.
Уређивање јавних прихода и расхода уређује се Уставом и Законом. Јавни расходи
се финансирају из буџета државе, републике, кантона, града или општине. Расходи за
које се средства обезбеђују у буџету се могу финансирати непосредно из буџета, преко
буџетских фондова и посебних рачуна у складу са посебним законима.
Kада се говори о државном буџету онда се мисли на једногодишњи документ, који
припрема министарство финансија, у сарадњи са другим министарствима, док га усваја
народна скупштина у облику, односно форми закона. Буџет има карактер финансијког
плана државе за једну годину и представља једну прогнозу финансија. Поред овога,
државни буџет је обавезујући за државне органе, на расходној страни, јер се предвиђени
издаци не могу и не смеју прекорачити без ребаланса буџета односно без измене буџета
по истој процедури по којој је донет.
За јавне расходе за које не постоје довољна средства у буџету доноси се посебан
закон - Закон о јавном задуживању или држава за мање буџетске јединице (општине)
доноси посебан закон који одређује посебне услове и мерила за допунска средства.
7
1.
ПОЈАМ И KАРАKТЕРИСТИKЕ ЈАВНИХ РАСХОДА
Јавни расходи су историјски везани за државу и њене функције. Повећана улога
државе је захтевала и повећање трошкова у буџету, што је изазвало све веће
интересовање економских, а посебно финансијских теоретичара за ова питања. Јавни
расходи су неодвојиво везани за функције државе и јављају се као њихов пратилац.
У савременој финансијској литератури могу се срести бројне дефиниције које
покушавају да дефинишу и објасне појам и суштину јавних расхода. Отуда, не улазећи у
разлике и нијансе које се могу уочити у различитом дефинисању појма јавних расхода,
треба посебно нагласити да јавни расходи по правилу представљају задовољење јавних
потреба помоћу новца, односно јавни расходи су они издаци које држава чини у јавном
интересу. У складу са наведеним, треба имати у виду чињеницу да за већину дефиниција
јавних расхода карактеристично је да полазе од две основне тезе: прво, јавни расходи
служе за подмирење јавних потреба, и друго, у савременим условима, јавни расходи су
по правилу изражени у новцу.
Све до почетка XX века у финансијској теорији, а и у пракси није се посвећивала
одговарајућа пажња јавним расходима. Главни и скоро једини предмет јавних финансија
фокусиран је на изучавање јавних прихода. Финансијска теорија и пракса с почетка XX
века почиње да сматра да јавне расходе треба укључити у јавне финансије, али да то
укључивање мора бити ограничено. Јавни расходи данас представљају веома ефикасан
инструмент укупне економске и социјалне политике савремене државе. Они се више не
третирају као акт потрошње, већ као рационално коришћење богатства, тј. друштвеног
производа.
Савремена финансијска теорија своја изучавања темељи на ставу да су подједнако
важни и равноправни и јавни расходи и јавни приходи. Поставља се питање да ли треба
прво излагати материју јавних расхода или јавних прихода. Јавни расходи су синоним за
јавне потребе које се управо задовољавају ангажовањем средстава јавних прихода.
Пошто јавне потребе омогућују егзистенцију и развој одређене државне заједнице, неки
сматрају да је најпре нужно дефинисати обим потребних средстава за њихово
задовољење, па тек после тога прићи разради начина којима ће се прикупити тако
одређена средства. Други сматрају да прво треба дефинисати обим средстава који се
