Organizacija poslovnih sistema

I.

Organizacija poslovnih sistema

1. Definicija organizacije poslovnih sistema

Menadžeri   proizvodnje   odgovorni   su   za   proizvodnju   potrebnih   roba   ili   usluga   u 
organizacijama.   Oni   donose   odluke   koje   se   odnose   na   funkcije   proizvodnje   i   korišćenje 
transformacionih sistema. Upravljanje proizvodnjom je studija donošenja odluka u funkciji 
proizvodnje.
Tri tačke je potrebno naglasiti:



Funkcija – menadžeri proizvodnje su odgovorni za upravljanje onim odeljenjima ili 

funkcijama u organizacijama gde se proizvode robe i usluge.



Sistem – gornja definicija se odnosi na transformacione sisteme koji proizvode robu i 

usluge.  Sistemski pogled daje snažnu osnovu za oblikovanje i analiziranje proizvodnje.



Odlike   –   gornja   delinicija   se   odnosi   na   donošenje   odluke   kao   važnog   elementa 

poslovne   organizacije.   Pet   glavnih   odgovornosti   za   donošenje   odluka   u   poslovnoj 
organizaciji su: kvalitet, proces, kapacitet, zalihe i radna snaga.

2. Istorija organizacije poslovnih sistema

2.1.

Podela rada

Specijalizacija rada za poejdine zadatke može da da rezultate veće proizvodnosti i efikasnosti 
od   one  koja  se  postiže   dodeljivanjem   mnogo   zadataka   jednom   radniku.   Platon   je  rekao: 
„Čovek čiji je posao sveden na tako ograničen zadatak (npr. šivenje cipela) mora se mnogo 
isticati u njemu.
Adam Smit (delo „Bogatstvo naroda“) je primetio da specijalizacija rada povećava autput 
zbog tri činioca:



povećanja spretnosti kod radnika,



izbegavanje gubitka vremena radi menjanja posla,



dodavanja oruđa i mašina.

2.2.

Standardizacija delova

Delovi se standardizuju kako bi se mogli menjati. Henri Ford je uveo pokretnu traku za 
montažu   automobila,   njegov   koncept   zahtevao   je   standardizovane   delove,   kao   i 
specijalizaciju rada.

2.3.

Industrijska revolucija

Industrijska revolucija je bila zamena ljudske snage snagom mašine (1764. god. parna mašna 
Džejmsa Vata). Dalji polet industrijska revolucija je dobila kasnih 1800-tih godina razvojem 
benzinskih motora i električne struje. Naše društvo je uslo u posle industrijsko razdoblje, koje 
karakteriše promena u smeru uslužne ekonomije, kao i veća briga za prirodno i društveno 
okruženje.

2.4.

Naučna studija rada

Zasniva se na shvatanju da se naučne metode mogu koristiti za studije rada, kako fizičkih 
tako i prirodnih sistema.

2.5.

Međuljudski odnosi

Pokret za ljudske odnose istakao je značaj motivacije i ljudskog elementa u oblikovanju rada. 
Škola mišljenja dovela je do obogaćivanja rada, što se danas priznaje kao metoda sa velikim 
potencijalom u humanizaciji radnog mesta i poboljšavanju proizvodnosti.

2.6.

Modeli odlučivanja

Svrha   ovakvih   modela   je   da   pronađu   optimalne   i   zadovoljavajuće   vrednosti   varijabli 
odlučivanja, koje će poboljšati performanse sistema u okviru relevantnih ograničenja.

2.7.

Računari

Od   kada   su   1955.   godine   računari   ušli   u   poslovanje,   njihovo   korišćenje   je   dramatično 
promenilo područje organizacije poslovanja. Danas je efektivna upotreba računara bitan deo 
područja poslovne organizacije.

3. Buđenje interesa za organizaciju poslovnih sistema

Iako je istorija organizacije poslovnih sistema bogata, tek u poslednje vreme došlo je do 
ponovnog buđenja interesa za tom naučnom disciplinom.
Mnogi ekonomisti su zagovornici većeg investiranja, tehnolozi većeg istraživanja i razvoja, a 
oni zaduženi za ljudske resurse tvrde da bi trebalo promeniti pristup upravljanju ljudima. 
Upravljanje proizvodnjom i poslovanjem će morati da uzme najbolje od tih ideja i prema 
njima delovati.
Menadžment će se preusmeriti na kreiranje pozitivnog radnog okruženja i uspostavljanje 
dugoročnih strateških pravaca za organizaciju, prepuštajući kreiranje rezultata i svakodnevne 
proizvodnje kvalifikovanim proizvdnim ekipama.
Javlja se povećana svest o ulozi koju ljudi moraju da imaju u proizvodnji. Veća pažnja 
poklanja se timskom radu, učestvovanju, planovima o inovacijama itd.
Radikalne   promene   se   događaju   u   robotici,   računarom   podržano   projektovanje, 
automatizovnanim kancelarijama... Menadžeri poslovanja su na čelu procesa integracije tih 
tehnologija.

4. Poslovna funkcija

Postoje četiri vrste poslovnog upravljanja: 



Funkcionalna   područja   su   sa   posebnim   interesom   usmerena   na   odgovornosti   ili 
donošenje odluka u nekoj organizaciji.



Metodološka   područja   razvijaju   metode   i   oruđa   koja   mogu   da   se   primenjuju   na 
rešavanje problema u bilo kojem funkcionalnom području.



Industrijska područja uključuju izučavanje posebnih industrija kao što su: bankarstvo, 
osiguranje, prevoz i proizvodnja.



Integraciona   područja   (dva)   –   poslovno   i   društveno   područje   se   bavi   odnosom 
poslovanja   prema   njegovom   društvenom,   ekonomskom   i   političkom   okruženju. 
Korporaciona   strategija   se   bavi   top   menadžmetom,   integracijom   funkcionalnih 
područja i oblikovanjem i implementacijom strategije.

2. Sistematizacija teorija

Organizacije su  ljudske tvorevine koje  funkcionišu  prema zamislima  i  pravilima koje su 
stvorili ljudi. Teorije organizacije su nastale da bi objasnile fenomen organizacije.
Korist od teorija organizacije ogleda se u tome što pružaju širok konceptualan okvir koji 
omogućava   razumevanje   organizacija,   njihove   prirode,   načina   funkcionisanja   njihovih 
procesa i faktora od kojih funkcionisanje zavisi.
Period   razvoja   organizacija   omeđen   je   između   industrijske   revolucije   koja   je   omogućila 
pojavu   organizacije   kao   mesta   stalnog   zaposlenja   ljudi   i   elektronske   revolucije   koja   je 
omogućila organizaciju bez mesta, u kojoj ljudi rade po ugovorum od svoje kuće, na daljinu...
Klasična škola je temelj na koji su se po principu građenja zida nadograđivale ostale teorije 
popunjavajući praznine onih prethodnih.

3. Klasična škola organizacije

Klasična teorija je nastala krajem XIX i početkom XX veka sa pojavom fabrika koje su 
zapošljavale   mnogo   ljudi   koje   je   trebalo   organizovati   i   kojima   je   trebalo   koordinirati. 
Razlikuju se dve teorije u okviru klasične škole:



teorija naučnog menadžmenta i



klasična teorija organizacije.

3.1.

Teorija naučnog menadžmenta

Nastala je u SAD krajem XIX veka. Tvorac ove teorije je američki inženjer Fredrik Vinslou 
Tejlor. On je kreirao četiri principa na kojima je zasnovao koncept naučnog upraljanja:



razvoj nauke o menadžmentu,



naučno odabiranje radnika,



naučno obrazovanje i usavršavanje radnika i menadžera,



uspostavljanje prisne saradnje menadžera i radnika.

Osnovi elementi Tejlorove teorije:



podela rada i specijalizacija izvršioca,



funkcionalna specijalizacija menadžera.

Podsticanje efikasnosti pojedinaca putem diferenciranog sistema nagrađivanja, tako što će se 
produktivniji   radnici   plaćati   po   većoj   naučno   ispravnoj   stopi,   što   je   učvrstio   praksu 
motivisanja   zaposlenih   putem   ekonosmkih   podstcaja   i   afirmisalo   sistem   plata   na   osnovu 
ostvarenih učinaka.
Sledbenici Tejlorovog učenja:



Henri Gant – napustio sistem diferenciranih plata na osnovu dnevnih učinaka i uveo 
sistem   stimulacija   za   radnike   i   menadžere.   Kreirao   sistem   tabelarnog   planiranja   i 
kontrole proizvodnje (Gantogram)



Frenk i Lilijan Gilbert – razvili su pristup poznat pod nazivom analiza vremena i 
pokreta sa ciljem da otkriju jedan najbolji način za obavljanje posla.

3.2.

Klasična teorija organizacije

U isto vreme kada se u SAD formirao tejlorizam, u Evropi se formirala klasična teorija 
organizacije. Izdvajaju se dva prepoznatljiva naučna opusa:



Administrativna doktrina Anrija Fajola i



Teorija birokratije Maksa Vebera.

3.2.1. Administrativna doktrina

Anri   Fajol   je   tvorac   zaokruženog   sistema   učenja   o   aktivnostima   preduzeća,   posebno   o 
menadžerskim   aktivnostima,   o   osnovnim   principima   efikasne   organizaije   i   efektivnog 
menadžmenta.
Prema Fajolovom konceptu ukupna aktivnost preduzeća deli se na šest međusobno povezanih 
i zavisnih grupa poslova:



tehnički poslovi,



komercijalni poslovi,



finansijski poslovi,



poslovi obezbeđenja,



poslovi pačunovodstva,



menadžerske aktivnosti.

Fajol je osnovne principe menadžmenta sistematizovao ovim redosledom:



podela rada



centralizacija



autoritet



skalarni lanac (linija autoriteta)



disciplina



red



jedinstvo komande



pravičnost



jedinstvo namere



stabilnost personala



podređivanje   pojedinačnih   interesa 
opštim interesima



inicijativa



nagrađivanje



korporativni duh

3.2.2. Teorija birokratije

Maks Veber bavio se problemima razvoja i uređenja evropskog društva. Osnovni elementi 
njegove teorije su:



specijalizacija   –   zahtev   da   se   izvrši   podela   rada   na   pojedince   prema   znanju   i 
kompetentnosti,



hijerarhija – prirodno uređenje stvari,



formalizacija ponašanja,



impersonalni (službeni) odnosi.

Teorija birokratije predstavlja idealnu konstrukciju, međutim, u stvarnom organizacionom 
životu nema organizacije koja može u svemu da sledi ovaj model.

5.2.

Sistemska teorija

Naglasak je na sistemu i ljudima, čije se aktivnosti koordiniraju kako vertikalnim, tako i 
horizontalnim vezama. Kategorije sistemske teorije su:



Sistem i podsistemi – sistem predstavlja složenu strukturu sastavljenu iz dva ili više 
dela (podsistema), koji su međusobno povezani i relativno nezavisni.



Interakcija   –   aktivnosti   preduzeća   se   odvijaju   u   odnosima   između   delova,   tj. 
interakcijom.



Okruženje   –   je   sve   ono   što   je   izvan   preduzeća,   a   utiče   na   ponašanje,   strukturu, 
efikasnosti i efektivnost preduzeća.



Multiciljevi – preduzeće je sistem sa više ciljeva (opstanak, rast, razvoj).

Sistemska teorija je otklonila određene slabosti ranih učenja, ali je kao jedna široka filozofska 
perspektiva ostala na nivou opšteg.

5.3.

Situaciona teorija

Situaciona teorija je relativno nova. U analizu problema organizacije i upravljanja uvodi 
fenomen situacije. Suština situacione teorije je da nema najboljeg rešenja. Ne postoji jedna 
upravljačka strategija koja je primenjiva svuda, sve zavisi od situacije. Situaciona teorija 
koristi model situacija-rešenje.
Karakteristike situacione teorije:



perspektiva otvorenog sistema,



praktična istraživačka orijentacija i



multivarijaciona analiza.

Prvo ograničenje za primenu situacione teorije je da je teško prtiti faktore okruženja koji se 
toliko   dinamično   menjaju,   a   drugo   je   vezano   za   široku   primenu   metoda   percepcije 
istraživača.

6. Bihejvioristička teorija

Nastala je sredinom 80-tih godina XX veka. U njenoj osnovi je saznanje da je menadžment sa 
svojim  aktivnostima  organizacionog  struktuiranja i  vođenja  značajan  faktor  koji utiče  na 
ponašanje pojedinaca i grupa i da se u skladu sa tim pred menadžment preduzeća postavjaju 
novi zahtevi.
U okviru bihejviorističke teorije razvijala su se dva teorijska koncepta:



koncept organizacionog ponašanja OB – sistem učenja o ponašanju, organizacionom 
kontekstu i procesima,



koncept   organizacionog   razvoja   OD   –   sistem   učenja   o   upravljanju   promenama 
organizacije.

U ovim konceptima se polazi od stava da us ljudi kritičan faktor uspeha organizacije i da 
treba poznavati potrebe ljudi da bi se odabrala adekvatna strategija vođenja organizacije. 
Prema bihejviorističkim konceptima ponašanje se uči. Sposobnost učenja naročito je važna u 
procesu   promena.   Zato   je   bihejvioristička   teorija,   sa   svoji   konceptima   OB   i   OD   široko 
prihvaćena i primenjena u menadžerskoj praksi.