Pravilnik o podeli motornih vozila
На основу члана 7. став 2, члана 121. став 5, члана 131. став 1. и члана 246. став 6. Закона
о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС", бр. 41/09, 53/10 и 101/11),
Mинистар за инфраструктуру и енергетику доноси
Правилник о подели моторних и прикључних возила и
техничким условима за возила у саобраћају на путевима
Правилник је објављен у "Службеном гласнику
РС", бр. 40/2012 од 26.4.2012. године
.
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником прописујe се подела моторних и прикључних возила, услови које морају
да испуњавају возила у саобраћају на путу у погледу димензија, техничких услова и уређаја,
склопова и опреме и техничких норматива, начин, време поседовања и коришћења зимске
опреме на возилу у саобраћају на путевима као и услови у погледу коришћења и техничких
карактеристика туристичког воза.
Овај правилник не примењује се на возила:
1) која се користе за такмичења на путевима и ван њих - током такмичења;
2) са посебном дозволом за испитивање на путу;
3) борбена возила оружаних снага.
Члан 2.
Нова серијски произведена возила морају бити усаглашена са једнообразним техничким
условима, у складу са прописима о хомологацији.
Врсте возила означавају се латиничним словима у складу са Споразумом о прихватању
једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологације опреме и делова
моторних возила("Службени лист ФНРЈ - Међународни уговори", број 5/62), односно
одговарајућим прописима Европске уније (у даљем тексту: ЕУ).
Возила врста L, M, N, O, T и R, из става 1. овог члана, приликом прве регистрације и
промене власника, морају имати потврду о саобразности.
Обрасци потврда о саобразности из става 3. овог члана за сваку врсту возила - Образац 1-
19, прописани су овим правилником и чине његов саставни део. Произвођач возила издаје
потврду о саобразности, на једном листу формата А4, који се штампа само на српском или
само на енглеском језику.
Нова појединачно или малосеријски произведена возила морају одговарати условима из
овог правилника с тим да уграђени делови и опрема возила морају бити усаглашени са
jеднообразним техничким условима.
За возила из става 3. овог члана издаје се декларација која обухвата: марку возила, врсту
возила, класу возила, тип возила, варијанту типа возила, верзију типа, облик каросерије, број
места за седење, масу возила, носивост, највећа дозвољена осовинска оптерећења, највећу
дозвољену масу за вучу кочених и некочених прикључних возила, снагу возила, ознаку мотора
са граничним вредностима издувне емисије и највећу конструктивну брзину.
Одредбе ст. 1- 4. овог члана не односе се на возила врсте K.
Члан 3.
Делови, уређаји и опрема која се наменски производе за возила и за које постоји пропис о
хомологацији, морају бити усаглашена са једнообразним техничким условима.
Члан 4.
Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење:
1) Потврда о саобразности - Certificate of conformity ("COC") је писмени доказ издат од
стране произвођача возила, за свако возило произведено у складу са шемом хомологације
типа целог возила. Подаци наведени у Потврди о саобразности представљају декларацију
произвођача;
2) једнообразни технички услови су услови прописани Споразумом о прихватању
једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологације опреме и делова
моторних возила, прописима донетим на основу тог споразума, по којима се врши
хомологација делова возила, опреме за возила и хомологацију типа целог возила, односно
одговарајућим прописима ЕУ;
3) димензије возила и скупа возила су дужина, ширина, висина као и димензије возила које
су од посебног значаја за безбедност саобраћаја на путевима, при чему су термини и
дефиниције везани за димензије возила одређени стандардом SRPS M.NO.012 ("Службени
лист СФРЈ", број 49/83);
4) маса возила спремног за вожњу је маса неоптерећеног возила са каросеријом и
уређајем за вучу у случају вучног возила или маса шасије са кабином ако произвођач не
уграђује каросерију и/или уређај за вучу, укључујући расхладно средство, уље, 90% погонског
горива, 100% осталих течности, припадајући алат, резервни точак, стални терет (кран,
дизалица и др.), возача (75 kg), а за аутобусе и масу члана посаде (75 kg) ако за њега постоји
седиште у возилу;
5) маса трактора спремног за вожњу је маса неоптерећеног трактора укључујући заштитну
конструкцију при превртању, расхладно средство, мазива, погонско гориво, припадајући алат,
возача (75 kg), изузимајући додатну опрему;
6) маса неоптерећеног возила је маса возила спремног за нормалну употребу, са следећом
опремом: додатна опрема потребна искључиво за нормалну употребу, комплетна електро
опрема, укључујући светлосно и светлосно сигналне уређаје испоручених од стране
произвођача, законом прописани инструменти и уређаји, одговарајуће количине течности како
би се осигурало правилно функционисање свих компоненти возила. Погонско гориво и
мешавина горива и уља нису укључени код мерења, али елементи као што су акумулатор,
хидраулична течност, расхладно средство и уље за подмазивање мотора морају бити
укључени;
7) произвођачка таблица је налепница или плочица коју је са подацима о возилу поставио
произвођач возила;
8) највећа дозвољена маса теретног возила намењеног за вучу полуприколице (тегљач) је
декларисана од стране произвођача возила, а састоји се од масе вучног возила увећане за
највеће дозвољено статичко вертикално оптерећење на седло, односно носивост тегљача;
9) највећа конструктивна брзина је највећа брзина коју возило може да развије под
условима које је декларисао произвођач;
10) ветробран је окно на предњој страни моторних возила врста L, М, N и T;
11) бочна окна у равни возача су све провидне површине на бочној страни возила од
ветробранског стакла према задњем крају возила до задњег стуба предњих врата, односно
површине која је управна на уздужну осу возила, а која пролази кроз наслон седишта возача у
положају за вожњу;
12) светло је уређај на возилу који даје светлост, осим таквих уређаја на возилу који су у
саобраћају на путу покривени тако да се не види осветљена површина, ни када се у току
вожње ти уређаји укључе, светла која осветљавају простор испод возила, као и рекламне
површине осветљене само у бочном правцу;
13) товарни простор је део возила који се налази иза реда или редова седишта или иза
седишта возача када возило има само седиште за возача;
14) висина отвора за утовар је вертикално растојање између две хоризонталне равни, од
којих једна раван додирује највишу тачку доњег дела, а друга раван најнижу тачку горње дела
отвора за врата;
15) површина отвора за утовар је површина ортогоналне пројекције највећег отвора када су
задња врата или врата пртљажника широм отворена на вертикалну раван која је нормална на
подужну осу возила;
16) зглобни аутобус је возило врста М
2
или М
3
које се састоји од два или више јасно
раздвојених делова који су међусобно повезани тако да путници могу да се слободно крећу
између њих, а делови су чврсто повезани тако да могу бити одвојени једино у радионицама;
17) тегљач је возило врсте N намењено за вучу полуприколица;
18) платформа за превоз вангабаритних терета је возило које је по конструкцији намењено
за превоз терета који је по димензијама и масама преко граница дозвољених овим
правилником, а у саобраћају учествује под посебним условима;
19) хомологација возила, опреме или делова возила је поступак провере типа, њихове
саобразности са захтевима одговарајућих правилника према Споразуму о прихватању
једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологације опреме и делова
моторних возила, односно одговарајућим прописима ЕУ, издавања одговарајућих прописаних
докумената и праћење производње ради обезбеђивања саобразности са хомологованим
типом;
20) клиренс је најмања висина чврстих делова возила изнад стајне површине не рачунајући
точкове;

8) уређаји за спајање вучног и прикључног возила;
9) уређај за кретање возила уназад;
10) уређаји за ослањање;
11) уређаји за кретање;
12) електро уређаји и инсталација;
13) погонски уређај - мотор;
14) уређаји за пренос снаге.
(ii) Делови возила од посебног значаја за безбедност саобраћаја су: каросерија, кабина за
возача и простор за путнике, блатобрани, браници, заштитници од подлетања под возило,
прикључци за сигурносне појасеве, прикључци за вучу, уређаји за обезбеђење возила од
неовлашћене употребе, уређаји за погон на сабијени или течни гас, уређаји од којих зависи
састав и обојеност издувних гасова.
(iii) Под опремом возила у саобраћају на путевима у смислу овог правилника подразумевају
се:
1) резервни точак;
2) апарат за гашење пожара;
3) сигурносни троугао;
4) опрема за пружање прве помоћи (комплет прве помоћи);
5) клинасти подметачи;
6) чекић за разбијање стакла;
7) уже или полуга за вучу;
8) зимска опрема;
9) опрема за чишћење точкова пољопривредних возила.
II. ПОДЕЛА ВОЗИЛА
1. Врста L - мопеди, мотоцикли, трицикли и четвороцикли
Члан 6.
Врста L
1
- мопед, јесте возило са два точка чија максимална конструктивна брзина, без
обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при чему радна запремина, када возило има
мотор са унутрашњим сагоревањем не прелази 50 cm
3
или чија највећа стална номинална
снага не прелази 4 kW за електромоторе.
Врста L
2
- лаки трицикл, јесте возило са три точка са било каквим распоредом точкова чија
максимална конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при
чему радна запремина, када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем не прелази 50
cm
3
или чија највећа стална номинална снага не прелази 4 kW за електромоторе.
Врста L
3
- мотоцикл, јесте возило са два точка чија максимална конструктивна брзина без
обзира на начин преноса прелази 45 km/h или са мотором чија запремина цилиндара у
случају да се ради о мотору са унутрашњим сагоревањем прелази 50 cm
3
или чија највећа
стална номинална снага прелази 4 kW за електромоторе.
Врста L
4
- мотоцикл са бочним седиштем, јесте возило са три точка асиметрично
распоређена у односу на уздужну средњу раван чија максимална конструктивна брзина без
обзира на начин преноса прелази 45 km/h или радна запремина у случају да се ради о мотору
са унутрашњим сагоревањем прелази 50 cm
3
или чија највећа стална номинална снага
прелази 4 kW за електромоторе.
Врста L
5
- тешки трицикл, јесте возило на три точка симетрично распоређена у односу на
уздужну средњу раван са мотором чија максимална конструктивна брзина без обзира на
начин преноса прелази 45 km/h или ако радна запремина у случају да се ради о мотору са
унутрашњим сагоревањем прелази 50 cm
3
или чија највећа стална номинална снага прелази 4
kW за електромоторе.
Врста L
6
- лаки четвороцикл, јесте моторно возило са четири точка: чија маса празног
возила није већа од 350 kg, што не укључује масу батерија, ако је реч о електричним
возилима; чија највећа конструктивна брзина не прелази 45 km/h; који имају мотор чија радна
запремина за моторе са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори) са погоном на бензин не
прелази 50 cm
3
и чија највећа нето снага не прелази 4 kW за СУС моторе са другом врстом
погонског горива или чија највећа стална номинална снага не прелази 4 kW за електромоторе.
Врста L7 - тешки четвороцикл, јесте моторно возило са четири точка: који не одговара
условима из врсте L
6
; чија маса празног возила није већа од 400 kg, односно 550 kg за возила
за превоз терета, што не укључује масу батерија ако је реч о електричним возилима; чија
највећа стална номинална снага мотора не прелази 15 kW.
2. Врста М - возила за превоз лица
Члан 7.
Врста М - моторно возило јесте возило које је пројектовано и конструисано првенствено за
превоз лица и њиховог пртљага.
Врста M
1
- путничко возило јесте возило врсте М које има највише девет седишта
укључујући и седиште за возача, без места за стајање.
Врста М
2
- лаки аутобус јесте возило врсте М са више од девет седишта укључујући и
седиште за возача чија највећа дозвољена маса не прелази 5 t и која могу имати места за
стајање.
Врста М
3
- тешки аутобус јесте возило врсте М са више од девет седишта укључујући и
седиште за возача чија највећа дозвољена маса прелази 5 t и која могу имати места за
стајање.
Возила врсте М
2
и М
3
(аутобуси) разврставају се у класе:
1) возило са више од 22 седишта за путнике:
(1) Класа I - јесте возило конструисано са простором намењеним за путнике који стоје,
дозвољавајући несметано кретање путника.
(2) Kласа II - јесте возило конструисано углавном за путнике који седе, и пројектовано за
превоз путника који стоје у пролазу, односно у простору који није већи од простора намењеног
за два удвојена седишта.
(3) Класа III - јесте возило које има искључиво места за седење.
2) возило са највише 22 седишта за путнике:
(1) Класа А - јесте возило које је намењено за превоз путника који седе, односно који стоје.
(2) Класа B - јесте возило које није намењено за превоз путника који стоје и које нема
додатке за путнике који стоје.
Аутобуси који укључују две или више неодвојивих али јасно дефинисаних јединица се
сматрају као једно возило.
3. Врста N - теретна возила
Члан 8.
Врста N - моторно возило које је пројектовано и конструисано првенствено за превоз
терета
Врста N
1
- лако теретно возило, јесте возило врсте N чија највећа дозвољена маса не
прелази 3,5 t.
Врста N
2
- средње теретно возило, јесте возило врсте N које има највећу дозвољену масу
која прелази 3,5 t, али која не прелази 12 t.
Врста N
3
- тешко теретно возило, јесте возило врсте N које има највећу дозвољену масу
која прелази 12 t.
Опрема и инсталација стално уграђена на возила посебне намене (кранови, покретне
радионице, возила за разглас, итд.) сматрају се као терет (стални терет).
а) Услови за разврставање возила врсте N
Члан 9.
Возило врсте N мора да испуњава следеће услове у погледу техничких карактеристика:
1) сва места за седење треба да буду одвојена од товарног простора;
2) изузетно, лица и терет могу да се превозе у истом простору под условом да је товарни
простор обезбеђен опремом за заштиту људи од налета терета током вожње, као и приликом
наглог кочења и скретања;
3) средства за обезбеђивање терета су намењена да обезбеде терет, у смислу тачке 2)
овог става, као и систем преграда, намењених за возила чија највећа дозвољена маса не
прелази 7,5 t, морају бити у складу са одредбама Одељка 3 и 4 стандарда ISO 27956:2009, и
то:
(1) испуњеност захтева може се утврдити изјавом о усаглашености издатом од стране
произвођача,
(2) као алтернатива испуњености захтева произвођач може да документује на одговарајући
начин, надлежном државном органу, за хомологацију возила, опреме и делова да уграђено
средство за обезбеђивање терета пружа једнак ниво заштите, као што је предвиђено
стандардом ISO 27956:2009 ;
4) број места за седење, не укључујући место возача, не сме да прелази:
(1) 6 у случају возила врсте N
1
,
(2) 8 у случају возила врсте N
2
и N
3
;

(1) утовар терета мора бити могућ кроз задња врата, врата пртљажника или задњег окна
или на други начин,
(2) најмања висина отвора за утовар мора бити 800 mm, а отвор мора да има површину
најмање 12 800 cm
2
,
(3) дужина товарног простора мора да буде најмање 40% од међуосовинског растојања;
2) возило које има отворени товарни простор, мора да испуни услове прописане у тачки 1)
подтачка (1) и (3) овог става;
3) услови који се односе на дужину товарног простора морају бити испуњени најмање дуж
хоризонталне линије која се налази у подужној равни која пролази кроз подужну осу возила у
нивоу подлоге товарног простора.
У случају да неки од наведених услова из овог члана за разврставање возила у врсту N
1
није испуњен, возило ће бити разврстано као возило врсте M1.
4. Врста О - прикључна возила
Члан 10.
Врста О - прикључно возило које је пројектовано и конструисано за превоз терета или лица
као и за смештај лица.
Врста О1 - лако прикључно возило јесте прикључно возило чија највећа дозвољена маса
не прелази 0,75 t.
Врста О
2
- мало прикључно возило, јесте прикључно возило чија највећа дозвољена маса
прелази 0,75 t , али не прелази 3,5 t.
Врста О
3
- средње прикључно возило јесте прикључно возило чија највећа дозвољена маса
прелази 3,5 t , али не прелази 10 t.
Врста О
4
- велико прикључно возило, јесте прикључно возило чија највећа дозвољена маса
прелази 10 t.
Прикључна возила врста О
2
, О
3
и О
4
разврставају се у једну од следећих класа, и то у
класу:
1) полуприколица - јесте прикључно возило које је конструисано да се прикључи на тегљач
са седлом или на конвертер приколицу при чему преноси знатно вертикално оптерећење на
вучно возило или конвертер,
2) приколица са рудом - јесте прикључно возило које има најмање две осовине од којих је
најмање једна управљана осовина, опремљенo са вучним уређајем који се може покретати
вертикално у односу на приколицу и којe преноси мање од 100 daN статичког вертикалног
оптерећења на вучно возило,
3) приколица са централном осовином - јесте прикључно возило код кога је осовина
(осовине) постављена близу тежишта возила тако да вертикално оптерећење које се преноси
на вучно возило, не прелази 10% од највеће дозвољене масе приколице односно највише
1000 daN, при равномерном оптерећењу возила,
4) приколица са крутом рудом - јесте прикључно возило са једном осовином или групом
осовина, опремљено са крутом рудом која преноси статичко оптерећење не веће од 4000 daN
на вучно возило на основу своје конструкције, и које не спада у приколица са централном
осовином.
Члан 11.
Према облику каросерије, возила врсте М, N и О, се разврставају на:
1) путничка возила (М
1
) чији је облик каросерије дeфинисан стандардом SRPS
ISO3833:2005, јесу:
(1) АА лимузина - јесте возило дефинисано ознаком 3.1.1.1 стандарда SRPS ISO
3833:2005, опремљено са најмање 4 бочна окна,
(2) AB лимузина са задњим вратима - јесте возило АА са вратима на задњем делу возила,
(3) AC караван јесте возило дефинисано ознаком 3.1.1.4 стандарда SRPS ISO 3833:2005,
(4) AD купе - јесте возило дефинисано ознаком 3.1.1.5 стандарда SRPS ISO 3833:2005,
(5) АЕ кабриолет - јесте возило дефинисано ознаком 3.1.1.6 стандарда SRPS ISO
3833:2005,
(6) AF вишенаменско возило - јесте моторно возило које не одговара осталим облицима
каросерије путничких возила М
1
и намењено за превоз путника и њиховог пртљага односно
терета у истом простору,
(7) АG теретни караван - јесте возило дефинисано ознаком 3.1.1.4.1 стандарда SRPS ISO
3833:2005 код кога је товарни простор одвојен од простора за возача и путнике;
2) моторна возила врста М
2
или М
3
, јесу:
(1) CA једноспратни аутобус - јесте возило где је простор предвиђен за лица у једном
нивоу,
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti