SEMINARSKI RAD
SEMINARSKI RAD
TEMA
:
Ispitivanje ili uzorkovanje
PREDMET:
MEDŽMENT KVALITETA
Profesor: Student:
Februar, 2016
Februar, 2016
S A D R Ž A J
S A D R Ž A J
1. Uvod… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. Uvod… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.
3.
2. Metoda uzoraka
. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . …. . . . . . . . . . . . . ……. . . .
. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . …. . . . . . . . . . . . . ……. . . .
4.
4.
3. Plan uzorkovanja………………………...
. . . . . . . .. . . . . . ….. . . . . . . .
. . . . . . . .. . . . . . ….. . . . . . . .
5.
5.
4. Dizajn uzorka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . ….... . . . . ... . . . . 6.
5. Veličina uzorka.. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . ……….. . . . ... . . . . 6.
6. Vrste uzoraka. . . . .. . . . . .. . . . . . . . ………………………………... . . 7.
7. Ispitivanje uzorka….... . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . 10.
8. Kontorlne karte………………………. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 15.
9. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ………. 16.
10. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . ………………………………….. . . . . 17.
2
2. Metoda uzoraka
Pojava koja se želi upoznati ili istražiti metodom uzorka zove se populacija ili
osnovni skup, a
njen deo koji se u tu svrhu ispituje zove se uzorak. Da bi zaključili o čitavoj masi na osnovu
uzorka bili validni, uzorak treba biti reprezentativan. Uzorak će biti reprezentativan ako je po
svojim osnovnim karakteristikama nalik na osnovni skup odnosno ako je uzorak umanjena
slika osnovnog skupa. Reprezentativnost uzorka postiže se ispravnim izborom elemenata
osnovnog skupa. Ispituju se samo izabrani elementi za uzorak. Podaci dobijeni opažanjima,
odnosno merenjima, obrađuju se tako da bi se dobile karakteristike uzorka pomoću kojih će se
proceniti karakteristike osnovnog skupa. Uzorkom se dolazi do procene karakteristika
osnovnog skupa, a statističkom metodom određuje se pouzdanost i preciznost te procene.
Populacija je celokupna kolekcija objekata u kojoj se može vršiti ispitivanje neke
karakteristike tj. nekog obeležja. Ukoliko je populacija malobrojna ona se može ispitivati u
celini. Međutim, ako ona sadrži veliki broj elemenata, ispitivanje cele populacije je skupo,
dugotrajno, i u nekim slučajevima može biti destruktivno, a ponekad je čak i principijalno
nemoguće. Iz tog razloga se obično bira podskup populacije koji se naziva uzorak, na kome se
vrši ispitivanje. Ideja je da pokušamo da izvedemo zaključak o celoj populaciji na osnovu
analize izabranog uzorka.
Postoje mnogobrojne tehnike i načini odabira uzorka, a samim tim i razne vrste uzoraka.
Ispitivanje čitave populacije je, u opštem slučaju, nemoguće kada je eč o brojnim
populacijama. Usled nedostatka vremena i novca ili usled brojnosti populacije, najčešće
nismo u stanju da ispitamo svakog stanovnika jedne države. Sa druge strane, istraživanje svih
geografskih područja na Zemlji je fizički nemoguće. Iz tog razloga, radi dobijanja željenih
informacija o čitavoj populaciji, istraživači se oslanjaju na uzorkovanje. Uzorkovanje
predstavlja proces selekcije podskupa jedinica iz cele populacije radi ocenjivanja
karakteristika čitave populacije.
4
3. Plan uzorkovanja
Plan uzorkovanja je detaljna shema mjerenja koja trebaju biti izvršena u određeno vrijeme, na
kojem materijalu, na koji način i od strane koga. Planovi uzorkovanja trebaju biti kreirani tako
da rezultati sadrže reprezentativan uzorak parametara od interesa i da pružaju odgovore na sva
pitanja, koja su postavljena kao cilj ispitivanja.
Koraci u izradi plana uzorkovanja su sledeći:
Definisanje osnovnog skupa
Utvrđivanje okvira uzorka
Odluka o vrsti uzorka
Utvđivanje veličine uzorka
Provođenje uzorkovanja
Za pravilno definisanje osnovnog skupa važno je da se poznaju zahtevi statističkog
istraživanja koji obezbjeđuju ispravnost i pouzdanost zaključaka o osnovnom skupu. S tog
gledišta, statstički skup treba da bude homogen u pogledu konstitutivnih osobina, celovit i
izdeferenciran u pogledu posmatranih karakteristika. Statistički skup je homogen ako su
izabrane jedince skupa istovrsne i uporedive, odnosno ako pripadaju prostoru i vremenu koje
smo uzeli kao konstitutivne elemente za određivanje statističkog skupa.
Osnovni zahtev koji mora biti ispunjen da bi okvir uzorka uopšte postojao je da se precizno
odredi lokacija ili adresa jedinica. Okvir uzorka je najčešće formiran od lista, imenika,
spiskova ili od mapa područja iz kojih se mogu izabrati jedinice uzorka. Osnovna uloga
okvira je da omogući iznor probabilističkog uzorka. Okvir izbora uzorka vrlo često ne sadrži
sve elemente osnovnog skupa ali ima praktičnu vrednost jer pomoću njega rešavamo
praktične probleme.
Tabela 1. Prednosti i nedostaci metode uzoraka [9]
Prednosti metode uzorka
Nedostaci metode uzorka
- veća brzina prikupljanja podataka i
dobijanja rezultata,
- niži troškovi u odnosu na troškove
ispitivanja celokupne populacije,
- veća pouzdanost rezultata jer istraživanje
vrše statističari i specijalno pripremljeni
kontrolori, čije je angažovanje opravdano
zbog smanjenog obima poslova,
- veća fleksibilnost u vidu različitih vrsta
podataka koji se mogu prikupiti,
- moguće je optimizirati veličinu uzorka uz
odgovarajući rizik koji su istraživači spremni
prihvatiti.
- rezultati sadrže grešku uzorka (sampling
error),
- neophodna je specijalna obuka kadrova i
rukovođenje statističara,
- uzorak ne daje podatak za svaku jedinicu
posmatrane populacije.
- kod neprobabilističkih uzoraka ne mogu se
donositi procene parametara populacije u
strogo naučnom smislu.
5
