1
УВОД
Спољнотрговински послови су послови међународног промета робе,
услуга и интелектуалне својине, закључени између правних лица из различитих
земаља.
Дефиниција која најадекватније указује на суштину и значпај
спољнотрговинских послова је она која полази од микро - економског и макро -
економског становишта. Посматрано микро - економски, односно са становишта
предузеда, спољнотрговински послови обухватају трогинске трансакције
президената једне земље и резидената других земаља, које доводе до прелаза робе
преко државних граница.
Посматрани са макро - економског аспекта, односно са становишта
привреде као целине, спољнотрговински послови се могу дефинисати као послови
робне размене једне државе са иностранством.
Спољнотрговински послови играју веома значајну улогу у друштвено
-економском животу сваке земље, јер представљају размену робе, услуга и
интелектуалне својине. Без спољнотрговинских послова не би било широког
тржишта ни специјализације, не би било одговарајућег искоришћавања капацитета,
ни преливања техничког
know -how
, ни одговарајућих финансијских средстава.
Специјални спољнотрговински послови подразумевају велик број учесника
приликом реализације. При томе, предмет овог облика трговине могу истовремено
бити и услуге и роба и интелектуална својина. Развијају се од II половине 20. века
као покушај да се премосте трговинске баријере међу земљама настале су због
економских санкција, увозних баријера, несташице девиза у земљама увозницама.
Технологија реализације ових послова је сложенија, јер се ови послови
могу састојати од низа простих спољнотрговинских послова. Један специјални
посао се може регулисати кроз већи број уговора. За извозника који, кроз неке од
облика специјалних послова, покушава да освоји инострано тржиште, сложеношћу
ових послова расту и ризици, али могућности повраћаја уложених средстава.
2
Специјални спољнотрговински послови подразумевају велик број учесника
приликом реализације. При томе, предемт овог облика трговине могу истовремено
бити и услуге и роба и интелектуална својина. Развијају се од II половине XX века
као покушај да се премосте трговинске баријере међу земљама које настале су због
економских санкција, увозних баријера, несташице девиза у земљама увозницама.
Технологија реализације ових послова је сложенија, јер се ови послови
могу састојати од низа простих спољнотрговинских послова. Један сложен посао се
може регулисати кроз већи број уговора. За извозника који, кроз неке од облика
специфичних послова, покушава да освоји инострано тржиште, сложеношћу ових
послова расту и ризици, али могућности повраћаја уложених средстава.
У специјалне спољнотрговинске послове спадају послови: међународни
франшизинг, међународни лизинг, послови реекспорта, везани послови,
међународна дугорочна производна сарадња и др., а нарочито су присутино код
страног директног инвестирања.
4
спољна трговина се обавља између субјеката различитих земаља, од којих је
један у улози продавца - извоз, а други у улози купца - увоз;
роба, по правилу, прелази државну границу;
спољна трговина се обавља по одређеним законима, а интереси учесника се
изражавају у уредно закљученим спољнотрговинским уговорима.
По Закону о спољнотрговинском пословању: „Спољнотрговински промет је
промет између домаћих и страних лица који се обавља на основу уговора
закључених у складу са домаћим прописима и међународним уговорима.“
2
По
истом Закону:
“Спољнотрговинско пословање је спољнотрговински промет робе и услуга и
обављање привредних делатности страног лица у Републици Србији и домаћег
лица у другој држави или царинској територији.
3
“ Обављање привредних
делатности обухвата директно улагање капитала и инвестиционе радове страног
лица у Републици Србији и домаћег лица у другој држави или царинској
тероторији.
Као што се види у Закону се директно не помиње прелаз робе преко
границе, као саставни део дефиниције спољне трговине. Међутим, закон то
признаје индиректно. Наиме, у ћлану 39. се каже: „Домаће лице купљену робу у
другој држави или царинској територији не мора да: Увезе ако се та роба, на основу
уговора, непосредно испоручује у другу држави или царинску територију, или
стави у слободан промет, ако се та роба након спроведеног одговарајућег
царинског поступка отпрема са територије Републике Србије.
4
“ Значи, да у свим
другим случајевима роба, у спољној трговини, мора да пређе државну границу,
односно царинску територију.
Поред добара, спољнотрговинска размена обухвата и низ производних и
непроизводних услуга, као што су услуге у саобраћају, туризму, инвестиционо -
грађевински радови, банкарске услуге, научноинформативне услуге, консалтинг и
2
Закон о спољнотрговинском пословању, „Службени гласник Србије“ бр 36/2009
3
члан 1. Закон о спољнитрговинском пословању
4
члан 39. Закон о спољнитрговинском пословању
5
сл. Обухвата, такође, међународни промет технологије, девиза - новца и капитала,
те међународно кретање радне снаге.
Закон о спољнотрговинском пословању услуге де&нише на следећи начин:
„Спољнотрговински промет услуга обавља се у складу са законом, међународним
споразумима и преузетим обавезама Републике Србије. Пружање услуга домаћег и
страног лица у другој држави или царинској територији, слободно је. Страна лица
на територији Републике Србије пружају услуге у складу са прописима који
уређују пружање појединих врста услуга.
5
“
Закон, такође, регулише шта су страна, а шта домаћа лица у
спољнотрговинском пословању: „Домаће лице у смислу овог закона, је правно лице
и предузетник са седиштем и физичко лице са пребивалиштем у Републици
Србији“.
Спољна трговина обавља се у веома сложеном радном процесу који се
састоји од неколико фаза. Она обухвата разне делатности - од припреме посла
(изучавање тржишта, реклама и пропаганда, унапређивање продаје), преко
производње и успостављања пословних веза са страним партнерима, до
закључивања и реализације самог спољнотрговинског посла. Тај радни процес
познат је под називом спољнотрговинско и девизно пословање.
Свако предузеће придаје велики значај обезбеђивању континуитета
репродукције у производњи и у промету који доводи до пословног успеха. Од
комерцијалне односно маркетинг функције зависиће непрекидност кружења
средстава у процесу репродукције. То је веома значајно за успешно пословање
пошто набавка и продаја из претходне фазе репродукције представљају услов за
њену следећу фазу.
5
Закон о спољнотрговинском пословању, члан 27
7
технике и технологије. У крајњем то омогућава виши ниво продуктивности рада и
доприноси расту дохотка. Све земље савременог света, мање или више економски
су упућене једна на другу, односно стоје у међусобној економској зависности и
условљености. Данас нема апсолутно аутархичних привреда које би саме себи биле
довољне. Ни једна државна заједница не подмирује своје материјалне потребе
искључиво својом производњом, део тих потреба подмирује увозом материјалних
добара из других земаља, а део сопствене производње намењен је задовољавању
потреба у иностранству.
Ако би се упитали зашто је то тако, морамо пре свега указати на бројне
чиниоце који конкретније образлажу нужност успостављања и развијања
економских односа са иностранством сваке земље посебно. Познато је да су
природна богатства као што су енергетски извори, рудна и минерална богатства,
природни и климатски услови као фактори производње, неравномерно распоређени
у свету. Ниједна земља ма колико она била велика не располаже у довољним
количинама и у одговарајућем квалитету свим тим условима.
Постоје земље које имају велике изворе нафте, али не и довољно питке воде,
земље које имају руде гвожђа али немају електричне енергије, постоје земље које
имају повољне услове за производњу индустријских али не и пољопривредних
производа и обрнуто, климатски услови диктирају могућности и структуру
пољопривредне производње али и структуру потрошње. Ако би свака земља
појединачно заснивала своју производњу само на сопственим природним условима
и иазворима, онда би структура те производње била врло сиромашна, економски
врло нерационална а производња могих производа немогућа.
Међутим, захвалујући спољној трговини долази до превазилажења
неравномерности у распореду природних богатстава и услова, као чиниоца развоја
производње. Земље које немају своје изворе нафте увозом из других земаља
подмирују потребе за њом, исто то чине земље које немају природних богатстава у
гвожђу, обојеном металима, минералним сировинама и др. Захваљујући спољној
трговини и међународној размени понуда пољопривредних производа готово је
иста у свим земљама света без обзира на постојање великих природних и
климатских разлика које опредељују могућности производње појединих
