Osnovi sociologije prava

1.POJAM, METODE I TEORIJSKI ELEMENT METODE

Nauka je delatnost sticanja znanja koja se odvija na osnovu nekih pretpostavki i zasniva na
primeni preciznih procedura u cilju formulisanja logički sređenih I teorijski koherentnih iskaza o
iskustvenoj stvarnosti.
Naučni metod je element unutrašnje strukture nauke koji nam pokazuje kako nauka dolazi do
znanja tj.kako se odvija naučna delatnost.On izražava dinamicku stranu nauke I sam smisao
naucnog poduhvata.Naucni metod nas upoznaje sa nacinom rada nauke.Strukturu naucnog
metoda cine 3 elementa:

teorijski,tehnicki i logicki.

Teorijski sastojak metoda

cine postojeca znanja o stvarnosti na osnovu kojih sticemo nova

znanja(u log. Smislu nauka je deduktivni model istrazivanja gde se polazi od nekih najopstijih
saznajnih pretpostavki
iz kojih se izvode konkterna znanja.Teorijski sastojak metoda cine :

1) naucne paradigme

(polazne pretpostavke)-sadrze najopstija I sazeta znanja o stvarnosti na

osnovu kojih sticemo nova znanja,ne mozemo ih ni osporiti ni dokazati.
Osnovne polazne pretpostavke nauke su : pozitivizam(da je stvarnost koja nas okruzuje
jedna,jedinstvena),evolucionizam(da je drustvo dinamicka I razvojna celina)
i globalizam(vazna za nastanak soc kao nauke I sintezu drust.nauka;
Deli se na :

jedinstvo coveka i jedinstvo stvarnosti

), 2)

naucne teorije-

izvode se iz

paradigm,predstavljaju razradu znanja,ideja I pretpostavki sadrzanih u paradigmama.One su
sistem opstih,hipotetickih iskaza o stvarnosti,
logicki sredjenih u skladnu celinu,koji su vise ili manje provereni I zasnovani na odgovarajucim
pojmovima.
Kljucne n.teorije su:funkcionalizam,marksizam I simbolicki iterakcionizam.

i 3) naucne hipoteze

izvode se iz n.teorija.One uspostavljaju vezu izmedju pojava i istrazuju kvalitete I kvantutete tih
veza.
Osnovna f-ja hipoteze je upostavljanje odnosa izmedju 2 pojave.Da bi bila naucna,hipoteza mora
biti odredjena tj.precizna,iskustvenog karaktera ,lisena vrednosnih sudova I proverljiva.Mora biti
tako formulisana da omoguci prikupljanje podataka(cinjenica) koji potvrdjuju hip. tj. dokazuju da
izmedju 2 pojave postoji odnos gde prva pojava(A) izaziva nastanak druge(B).

2.POSMATRANJE

Tehnicki sastojak metoda se deli na:

1. tehnike sakupljanja podataka(posmatranje, ispitivanje i analiza sadrzaja)
2.tehnike obrade podataka (statisticki metod i merenje)
3. tehnike dokazivanja (eksperiment, uporedjivanje)

Posmatranje spada pod tehnicki sastojak metoda i uz ispitivanje predstavlja najcesce

primenjivanu tehniku sakupljanja podataka. Naucno posmatranje je prikupljanje podataka o
ljudskim ponasanjima putem njihovog nesposrednog, culnog opazanja, u toku njihovog procesa
odigravanja. Postoje 2 vrste posmatranja:

1. Sa ucescem-istrazivac sam postaje deo sredine koja je predmet posmatranja. Moze biti
javno(kada grupa zna za ulogu koju posmatrac ima, naziva se jos i otvoreno. Primenjuje se u
sociologiji lokalnih zajednica-etnickih, polnih) i tajno (kada grupa ne zna za ulogu posmatraca,
naziva se jos i prikriveno. To je npr: Studija Nelsa Andersona o skitnicama.
2. Bez ucesca- kada istrazivac ne ucestvuje u aktivnostima grupe koju posmatra. Moze biti javno
ili tajno.

Prednost posmatranja bez ucesca jeste sto je posmatrac postedjen napora koji se mora uloziti
kako bi se steklo poverenje grupe koju posmatra i on sve posmatra objektivnije (nije pristrasan)
Posmatranje zahteva velika odricanja naucnika. Npr: promena prebivalista, druzenje sa ljudima
koje bi inace izbegavao itd..
Vrlina posmatranja je sto omogucava nesporedan odnos sa pojavama koje se istrazuju i moze
posluziti kao priprema za istrazivanje.
Najveci   problem   posmatranja   je   postizanje   sistematicnosti   i   proverljivosti   podataka,   kao   i
kontrola   nad   posmatracem.   Taj   problem   se   prevazilazi   izradom   plana   posmatranjja,
svakodnevnim,   tekucim   beleskama,   stalnom   saradnjom   sa   kolegama   van   terena   kako   bi   se
dodatnom kontrolom poboljsala sistematicnost podataka i pouzdanost istih.

3. ANALIZA SADRZAJA:

Analiza sadrzaja je tehnika posrednog prikupljanja podataka cija je sustina u tumacenju razlicitih
oblika ljudske komunikacije. Analiza sadrzaja je vrsta posmatranja ciji predmet nije ponasanje u
svim svojim aspektima, vec samo simbolicko ponasanje, tj. simbolicko opstenje - komunikacija.
Njen predmet je poruka koja se masovno izrazava putem sredstava masovnih komunikacija
( stampa, tv), javnih i politickih skupova, religijiskih ili zakonskih tesktova. Bitan je oblik poruke,
odnosno ne samo sta je izkazano, vec i kako je iskazano. Analizu sadrzaja karakterise
kvantifikacija. Kvantifikacija je brojcano izrazavanje pojedinih sastojaka koji cine sadrzaj poruke.
Cilj AS kao istrazivacke tehnike je da tumacenjem poruka saznamo nesto novo o drustvu ili
otkrijemo uticaj tih poruka na drustvo. Takodje cilj je da se otkrije pravi, vrlo cesto skriveni
smisao znacenja neke poruke.
AS dobija sociolosku dimenziju kada na osnovu protumacenih poruka pokusamo da sagledamo
razne aspekte drustvenog zivota. Takodje se istrazuje i uticaj masovnih poruka na drustvo
(stavovi politicara, sportista, glumaca), koliko njihovi stavovi uticu na sistem jednog drustva.
Ovde spada i uticaj filmskih sadrzaja na vaspitanje i ponasanje dece

4. ISPITIVANJE

Sustina ispitivanja je postavljanje pitanja na koja ispitanici daju odgovore. Postoje 2 vrste:

Intervju I Anketa

(upitnik).

Intervju

je usmeno ispitivanje tj. Usmeno prikupljanje podataka o stavovima I osobinama

naucnih istrazivanja;

S.m u obliku s.eksperimenta predstavlja vrstu uzrocnog

objasnjenja(visestruko rasclanjavanje pojava);

S.m nam pokazuje kakva je priroda naucnih

objasnjenja- da su sva objasnjenja drustv.pojava objasnjenja po verovatnoci;

S.m ima I

prognosticku ulogu jer omogucava predvidjanje pojava.
Postoji niz poteskoca koje ogranicavaju primenu statictickog metoda i dovode u pitanje njegove
rezultate. Prva takva poteskoca je priroda drustvenih pojava tj slozenost i specificnost drustva.
Emocije su kvalitativne pojave koje se ne mogu kvantifikovati. Statistickim metodom se ne moze
izraziti unutrasnja strana covekovog bica. Drustvene pojave su povezane.Prethodne faze
istrazivanja mogu osujetiti primenu stat. metoda. Svi nedostaci tehnike prikupljanja podataka
koji narusavaju objektivnost (razlike u statusu i stavu ispitanika, razlike u tumacenju ponasanja,
nestrucnost anketara, pogresno postavlljena pitanja, pogresni uzorci) odrazice se na statisticko
izrazavanje i brojcano prikazivanje karakteristika neke pojave. Prisutne su i teskoce usled
pogresno postavljenih hipoteza ili jer nisu izdvojene sve bitne karakteristike pojave koju treba
brojcano izraziti. Treca poteskoca jeste sama logika statistickog izrazavanja, tj kada nisu dovoljno
precizno utvrdjena znacenja pojedinih pojmova koji se pominju u pitanjima.

6. EKSPERIMENT

Spada pod tehnike dokazivanja.

Eksperiment je posmatranje u unapred I precizno kontrolisanim

uslovima kada posmatrac ima kontrolu nad ciniocima za koje smatra da mogu biti uzrok
nastanka neke pojave.

Tri principa na kojima pociva su: kontrola, promena i

ponavljanje.Eksperimentom se objedinjuje prikupljanje podataka I naucno objasnjenje.

Otezavajuce okolnosti : 1.

Medjusobna povezanost svih drust.pojava i multiuzrocnost koja

proishodi iz ove cinjenice.;nikada ne mozemo biti potpuno sigurni da smo na strani uzroka
indentifikovali sve faktore koji izazivaju jednu pojavu,niti mozemo odrediti udeo svakog faktora.

Vremenska distance izmedju uzroka I posledice I mogucnost povratnog dejstva posledice na

uzrok.

Razlog eticke prirode-vrsenje eks.na ljudima podrazumeva promenu njihovog

ponasanja,na neki nacin je to igranje sa ljudima I njihovim sudbinama sto je nedopustivo.

Ljudi

menjaju ponasanje kada znaju da su predmet posmatranja, sto utice na rezultate istrazivanja.

Logicka struktura eksp

-Dzon Stjuart Mil(2/5 njegovih metoda se koriste u analizi odnosa izmedju

drust.pojava I to su

: metod slaganja-

isti uzroci izazivaju iste posledice

I metod razlike-

razlicite

posledice moraju imati razlicite uzroke).

Metod slaganja

nastaje kada proredimo dejstva 2

uzrocna meganizma koja izazivaju istu vrstu promene ,odnosno iste posledice.Ako se oni
medjusobno razlikuju u svim faktorima osim za jedan(AB

DE),za zajednicki factor kazemo da je

uzrok identicnih posledica u oba slucaja.Zajednicka okolnost u svim slucajevima ispitivane pojave
jeste uzrok njenog nastanka.

Metod razlike:

Kada se 2 uzrocna mehanizma razlikuu samo po 1

faktoru(AB,AB

)dok su ostali identicni.Tada u 1 situaciji nema promene ponasanja tj posledice,a

u drugoj ima.Ako promena ponasanja nastaje samo kod uzrocnog mehanizma koji sadrzi jedan
razlicit factor(C) za taj cinilac kazemo da je uzrok nastaka promene ponasanja tj. posledice.Ovaj
metod se koristi u analizi drust.uzrocnosti, tako sto uporedjujemo kontrolnu i eksperimentalnu
drustvenu grupu..Eksperiment sa izlozenom log.strukturom primenjuje se u istrazivanju
drust.uzrocnosti u 4 oblika sto nam daje 4 razl.oblika eksp. :labaratorijski

eks., eks. u prirodnim

uslovima,prirodni eks. I ex post facto eks

.(on donekle uspeva da zahvati slozenost

drust.determinizma.

Ex post facto eksperiment se cesce oznacava kao multivarijantna analiza

.).

Sustina ex post facto eks. je u istrazivanju uzrocnih odnosa polazeci od posledice ka uzroku a ne
obrnuto sto je slucaj kod klasicnog eks.
Faze ovog postupka: 1) Utvrdjivanje hronoloskog odnosa medju pojavama
2)eliminacija spoljasnjih faktora
3)identifikacija karika uzrocnog lanca i analiza uslovnih odnosa.

7. UPOREDJIVANJE

Pored   eksperimenta,   uporedjivanje   predstavlja   jos   jednu   tehniku   otkrivanja   i   dokazivanja
uzrocnih veza izmedju pojava. Uporedni metod se sastoji u poredjenju dve pojave kako bi se
otkrile slicnosti i razlike koje eventualno postoje izmedju njih. Sustina uporednog metoda nije u
jednostavnom poredjenju pojava, vec u poredjenju koje nam omogucava ispitivanje odnosa
izmedju pojava pod razlicitim uslovima, sa ciljem da se otkriju pravilnosti u tom odnosu.
Funkcije: 1) Uporedjivanje moze da  predstavlja  dopunu  eksperimentu-proistice  iz teskoca u
istrazivanju   drustvenog   determinizma,   tj   iz   slozenosti   drustva,   zbog   neizvesnosti   da   li   smo
identifikovali sve relevantne pojave koje mogu biti uzrok nastanka neke druge pojave i da li smo
na relativno pouzdan nacin utvrdili koliki je pojedinacan udeo pojave u izazivanju neke druge
pojave.   Ta   neizvenost   se   mora   prevazici   i   tada   se   pribegava   uporednim   istrazivanjima   koji
predstavljaju neku vrstu provere uzrocnih odnosa , tj dopune eksperimentu.
2) Uporedjivanje moze da predstavlja zamenu za eksperiment- prilikom istrazivanja pojave velike
slozenosti i obima(npr rat.)
3)Uporedjivanje moze da sluzi kao sredstvo provere naucnih teorija. -   Ovo je verifikatorska
funkcija. Primenjuje se tako sto se porede razne situacije u pokusaju da se ustanove slicnosti
izmedju njih koje opravdavaju njihovo podvodjenje pod istu teoriju.
Uporedjivanje se najcesce primenjuje prilikom istrazivanja odnosa izmedju pojava udaljenih u
vremenu,   udaljenih   u   vremenu   ili   udaljenih   i   u   vremenu   i   u   prostoru.   Takodje   i   prilikom
istrazivanja pojava koje imaju slozenu strukturu i velikog su obima.
Uslovi pod kojima se primenjuje:
1) Pojave moraju biti slicne u jednom ili vise elemenata koji omogucavaju njihovo poredjenje.
2) Obim iskustvene evidencije- Potrebno je puno podataka za ispitivanje.
3) Kontekst u kom se jedna pojava razvija mora biti slican onom kom pripada pojava koju
uporedjujemo.
Vrste: 1)Srodno- Trazi se ono sto je zajednicko za pojave koje su maksimalno razlicite.
2)Nesrodno- Trazi se ono sto je razlicito u pojavama koje su maksimalno slicne.

8.NAUCNO OBJASNJENJE

Naucno  objasnjenje  predstavlja  krunu naucnog  istrazivanja jer se  u ovoj  fazi  metodoloskog
postupka sticu i objedinjuju svi ostali aspekti, radnje i faze naucno istrazivackog rada. Tu do
izrazaja najvise dolaze intelektualni kvaliteti, strucnost i iskustvo istrazivaca. Naucno objasnjenje
je dobijanje odgovora na pitanje *ZASTO*? Zajednicko svim pitanjima jeste sto odgovor na njih
podrazumeva povezivanje 2 dogadjaja ili 2 pojave, i to tako da 1 dogadjaj ili pojava izazivaju, tj
dovode do nastanka drugog dogadjaja ili pojave. Naucno objasnjenje je otkrivanje i saznavanje
uzrocnih odnosa izmedju pojava. Nauka ne otkriva samo   da li je odnos izmedju 2 pojave
uzrocan,   vec   da   li   je   stalan,   opst   i   nuzan.   Kazemo   da   je   za   krajnji   cilj   naucno   objasnjenje

potrebe da ih stave u teorijski kontekst jer smatraju da cinjenice dovoljno govore same za sebe.
Nakon II svetskog rata ona je institucionalizovana drustvena nauka.

10. DEFINICIJA SOCIOLOGIJE

Sociologija je nauka koja svoj predmet ne dobija kao odgovor na pitanje *STA?*, vec odgovor na
pitanje kako. Proucava isto sto i druge drustvene nauke ali iz posebne socioloske perspektive.
Sociologija ima 3 dimenzije:
1)Otkriva osnovne pojmove, pojam drustvenog sistema je crveno slovo pa samim tim i predmet
sociologije.
2)Metod sociologije u teorijskom smislu
3)Ciljevi sociologije, uzrocno-funkcionalna analiza (kada se bavi pravilnostima, traga za
uzrocima.)

Sociologija je opsta i teorijska nauka o drustvu kao celini svih drustvenih pojava. Celina je
neprecizno reci, ne mozemo odredjivati sustinu nauke pomocu neodredjenog termina. Preciznije
odredjenje predmeta sociologije otkrivamo u definicijama koje identifikuju kljucne istrazivacke
oblasti ove nauke, statistiku i dinamiku drustva.
Ona otkriva pravilnosti u sastavu i kretanju drustva.
3 istrazivacke oblasti: Covek i njegove osobine, struktura drustva, kretanje drustva.
Definicija sociologije identifikuje osnovni pojam ove nauke tj drustveni sistem.

11. OSNOVNI POJMOVI SOCIOLOGIJE

1.Drustveni sistem

-Sve proistice iz sistema i on objedinjuje sve ostale pojmove. Sistem je

relativno trajna uredjena funkcionalna celina.On se mora definisati tako da podrazumeva jednu
iskustvenu celinu. Postoje 2 osnova za definisanje:
1) Covek kao osnovna jedinica drustva.
2)Grupni zivot ljudi.
On je celina svih drust. grupa drust.ustanova,u okviru kojih se putem odgovarajucih
drust.delatnosti I drust.uloga uspostavljaju odnosi izmedju ljudi radi stvaranja
drust.tvorevina,kao I zadovoljavanja razlicitih ljudskih potreba.

2.Drustvena grupa

(porodica)-relativno trajna I uredjena zajednica veceg ili manjeg broja

ljudi,koji na osnovu polozaja u njoj ucestvuju u vrsenju raznih drust.delatnosti radi
zadovoljavanja drust.i licnih potreba.

3.Drustvena uloga

(prijatelj,devojka,student)-Pojam koji ukazuje na coveka kao osnovnu celiju

drustva. Izrazava polozaj pojedinca u drustvu,kao I mrezu prava I obaveza(skupovi ocekivanja)
vezanih za taj polozaj.

4.Drusvena delatnost

(odlazak na pice sa drugaricom) - proces vise ili manje svesnog i

racionalnog trosenja ljudske energije u cilju zadovoljavanja licnih potreba.

5.Drustvene ustanove-

trajni,uredjeni I organizovani oblici vrsenja I grupisanja drustvenih

delatnosti na osnovu odgovarajucih drust.potreba.