Arteritisi
Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја
Семинарски рад
Област: Патологија са патофизиологијом
Тема: Артеритиси
Ментор:
Студент:
Проф. Слободанка Митровић
Јована Стојановић 3801
Кристина Митровић 3704
Ћуприја 2019.
Садржај

4
Артеритиси
Акутно запаљење артерија виђа се најчешће на ногама. Јавља се за време
трбушног тифуса и грипе, запаљења унутрашње срчане опне, тровања крви, пегавца,
дизентерије, запаљења слепог црева итд.
Поред запаљења свих слојева зида артерије, ствара се и згрушевина, која на крају
затвори крвни суд (тромбоза) или се откине изазове емболију.
Хронично запаљење артерија може довести до стварања атерома и до
артериосклерозе.
Атероми су локализована отврднућа артерија и означавају старење крвних
судова. На оболелом месту артерија постане тврда, местимично проширена,
местимично квргава. Узроци томе нису увек исти, и често се уопште не могу утврдити.
Сматра се да атероми могу настати услед разних хроничних обољења: шећерне болести,
подагре (гихта), заразних болести, сифилиса, маларије итд., затим услед хроничних
тровања оловом, дуваном, алкохолом, претераном месном исхраном итд.
Епидемиологија
Од артеритиса могу да оболе особе у било ком животном добу, од ране младости
до старије животне доби. При томе, треба нагласити да се поједини облици артеритиса
значајно чешће испољавају у одређеним старосним групама. Тако се артеритис
џиновских ћелија углавном јавља у особа старијих од 50 година. Пођеднако обољевају
мушкарци и жене.
Етиологија
Сматра се да више узрока има улогу у покретању запаљења крвних судова, а на
првом месту су имунолошки. Могући покретачи имунског система који оштећује крвне
судове су инфекције (вирусне и бактеријске), лекови и малигне болести итд.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti