Драгана Илић
1
Библиотека шабачка, Шабац
БИБЛИОТЕКА БУДУЋНОСТИ
THE LIBRARY OF THE FUTURE
Сажетак
Библиотека као племенита тековина цивилизованог друштва, створена је са
намером да уједини знање и машту човечанства. Библиотека је послужила
људима да у њој групишу и расподеле информације, да сакупе посредно
стечено животно искуство и да га по потреби у њој користе
.
Вековима, све до данашњих дана, библиотекари су били и остали чувари знања
у најширем смислу речи. Кроз историју писане речи и књиге, књига је мењала
форме што је имало за последицу и мењање физиономије библиотеке.
Од божанског храма, библиотека је постала уточиште људима који имају ту
снажну и преко потребну човекову особину језичког изражавања и
комуникације, потребу за сазнавањем, потребу за естетским доживљајем,
потребу за стварањем.
Те промене се огледају у свим сегментима деловања библиотеке данас.
Од приступа корисницима који полази од права на информацију, писменост,
целоживотно учење, културу, забаву и индивидуални развој, до промена у
физичком изгледу (облику) књиге и начина њеног коришћења.
У експанзији дигитализације библиотечких фондова и у ери стварања
дигитализоване књиге, библиотека и библиотекарска професија су се нашле на
великом „испиту зрелости“.
Од прилагодљивости библиотеке, спремности и способности библиотекарске
струке да се суочи са променама које је донело свеприсутно електронско-
информатичко знање, зависиће и будућност библиотеке као институције.
Кључне речи:
библиотека, будућност, дигитализација
1
Драгана Илић, e-mail : [email protected]
1
Последња деценија светске и европске библиотечке делатности обележена је
изузетно актуелним расправама о будућности библиотека, књиге, читања и
читалишта уопште.
Још нису потпуно дефинисани нити су утврђени основни појмови будуће
електронске националне библиотеке, а многе националне библиотеке у свету
кренуле су у изградњу и формирање својих дигиталних збирки. Прва европска
дигитална библиотека, са преко два милиона наслова, пуштена је у рад 20.
новембра 2008. године. Како је планирано, до 2010 године број наслова би
требало да достигне цифру од преко десет милиона.
Корисницима је омогућен директан и непосредан приступ великом броју
рукописа, слика, мапа, фотографија и аудиовизуелних докумената. Све што је
дигитализовано, доступно је бесплатно, преко интернета на 21 језику. Нова
дигитална европска библиотека названа је именом „Europeana“
2
и требало би
да буде конкурент сличној услузи америчког претраживача Googl-а (Googl
Book).
Једна од «слабости» дигиталне библиотеке јесте могућност њеног „рушења“.
Постоји реална опасност да се услед великог броја истовремених посета
одређеном садржају изазове такозвани „распад система“ и да се привремено
онемогући коришћење дигитализованог фонда библиотеке. Еуропеана је првог
дана пробног пуштања у рад доживела крах и, само због неколико хиљада
истовремено укуцаних „
Мона Лиза“,
дошло је до распада система, што је
указало на „рањивост“ дигиталних збирки, као и слабости дигиталне
библиотеке.
То што се догодило тог дана покренуло је питање будућности библиотеке,
упозорило нас је на могуће последице уколико се човечанство одрекне књиге и
других штампаних материјала, ако се потпуно одрекнемо устројства данашње
библиотеке која своје прапочетке има у Александријској библиотеци.
Куда и у ком смеру се крећемо? Шта је то што ће очувати библиотеку и где је ту
библиотекар? Има ли књига будућност на полицама? Имају ли полице
будућност? Како да се организујемо и шта да урадимо? Како да корисницима
2
Еуропеана (Europeana) је дигитална библиотека, музеј и архив и требало би да до краја 2010.
године кроз јединствени портал понуди корисницима око 10 милиона дигитализованих
објеката из институција чувара баштине широм Европе, и то као текстове, слике, аудио и видео
записе.
2
