Biologistička koncepcija vaspitanja

Biologistička koncepcija vaspitanja

Biologistička koncepcija vaspitanja je samo jedna od mnogobrojnih komponenti koje utiču na formiranje čovekove ličnosti. Imamo tu još mnogo faktora među kojima su: sredina, porodica, škola, vaspitanik, kao i mnogo koncepcija koje samo vaspitanje usmeravaju na određena područja. Već smo ranije definisali da je vaspitanje svesna, namerna, sistematična i organizovana aktivnost formiranja razvoja ličnosti sa određenim ciljem, koja se ostvaruje putem određenih sadržaja. Da bismo u potpunosti razumeli šta je to na šta se fokusira biologistička koncepcija, definisaćemo i samu biologiju. To je prirodna nauka, koja izučava postanak i razvoj života na Zemlji, tj. kao što i sama reč biologija kaže ( bios- život i logos- nauka ) i mi ćemo jednostavno reći da je to nauka o životu. Kada govorimo o ovoj koncepciji, moramo se pre svega vratiti na sam nastanak čoveka. Još se i ranije, od izučavanja prvih ljudi videlo da imamo određene sposobnosti, da postoji nešto što nas navodi da istražujemo svet oko sebe i da ga postepeno otkrivamo. Upoznavajući živu prirodu, i prirodu uopšte, koristili smo svoja čula , posmatrali, izvodili zaključke, sticali određene pojmove o životu i na taj način fomirali jednu uopštenu predstavu o svetu. Upravo to, što nas je teralo da otkrivamo svet, smatra se urođenim nagonom, jer je u čovekovoj prirodi da otkriva i objašnjava nepoznato. Ako bismo se zaustavili na ovome, i na osnovu toga rekli da je sve što radimo propraćeno urođenim nagonima koji su nam dati, govorili bismo o nativističkoj koncepciji, koja isključivo dovodi nasleđe u sam vrh i predstavlja ga kao dominantan faktor razvoja i vaspitanja. Međutim, biologistička koncepcija ide dalje, nadovezujući se na nativističku, ona pokušava da objasni sve promene koje nam se dešavaju prilikom spoznaje novih stvari koje nas svakodnevno prate. Svakako je tačno to da nam je neophodno da prvo ustanovimo ko smo i šta je to što nas definiše kao ličnost, ali često to ne znamo dok se ne desi baš ta, neka promena, u odnosu na našu svakodnevnicu. Ne doživljavamo svi sve na isti način, pogotovo ne kao odrasli njudi, a vaspitanje se i posmatra kroz čitav čovekov život, i prestaje kada život stane, to je stalan proces koji je podložan raznim fazama i menja se onako kako se i mi menjamo. Zato ne možemo reći da će dete i zreo čovek doživeti isto neku situaciju u kojoj se nađu. To je ono što čini bilošku koncepciju zanimljivom, jer je možemo posmatrati kroz razna životna razdoblja i videti u kojoj meri je bitan njen uticaj.