Budžet Evropske unije

APSTRAKT
Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet, budžetski prihod i rashod, spadaju među najvažnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija može da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji.
Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni malo jednostavna, već predstavlja veoma složenu proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije, kao što su Parlament, Savet, Komisija, Revizorski sud i dr.
Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i najbolje odslikavao ciljeve i promene unutar Unije Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija, različitost interesa i težnji svih njenih članica.
Vremenom značaj budžeta je sve više rastao, da bi na kraju» izašao» van okvira Unije i imao i veliki uticaj i na zemlje i Vlade van područja, kako Evropske unije, tako i Evrope.

UVOD
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnu vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir”, koji predstavlja približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir” je od orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013, azahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine već dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posledica oređene procedure i međusobnih dogovora svih relativnih političkih faktora, te se glavni ishod (budžet) može smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru Evropske unije.

TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE
Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.
Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i načina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje procesa i postupaka odlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primene kontrole takvih odluka.
Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:

1.    Evropski    parlament (EP)
2.    Savet ministara, skraćeno: Savet
3.    Evropska    komisija, skraćeno: Komisija
4.    Evropski    sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)
5.    Evropski    revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud
6.    Evropska    centralna banka